AGROSAVETNIK, 25. oktobar 2020.

AGROSAVETNIK, 25. oktobar 2020.

0
Ilustracija

Oktobar je mesec kada se u polju obavljaju intenzivni radovi na berbi najzastupljenije žitarice – kukuruza. U Čačansko-kraljevačkoj kotlini počela je i setva ozimih strnina, mada u nešto manjem obimu jer se pažnja posvećuje radovima oko berbe kukuruza, objašnjava Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Kraljevo.

– Bitno je napomenuti da je ovo period lepog vremena kada su usevi u voštanoj zrelosti i u zavisnosti od stepena vlažnosti zrna preporučuje se da se oni ili kombajniraju u zrnu ako je vlažnost ispod 15-16%, odnosno ako je nešto veća preporučuje se da se taj kukuruz žanje ili kombajnira sa beračima za kukuruz i na taj način odlaže u koševe na prirodno dosušivanje. U našem kraju se trenutno koristi lepo vreme da bi se vlažnost zrna što više spustila na granicu podesnu za kombajniranje u zrnu odnosno branje u klipu i to je osnovni razlog zbog čega berba nije završena. Setva ozimih strnina je kod nas sporadična jer je kukuruz predusev za 50-60% ozimih strnina. Znači potrebno je prvo završiti poslove na berbi kukuruza pa nakon toga spremiti zemljište za setvu pšenice. Padavine u proteklom periodu omogućile su da se nakon žetve kukuruza pristupi obradi zemljišta za jesenju setvu.

Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da pre jesenje obrade zemljišta izvrše uzorkovanje i kontrolu plodnosti zemljišta.

– Preporučujemo kontrolu plodnosti zemljišta jer je ovo vreme kada su parcele slobodne i kada je moguće uzorkovati zemljište i ostvariti subvenciju koja je praktično besplatna za poljoprivrednike u registru Ministarstva poljoprivrede. Treba omogućiti da se obavi kontrola plodnosti, da se dobiju rezultati i da se na osnovu tih parametara plodnosti primeni i odgovarajuće đubrenje. Ovde govorimo o racionalnom đubrivu koje omogućuje visoke i stabilne prinose, odnosno zaštitu životne sredine i eko-sistema. To je neophodno uraditi u ovom jesenjem periodu.

Nakon obavljene berbe, najvažniji zadatak proizvođača je da pravilno uskladište kukuruz.

– Koristi se svaki sunčani dan kako bi se zrnu omogućilo da otpusti što više vlage. Neki od hibrida su, prema FAO grupama zrenja, prilagođeni brzom ispuštanju vlage, ali preporuka je generalno da se skladište hibridi i zrno koji imaju odgovarajuću vlagu. Znači, ako je standard oko 14% praktično oko 15-16% ako se radi o berbi u klipu je nešto što je odgovarajuće da se kukuruz skladišti u koševima, ili čardacima kako se to negde drugačije zove. Za mašinsko branje kukuruza u zrnu potrebno je da to bude oko 15% procenata kako ne bi došlo do zagušivanja mašina i nepoželjnih posledica tokom skladištenja.

Na osnovu uzorkovanja koje je izvršila Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo na oglednom polju u Samailama, ovogodišnji prinos kukuruza biće veći od proseka a zrno veoma dobrog kvaliteta, navodi Nešović.

Posle žetve kukuruza na parcelama ostaje dosta biljnih ostataka, što zemljoradnicima predstavlja problem jer parcele moraju pripremiti za jesenju setvu. Nešović apeluje na poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke, već da ih uklone na praktičniji način.

– Preporuka je da se žetveni, odnosno biljni ostaci ne pale jer se dovodi u opasnost čitava okolina. Takođe, pojava dima kao posledica paljenja može izazvati, kao što smo i imali priliku da vidimo nekoliko puta, pojavu magle i smanjenu vidljivost koje dovode do saobraćajnih nezgoda. Preporučujemo da se biljni ostaci usitnjavaju na parceli i zaoravaju uz izvestan dodatak đubriva uree od 150 kg po hektaru kako bi se razložili i tokom zime doveli do pristupačnih elemenata za biljke. Ukoliko nakon žetve kukuruza sledi setva pšenice, potrebno je obavezno dodavati ureu kako ne bi došlo do manjka azota u zimsko-prolećnom periodu. Obično se to na usevima pšenice i ječma odrazi kao pojava žutila, odnosno mi to definišemo kao azotnu depresiju. Dakle, zaoravanje biljnih ostataka je važno jer je zemljištu potrebno vratiti određenu količinu organske materije koja je izneta prinosom i biljnim ostacima slame ili kukuruzovine. Time se višestruko utiče na održavanje plodnosti zemljišta, pospešuje se razvoj zemljišne mikroflore i na taj način zaoravanjem se smanjuje populacija korovskih vrsta i zemljišnih štetočina. Takođe se omogućuje konzerviranje vlage koja će dospeti u vidu padavina tokom jeseni i zime.

IPARD podsticaji za ruralni turizam

Podnošenje zahteva za IPARD podsticaje investcijama u ruralni turizam počelo je 01. jula. Prvobitni rok – 30. septembar, produžen je do kraja oktobra.

– Ministarstvo poljoprivrede je raspisalo prvi javni poziv za Meru 7 koja se odnosi na podsticaje za razvoj seoskog turizma. Radi se o podsticajnim sredstvima u iznosu od 65% vrednosti investicije – od minimalno 5.000 evra do maksimalno 300.000 evra po jednom zahtevu. To su sredstva za izgradnju objekata, opremanje objekata, nabavku opreme neophodne za bavljenje seoskim turizmom i druge namene koje se tiču ruralnog turizma, objašnjava Radovan Ševarlić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

Seoski turizam je značajan za gazdinstva kojima je to dodatni izvor prihoda, ali je značajan i za turiste što se posebno vidi u vreme pandemije kada su brojne turističke destinacije zatvorene za naše građane, pa mnogi svoje odmore provode na selima.

– Ranijih godina nije bilo značajnijih podsticajnih sredstava za razvoj ruralnog turizma, tako da je sa te strane veliko interesovanje za ove podsticaje i, što se tiče bar našeg kraja, veće je interesovanje za podsticaje za razvoj ruralnog turizma nego za ostale podsticaje u poljoprivredi. Po ovom Pravilniku, bez obzira na to o kojoj meri je reč, korisnici mogu biti kako fizička lica, odnosno registrovana poljoprivedna gazdinstva, tako i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Kada su u pitanju dokumentacija i uslovi za konkurisanje, poljoprivredni proizvođači najveći problem imaju prilikom izrade biznis plana što za njih predstavlja veliki trošak, navodi Ševarlić.

– Jedan problem je kako obezbediti novac za realizaciju investicije jer Ministarstvo dodeljuje određeni procenat sredstava, ali poljoprivedni proizvođači koji konkurišu imaju obavezu da sami realizuju tu investiciju – bilo iz sopstvenih izvora, bilo iz kredita. Tek kada realizuju tu investiciju oni mogu biti sigurni da će dobiti ovaj povraćaj. To je njima jedan od problema – kako da obezbede novac i zatvore tu investiciju. Drugi problem, možda i značajniji i ono što ih odvraća od konkurisanja, je to da moraju imati biznis plan. To je relativno kompleksno i teško je očekivati da poljoprivrednici mogu sami da izrade taj poslovni plan koji je za njih ujedno i značajan trošak. Prihvatljivi troškovi za izradu biznis plana koji se mogu nadoknaditi jesu do 5% ukupnih troškova, dakle oni nemaju sigurnost da će proći ako plate izradu tog plana već u startu imaju trošak za koji nisu sigurni da će im se kasnije vratiti. U odnosu na Meru 1 i Meru 3, znatno je veći broj ljudi koji su se interesovali za ovu Meru 7, odnosno za podsticaje za ruralni turizam. Gazdinstva koja odluče da konkurišu u okviru ovog poziva nemaju obavezu da zadovolje neke specifične kriterijume recimo u pogledu zaštite životne sredine ili objekata u kojima drže stoku, a koji su limitirajući faktori za dobijanje podsticaja. Dakle, toga u okviru Mere 7 – podsticaji za ruralni turizam, nema.

Uskoro se očekuje raspisivanje javnog poziva za nabavku novih traktora u okviru Mere 1, kaže Ševarlić, i najavljuje druge javne pozive koji su planirani u novembru i decembru.

– Prema planu Ministarstva poljoprivede u okviru Mere 1 očekuje se novi javni poziv za podsticaje za nabavku novih traktora, a takođe se očekuje i javni poziv koji se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivednog gazdinstva, odnosno nabavku opreme i mehanizacije bez mogućnosti da se konkuriše za nabavku novog traktora. Takođe, planirano je raspisivanje novog javnog poziva za Meru 3 koji se odnosi na investicije u fizičku imovinu u vezi sa preradom i marketingom na poljoprivrednom gazdinstvu.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR