Poljoprivreda umnogome zavisi od vremenskih uslova koji direktno utiču na biljke. Na našim područjima se do skoro znalo kakve vremenske uslove možemo da očekujemo tokom četiri godišnja doba, međutim poslednjih godina gotovo da imamo samo dva godišnja doba, pa i poljoprivrednici svoje radove moraju tome da prilagođavaju.
Ova zima nije obećavala dovoljne rezerve vlage u zemljištu koje su potrebne u predstojećoj vegetaciji. Prema oceni poljoprivrednih stručnjaka, mala količina padavina tokom protekla tri meseca mogla bi negativno da se odrazi kasnije na rast i razvoj biljaka, jer je zimska rezerva vode jako važna u letnjim mesecima, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Kao što znate, u protekla tri meseca smo bili u stanju suše, mada je to vrlo neobično da u zimskom periodu bude takvo vreme. Svedoci smo da su mnogi potoci na terenu presušili, da su vodotokovi već na nekom minimalnom nivou jer je poslednja tri meseca palo izuzetno malo vodenog taloga što se veoma negativno odražava na kasniji rast i razvoj biljaka. Rezerva vode koja se stvara, takozvana zimska rezerva koja je u zemljištu i vezuje se za čestice zemljišta, je dobrodošla u junu i julu kada imamo prave letnje suše i visoke temperature, jer tek u tim uslovima ta voda može da se oslobodi iz supstrata i pomaže biljkama da se normalno razvijaju. Mi smo poslednjih desetak dana mnogo govorili o posledicama suše, međutim, najavili smo ovakvo vreme, jer smo otprilike znali kako se kreću vremenski uslovi. Sneg, a i zahlađenje koje će nastupiti od ponedeljka pa do kraja sledeće nedelje, biće idealni za zaustavljanje kompletne vegetacije, naročito u voćarstvu, a nadam se da će ovakvo vreme umnogome doprineti i kvalitetu i kvantitetu proizvoda iz ozime setve.
Stanje useva na terenu bolje nego ranijih godina
Damljanović kaže da i pored male količine padavina, kao i čestih temperaturnih oscilacija, u poređenju sa prethodnom zimom ova znatno bolje pogoduje usevima pa je i trenutno stanje na terenu zadovoljavajuće.
– Vrše se merenja količine padavina i to je u ovih nekoliko poslednjih dana oko dvadesetak litara po kvadratu, što nije mnogo. Međutim, ipak je ovo zimski period kada ima i magle i sumaglice i tog neprimetnog vodenog taloga koji se akumulira u zemljištu, pa je to stanje ipak nešto bolje, nego što izgleda. Poljoprivrednim kulturama koje su u ozimoj setvi je to sasvim dovoljno za pravilan razvoj, tako da su na terenu pšenica, ječam i ozimi ovas u sasvim dobrom stanju. Zahvaljujući relativno visokim temperaturama ove kulture su mnogo bolje nego prošle ili pretprošle godine, a s obzirom na to da nije bilo nižih temperatura, nema ni oštećenja ni žutila, tako da su usevi u boljem stanju nego u nekoliko prethodnih godina. Najavljene su temperature do -10, ali to ne bi trebalo da bude opasno, čak i pod uslovima da nema snega, naročito ne za nove selekcije žita koje odlično podnose niske temperature do 20, pa i 25 stepeni ispod nule, rekao je Milan Damljanović.
Zima protiče bez dogrevanja plastenika
Povrtari koji se bave plasteničkom proizvodnjom ove zime nemaju problema sa niskim temperaturama kao što je to bio slučaj prošle godine kada su morali da dogrevaju plastenike i samim tim su imali znatno veće troškove. To potvrđuje i bogata ponuda na pijačnim tezgama koje su dobro snabdevene ranim povrćem, kaže Damljanovć koji uskoro očekuje i rano voće koje stiže ne samo od čačanskih proizvođača, već i iz okruženja.
– Povrtarima su ovakvi vremenski uslovi idealni. U plastenicima gde su temperature za nekoliko stepeni više nego na otvorenom polju, oni su u ovakvim vremenskim prilikama imali odlične uslove za razvoj povrtarskih kultura rane zelene salate, spanaća, mladog luka, rotkvice i sličnih kultura koje se sada gaje, tako da je potpuno izostalo bilo kakvo dogrevanje plastenika ili staklenika. Oni su zadovoljni što se može i videti na zelenoj pijaci obiljem povrća koje imamo u ovom trenutku. U narednom periodu, počeće polako da pristižu i druge kulture i to ne samo iz našeg regiona, već i iz Makedonije, Albanije… Na pijaci već počinju da se pojavljuju jagode i mladi luk, a situacija je takva da praktično preko cele godine imamo širok asortiman povrtarskih biljaka na pijacama, što iz našeg regiona što iz okoline. Uskoro će početi da se pojavljuje i mladi krompir, tako da pijace baš bogato izgledaju i praznik je za svako čulo kada se prođe i vidi obilje povrća na tezgama. To bi, logično, trebalo da uslovi i nešto niže cene, jer čim imamo više robe dobrog kvaliteta, onda bi cene takvih proizvoda trebalo da budu i nešto niže, kaže Damljanović.
U čačanskom ataru nedovoljne površine pod plastenicima
I pored toga što je čačanska pijaca dobro snabdevena ranim povrćem statistički podaci pokazuju da su na čačanskom području male površine pod plastenicima.
– Mi imamo neke podatke o površini zasada u zaštićenom prostoru, i iako izgleda da su te površine veće, situacija je potpuno suprotna. Ozbiljnu plasteničku proizvodnju imamo na svega sedam do deset hektara na teritoriji Čačka i imamo još toliko manjih, priručnih i pojedinačnih plastenika u kojima uslovno može da se vrši plasetnička proizvodnja. Naravno, samo u uslovima kada je povoljno vreme, kao ove zime. Za razliku od ozbiljnih povrtara, kod manjih proizvođača svaka oštrija zima onemogućava proizvodnju u tim plastenicima.
Kada se saberu sve plasteničke površine to iznosi oko 20 hektara, ali onu pravu proizvodnju predstavlja svega trećina, navodi Damljanović.
Pokušaji gajenja kineskog kupusa u čačanskim plastenicima
U plastenicima u našem kraju se već godinama gaje iste vrste biljnih kultura, jer se poljoprivrednici pridržavaju takozvanog višepoljnog plodoreda, kaže Damljanović. U manjoj meri se gaji i cveće, a postoje i pokušaji da se gaje neke nove kulture kao što je kineski kupus.
– Naši povrtari imaju ustaljeni ritam proizvodnje i oni praktikuju takozvani višepoljni plodored u svojim plastenicima. Gaje predkulturu, glavnu kulturu i vrlo često imaju postkulturu, krajem jeseni. Predkulture su najčešće zelena salata, rotkvice i mladi luk, a zatim dolaze glavne kulture koje su i najviše zastupljene. Proizvodnja paradajza, krastavca, paprike, ljutih papričica. I posle toga imamo pojedine postkulture, ali na manjem broju površina gde se obično plastenici zasejavaju sa spanaćem i gde eventualno imamo i proizvodnju cveća, opet u jednom manjem broju plastenika. Naši povrtari ne odstupaju mnogo od ustaljene prakse. Ove godine je na nekim površinama bilo pokušaja da se uvede proizvodnja kineskog kupusa, videćemo šta će biti sa tim, očekujemo da vidimo kako će se ta inače vrlo interesantna kultura ovde ponašati, nadamo se da će taj pokušaj uroditi plodom, navodi naš sagovornik.
Mlekara „Naša Zlatka“ ulazi u drugu godinu poslovanja
Završna konferencija projekta „Od mleka sa naših planina” održana je ove nedelje na Zlatiboru. Rezultat ovog projekta, koji su opština Čajetina i Zlatiborski Eko Agrar realizovali kroz Program prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora je Mlekara „Naša Zlatka”. U cilju unapređenja kvaliteta gotovih proizvoda, kooperanti mlekare su prošli kroz ciklus treninga u vezi sa higijenom i ishranom stoke, kao osnovnim preduslovima za visok kvalitet sirovog mleka. Uz to, na osnovu sprovedenih analiza kvaliteta hraniva za stoku, kooperanti mlekare su dobili konkretne preporuke za poboljšanje ishrane stoke.
Razumenka Lučić, rukovodilac mlekare, kaže da je projekat započet u septembru 2016. godine, sa ciljem da se podrže mali proizvođači mleka sa teritorije opštine Čajetina, koji su poslednjih godina u teškom položaju zbog niskih otkupnih cena mleka i posledično imaju probleme sa viškovima sirovog mleka.
– Projekat je počeo krajem 2016 godine i traje do danas. U okviru projekta smo dobili sredstava u iznosu od 175 hiljada evra, da se izgradi objekat i nabavi oprema.U septembru prošle godine je mlekara puštena u rad. Mlekara „Naša Zlatka“ je nastala preko projekta prekogranične saradnje opštine Čajetine i opštine Plav. Evropska unija finansira projekte prekogranične saradnje i opšti cilj projekta je doprinos prekograničnoj saradnji i ruralnom razvoju zlatiborskog okruga i severne Crne Gore. Na taj način je došlo do saradnje opštine Čajetina i opštine Plav u cilju unapređenja proizvodnje mleka. Cilj projekta je bio da se pomognu manji proizvođači koji u svojim domaćinstvima imaju od tri do osam krava, navodi Razumenka Lučić.
Uspešna saradnja sa poljoprivrednim gazdinstvima
– Mi do sada imamo potpisane ugovore sa oko 20 kooperanata sa teritorije opštine Čajetina, oni imaju registrovana poljoprivredna domaćinstva i uslov je da imaju od tri do osam krava i da u svom domaćinstvu poseduju laktofriz. Mi imamo vozilo na terenu sa izolovanom cisternom koja vrši otkup od svakog proizvođača i doprema mleko u mlekaru. Od početka smo počeli da radimo sa kapacitetom od hiljadu i po litara mleka dnevno i taj smo kontinuitet posla zadržali do danas. U mlekari „Naša Zlatka“ pravimo za sada samo sir i kajmak. Sa ovim kapacitetom to je negde preko 40 kilograma kajmaka dnevno i oko 150 kilograma sira. Naše proizvode plasiramo samo po hotelima i restoranima na Zlatiboru, oni su prepoznali kvalitet i pružili nam podršku, kaže naša sagovornica.
U planu proširenje proizvodnje i tržišta
Zahvaljujući mini mlekari „Naša Zlatka“, otvoreno je sedam novih radnih mesta, kaže Razumenka Lučić i dodaje da je u planu proširenje kapaciteta kao i asortimana proizvoda.
– Mlekara za sada ima sedam zaposlenih i u planu je proširenje kapaciteta, jer smo na osnovu dosadašnjeg rada, došli do zaključka da za tim ima potrebe i ekonomske isplativosti, a postavljanje mlekomata na Zlatiboru je i dalje u planu, rekla je Lučić.
Proizvodi „Naše Zlatke“ polako osvajaju tržište, a zahvaljujući učešću na brojnim sajmovima i manifestacijama, proizvodi postaju prepoznatljivi i traženi i van Zlatiborskog okruga.
– Naši planovi za budućnost, pored proširenja kapaciteta i izgradnje degustacionog centra, su i proširenje asortimana mlečnih proizvoda u okviru same mlekare, kaže naša sagovornica.
Mlekara spas za mlade koji ostaju na selu
Na završnoj konferenciji predstavljeni su rezultati dosadašnjeg rada mlekare. Zadovoljstvo ovim projektom izneli su svi učesnici kao i sami proizvođači koji su se tom prilikom zahvalili opštini Čajetina i Eko agraru što su prepoznali njihove potrebe i izgradili mlekaru koja je spas za male proizvođače.
– Na zvršnoj konferenciji učestvovali su predstavnici opštine Čajetina, Eko agrara, nadležnog ministarstva, delegacija EU, proizvođači i predstavnici hotela i restorana sa Zlatibora. Predstavnici delegacije EU bili su veoma zadovoljni realizacijom ovog projekta i naglasili da je kroz ovaj projekat ostvareno ono što je ljudima zaista potrebno. Takođe su bili prisutni i naši kooperanti koji su istakli da su zadovoljni našom saradnjom i da njima mnogo znači ovaj projekat kako za pojedince tako i za celo seosko stanovništvo, naročito one mlađe koji nameravaju da ostanu na selu i da se bave stočarstvom, kaže Lučić.
