Žetva pšenice i ostalih strnih žita ove godine je počela znatno ranije nego prethodnih. Međutim, u jednom trenutku je bila obustavljena zbog obilnih padavina. Kako je sve krenulo tokom proleća i na početku vegetacije očekivanja su bila da će rod i prinos biti veoma dobri, pšenici je pogodovalo vreme od setve do pred samu žetvu, ali su česte kiše uticale na to da u pojedinim krajevima naše zemlje zrno bude nešto lošijeg kvaliteta. Nakon obustavljanja, žetva je nastavljena u nešto lošijim meteorološkim uslovima. Zemlja je bila natopljena vodom što je otežavalo rad mašina, a veliki problem je bilo i poleganje klasa. Milan Damljanović iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe kaže da je u pojedinim krajevima žetva trajala i početkom avgusta, što se odavno nije desilo.
– To je apsolutni presedan za zadnjih trideset-četrdeset godina i sve to je donelo značajnom smanjenju kvaliteta zrna. Nažalost, desilo se sve ono čemu se nismo nadali pre dva do tri meseca, kada samo govorili o jednoj izuzetnoj godini strnih prinosa i sve je upućivalo na to, meteorološki uslovi u toku zime, padavine u početku proleća i razvoj pšenice i ostalih strnih u toku aprila i maja. Niko se nije nadao da će doći do ovolike količine padavina i zahlađenja početkom leta u vreme kada pšenica naliva zrno i kada se priprema žetva ove kulture.
Opasnost od aflatoksina u skladištima
Prvi otkosi su bili obećavajući, kaže Damljanović, ali hektolitarska masa je pala ispod 65, a mnogi mlinovi ne primaju zrno koje ima hektolitarsku masu ispod 70.
– Neki preliminarni podaci koje smo imali pre mesec i po dana pokazivali su da će kvalitet tog zrna biti izuzetan, jer je hektolitar išao od 70, 75 pa i do 80 u tom periodu kada nije uobičajeno da hektolitar bude jedan od glavnih pokazivača kvaliteta zrna, međutim po završetku žetve, taj hektolitar je pao na 61, 62. Kuće koje se bave otkupom pšenice ne otkupljuju pšenicu ispod 70, jedino kao stočnu hranu.
Još jedan problem je to što je takvo zrno izloženo gljivičnim oboljenjima u skladištima, a to je dodatna opasnost od povećanja aflatoksina u stočnoj hrani, kaže Damljanovć.
– Sa druge strane, na takvoj pšenici može se videti pojava tamne boje, što pokazuje da je ona sklona pojavi virusnih oboljenja u magacinu za vreme skladištenja, što dovodi do povećanja aflatoksina u stočnoj hrani. Potrebno je preduzeti neke mere, pre svega u preradi takve pšenice, treba što više da se odstrani omotač, zrno, mada to nije uobičajno za stočnu hranu jer se tu obično koristi sve. Sa jedne strane je dobro da se u preradi što više oslobodi sloj gde se aflatoksini razvijaju, a sa druge strane kad se takva pšenica koristi neprerađena u stočarskoj proizvodnji, bilo bi dobro da se pojača upotreba preparata na bazi zeolita koji sprečavaju vezivanje aflaoksina u digestivnom traktu životinja i smanjuju mogućnost negativnih pojava do kojih dolazi pri konzumiranju ovakve hrane. Ovo je dokaz još jednog starog agronomskog pravila da o strninama ne treba ništa govoriti, ni o prinosu ni o kvalitetu dok zrno ne uđe u silose i magacine. To se ove godine pokazalo, a sigurno će se to i ponavljati i narednih godina jer smo svedoci velikih klimatskih promena koje ne odgovaraju ni ljudima ni biljkama.
Prinosi pšenice i ostalih strnina u Moravičkom okrugu su dobri, ali kvalitet nije zadovoljavajući, tako da će najverovatnije najveće količine završiti u stočnoj hrani.
– Strnine su posejane na nekih desetak hiljada hektara, od toga je između 6500 i 7000 hektara na našem terenu pšenica, 1500 hektara ječam, oko 1200 hektara tritikale i sporadično ostalih žitarica, ovsa i nešto malo raži. Normalno, pšenica je najvažnija od tih proizvoda, mi smo se i nadali nekom natprosečnom prinosu ove godine, što i jeste, prinos je sasvim dobar, to se kreće negde oko četiri do pet tona po hektaru, što je oko dvadeset odsto više nego uobičajeno, ali kvalitet je toliko loš da nije za ljudsku ishranu, sreća pa ovakvi uslovi nisu bili u celoj zemlji. Prognoze stručnjaka su takve da će biti sasvim dovoljno pšenice za ljudsku ishranu za ovu godinu, i od rezervi od prošle godine, a i od proizvodnje ove godine tao gde je žetva obavljena na vreme i nije sačekala kiše koje su onemogućile ulazak mašina u parcele.
Zapadna Srbija oskudeva u prostorima za skladištenje pšenice
Ovaj deo Srbije oskudeva u skladišnim prostorima i pogonima za dosušivanje, zbog čega se pšenica uglavnom gaji na manjim površinama, kaže Damljanović i daje savet na koji način pšenicu sačuvati od gljivičnih oboljenja.
– U suštini, stočari imaju malo mogućnosti, jer mi oskudevamo u skladišnim prostorima za pšenicu, takođe oskudevamo u pogonima za dosušivanje pšenice. To je u Vojvodini sasvim drugačije rešeno i oni su što se toga tiče u boljem položaju. U ovom delu Srbije, Zapadne Srbije gde ljudi pšenicu gaje za svoje potrebe a ne u komercijalne svrhe, uglavnom su to male površine, 50 ari do hektara, tako da nekog organizovanog otkupa ima vrlo malo i par mlinova na ovoj teritoriji koji otkupljuju neku veću količinu pšenice. Proizvođači su prisiljeni da to skladište u nekim svojim podnim skladištima ili tavanima. Preporuka je da se pšenica izruči u što tanjem sloju, da se prelopata i da se obrće. Potrebno je da se oslobodi sekundarne vlage koju je povukla u toku vegetacije od obilnih kiša, pa se vlaga povećala sa 13 na 15 odsto. Zato je potrebno osloboditi se te sekundarne vlage da bi se sprečilo gljivično oboljenje na zrnu u magacinskom prostoru. Zato treba držati pšenicu na promajnom mestu, redovno je obrtati da se što brže i što bolje osuši pre stavljanja u džakove, da bi vlaga spala ispod 13 odsto kada pšenica može bezbedno da stoji u džakovima.
Vremenske prilike tokom leta nisu smetale razvoju kukukruza pa trenutno stanje obećava dobar rod.
– Kada je loša godina za pšenicu, dobra je za kukuruz, tako da očekujemo natprosečne i izuzetne prinose naročito za kukuruz i suncokret u Vojvodini, pa će stočari biti bolje sreće. Mislim da će ove godine stočne hrane biti više od proseka prethodnih godina u celoj Srbiji.
