Октобар је месец када се у пољу обављају интензивни радови на берби најзаступљеније житарице – кукуруза. У Чачанско-краљевачкој котлини почела је и сетва озимих стрнина, мада у нешто мањем обиму јер се пажња посвећује радовима око бербе кукуруза, објашњава Ненад Нешовић, саветодавац за ратарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Краљево.
– Битно је напоменути да је ово период лепог времена када су усеви у воштаној зрелости и у зависности од степена влажности зрна препоручује се да се они или комбајнирају у зрну ако је влажност испод 15-16%, односно ако је нешто већа препоручује се да се тај кукуруз жање или комбајнира са берачима за кукуруз и на тај начин одлаже у кошеве на природно досушивање. У нашем крају се тренутно користи лепо време да би се влажност зрна што више спустила на границу подесну за комбајнирање у зрну односно брање у клипу и то је основни разлог због чега берба није завршена. Сетва озимих стрнина је код нас спорадична јер је кукуруз предусев за 50-60% озимих стрнина. Значи потребно је прво завршити послове на берби кукуруза па након тога спремити земљиште за сетву пшенице. Падавине у протеклом периоду омогућиле су да се након жетве кукуруза приступи обради земљишта за јесењу сетву.
Препорука пољопривредним произвођачима је да пре јесење обраде земљишта изврше узорковање и контролу плодности земљишта.
– Препоручујемо контролу плодности земљишта јер је ово време када су парцеле слободне и када је могуће узорковати земљиште и остварити субвенцију која је практично бесплатна за пољопривреднике у регистру Министарства пољопривреде. Треба омогућити да се обави контрола плодности, да се добију резултати и да се на основу тих параметара плодности примени и одговарајуће ђубрење. Овде говоримо о рационалном ђубриву које омогућује високе и стабилне приносе, односно заштиту животне средине и еко-система. То је неопходно урадити у овом јесењем периоду.
Након обављене бербе, најважнији задатак произвођача је да правилно ускладиште кукуруз.
– Користи се сваки сунчани дан како би се зрну омогућило да отпусти што више влаге. Неки од хибрида су, према ФАО групама зрења, прилагођени брзом испуштању влаге, али препорука је генерално да се складиште хибриди и зрно који имају одговарајућу влагу. Значи, ако је стандард око 14% практично око 15-16% ако се ради о берби у клипу је нешто што је одговарајуће да се кукуруз складишти у кошевима, или чардацима како се то негде другачије зове. За машинско брање кукуруза у зрну потребно је да то буде око 15% процената како не би дошло до загушивања машина и непожељних последица током складиштења.
На основу узорковања које је извршила Пољопривредна саветодавна и стручна служба Краљево на огледном пољу у Самаилама, овогодишњи принос кукуруза биће већи од просека а зрно веома доброг квалитета, наводи Нешовић.
После жетве кукуруза на парцелама остаје доста биљних остатака, што земљорадницима представља проблем јер парцеле морају припремити за јесењу сетву. Нешовић апелује на пољопривреднике да не пале биљне остатке, већ да их уклоне на практичнији начин.
– Препорука је да се жетвени, односно биљни остаци не пале јер се доводи у опасност читава околина. Такође, појава дима као последица паљења може изазвати, као што смо и имали прилику да видимо неколико пута, појаву магле и смањену видљивост које доводе до саобраћајних незгода. Препоручујемо да се биљни остаци уситњавају на парцели и заоравају уз известан додатак ђубрива урее од 150 кг по хектару како би се разложили и током зиме довели до приступачних елемената за биљке. Уколико након жетве кукуруза следи сетва пшенице, потребно је обавезно додавати уреу како не би дошло до мањка азота у зимско-пролећном периоду. Обично се то на усевима пшенице и јечма одрази као појава жутила, односно ми то дефинишемо као азотну депресију. Дакле, заоравање биљних остатака је важно јер је земљишту потребно вратити одређену количину органске материје која је изнета приносом и биљним остацима сламе или кукурузовине. Тиме се вишеструко утиче на одржавање плодности земљишта, поспешује се развој земљишне микрофлоре и на тај начин заоравањем се смањује популација коровских врста и земљишних штеточина. Такође се омогућује конзервирање влаге која ће доспети у виду падавина током јесени и зиме.
ИПАРД подстицаји за рурални туризам
Подношење захтева за ИПАРД подстицаје инвестцијама у рурални туризам почело је 01. јула. Првобитни рок – 30. септембар, продужен је до краја октобра.
– Министарство пољопривреде је расписало први јавни позив за Меру 7 која се односи на подстицаје за развој сеоског туризма. Ради се о подстицајним средствима у износу од 65% вредности инвестиције – од минимално 5.000 евра до максимално 300.000 евра по једном захтеву. То су средства за изградњу објеката, опремање објеката, набавку опреме неопходне за бављење сеоским туризмом и друге намене које се тичу руралног туризма, објашњава Радован Шеварлић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
Сеоски туризам је значајан за газдинства којима је то додатни извор прихода, али је значајан и за туристе што се посебно види у време пандемије када су бројне туристичке дестинације затворене за наше грађане, па многи своје одморе проводе на селима.
– Ранијих година није било значајнијих подстицајних средстава за развој руралног туризма, тако да је са те стране велико интересовање за ове подстицаје и, што се тиче бар нашег краја, веће је интересовање за подстицаје за развој руралног туризма него за остале подстицаје у пољопривреди. По овом Правилнику, без обзира на то о којој мери је реч, корисници могу бити како физичка лица, односно регистрована пољоприведна газдинства, тако и предузетници, привредна друштва и земљорадничке задруге.
Када су у питању документација и услови за конкурисање, пољопривредни произвођачи највећи проблем имају приликом израде бизнис плана што за њих представља велики трошак, наводи Шеварлић.
– Један проблем је како обезбедити новац за реализацију инвестиције јер Министарство додељује одређени проценат средстава, али пољоприведни произвођачи који конкуришу имају обавезу да сами реализују ту инвестицију – било из сопствених извора, било из кредита. Тек када реализују ту инвестицију они могу бити сигурни да ће добити овај повраћај. То је њима један од проблема – како да обезбеде новац и затворе ту инвестицију. Други проблем, можда и значајнији и оно што их одвраћа од конкурисања, је то да морају имати бизнис план. То је релативно комплексно и тешко је очекивати да пољопривредници могу сами да израде тај пословни план који је за њих уједно и значајан трошак. Прихватљиви трошкови за израду бизнис плана који се могу надокнадити јесу до 5% укупних трошкова, дакле они немају сигурност да ће проћи ако плате израду тог плана већ у старту имају трошак за који нису сигурни да ће им се касније вратити. У односу на Меру 1 и Меру 3, знатно је већи број људи који су се интересовали за ову Меру 7, односно за подстицаје за рурални туризам. Газдинства која одлуче да конкуришу у оквиру овог позива немају обавезу да задовоље неке специфичне критеријуме рецимо у погледу заштите животне средине или објеката у којима држе стоку, а који су лимитирајући фактори за добијање подстицаја. Дакле, тога у оквиру Мере 7 – подстицаји за рурални туризам, нема.
Ускоро се очекује расписивање јавног позива за набавку нових трактора у оквиру Мере 1, каже Шеварлић, и најављује друге јавне позиве који су планирани у новембру и децембру.
– Према плану Министарства пољоприведе у оквиру Мере 1 очекује се нови јавни позив за подстицаје за набавку нових трактора, а такође се очекује и јавни позив који се односи на инвестиције у физичку имовину пољоприведног газдинства, односно набавку опреме и механизације без могућности да се конкурише за набавку новог трактора. Такође, планирано је расписивање новог јавног позива за Меру 3 који се односи на инвестиције у физичку имовину у вези са прерадом и маркетингом на пољопривредном газдинству.
