Koliko je teorija važna u bavljenju stočarstvom, da li je moguće malog poljoprivrednog proizvođača zaštititi na velikom tržištu i da li i male mlekare mogu da ostvare velike uspehe, teme su o kojima smo razgovarali sa Razumenkom Bebom Lučić, rukovodiocem mlekare „Naša Zlatka“ iz Krive Reke koja odnedavno posluje u okviru Privrednog društva „Zlatiborski eko agrar“ iz Čajetine.
Mlekara je uspešno započela svoje poslovanje pre više od mesec dana, potpisivanjem ugovora sa nekoliko zlatiborskih hotela i restorana u kojima će plasirati svoje proizvode. Otvorena je zahvaljujući donaciji EU kroz prekogranični program čiji je cilj zaštita malih proizvođača.
– Program projekta je prekogranična saradnja Srbije i Crne Gore. Nosioci projekta su opštine Čajetina i Plav. Čajetina je dobila 170.000 evra za izgradnju mlekare i nabavku opreme za mlekaru. Cilj ovog projekta je da se pomogne manjim proizvođačima koji u svom domaćinstvu poseduju od 3 do 8 grla i da se na taj način zaštite od većih otkupljivača koji ih uslovljavaju količinama. Njihov najveći problem je bio to što su zbog manje količine mleka imali nižu cenu za otkup. Taj problem je rešen, mali proizvođači sa kojima sarađujemo sada su zadovoljni cenom. Susreli smo se sa jednom poteškoćom, a to je da su svi poljoprivredni proizvođači morali da imaju laktofriz u svom domaćinstvu, ali smo im izašli u susret i omogućili da preko ‚‚Zlatiborskog eko agrara” podignu kredit, objašnjava Razumenka Beba Lučić i dodaje da u okviru mlekare postoji laboratorija u kojoj se rade analize svakog pojedinačnog porizvođača, tako da na osnovu toga dolaze do rezultata koji pokazuju kakav je kvalitet mleka.
Dodatna edukacija poljoprivrednih proizvođača
Lučićeva kaže da je pored praktičnog dela bavljenja govedarstvom teorija takođe jako važna, ali da često imaju probleme sa poljoprivrednim proizvođačima jer su oni ubeđeni da najbolje znaju kako se radi taj posao. Zbog toga se u okviru ovog projekta organizuju treninzi na kojima proizvođači mogu dodatno da se informišu i edukuju.
– Već smo imali jedan dvodnevni trening u Krivoj Reci na kojem je tema bila ishrana krava i junica namenjenih proizvodnji mleka, što je od izuzetnog značaja za postizanje boljih rezultata u uzgoju goveda namenjenih mlečnom pravcu proizvodnje. Mi u ‚‚Eko agraru” svakodnevno radimo sa farmerima, pružamo im podršku i dajemo savete. Smatram da ovakva predavanja imaju veliki značaj jer pojedinci mogu da iznesu svoje probleme i potraže pomoć od stručnih lica. Na drugom treningu bavićemo se temom smeštaja goveda, negom, higijenom smeštaja i objekata za skladištenje hrane.
Kontrolisanje uzgajivača stoke
Ugovorom koji je mlekara ‚‚Naša Zlatka” potpisala sa poljoprivrednim proizvođačima predviđeno je da predstavnici mlekare imaju pravo da obilaze gazdinstva proizvođača i kontrolišu u kakvim se uslovima gaji stoka.
– Mi obilazimo naše proizvođače, kontrolišemo higijenu laktofriza, štala i uzimamo uzorke kako bismo utvrdili kakav je kvalitet mleka, navodi Lučićeva.
Ambiciozan plan proširenja kapaciteta
Mlekara ‚‚Naša Zlatka” svoje proizvode trenutno plasira samo u zlatiborskim hotelima i restoranima, ali u planu je da u budućnosti proširi svoje kapacitete i organizuje prodaju na Zlatiboru.
– Mi smo već potpisali nekoliko ugovora sa hotelima i restoranima na Zlatiboru. Pošto će se u mlekari proizvoditi samo sir i kajmak, nama je u interesu da se oni plasiraju po ugostiteljskim objektima. U mlekari se dnevno proizvede od 36 do 40 kg kajmaka i oko 160 kg sira. Za sada ćemo proizvode plasirati samo na Zlatiboru, u hotelima i restoranima, ali planiramo da proširimo kapacitete i da naš sir i kajmak ponudimo i drugim kupcima. Takođe, planiramo i da postavimo mlekomat na Zlatiboru tako da će turisti i meštani moći da konzumiraju pasterizovano mleko iz naše mlekare, kaže rukovodilac ‚‚Naše Zlatke”.
Agronomski fakultet: Čeka se akreditacija za pružanje usluga građanima
Agronomski fakultet u Čačku je u poslednjih pet godina opremio nekoliko laboratorija, a posebno su ponosni na laboratoriju za kontrolu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Iskorišćenost ove laboratorije za obuku studenata, usavršavanje zaposlenih i izradu naučnih radova je stopostotna, ali laboratorija još ne može da pruža usluge trećim licima. Prema rečima Vladete Stevovića, dekana ovog fakulteta, laboratoriji nedostaje akreditacija za koju je postupak dobijanja u toku.
– Fakultet raspolaže laboratorijom za ispitivanje kvaliteta zemljišta, njegovih fizičkih i hemijskih osobina. Takođe, raspolaže i laboratorijama za biohemiju, hemiju i mikrobiologiju i sve su one u funkciji edukacije studenata. Trenutno nemamo akreditovane laboratorije, ali smo ove godine ušli u taj proces akreditacije.
Rezultati analiza tačni i pouzdani, ali nisu validni
Stevović kao posebno značajnu izdvaja laboratoriju u kojoj se vrši kontrola poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ali naglašava da bez akreditacije, rezultati dobijenih analiza nemaju validan status zbog čega još uvek ne mogu u punom kapacitetu da pružaju usluge trećim licima:
– Njena iskorišćenost u smislu edukacije studenata je stoprocentna, ali ne možemo se pohvaliti da smo napravili veliki rezultat u pružanju usluga trećim licima. Da bi mogli to da radimo neophodno je da se izvrši akreditacija svih metoda i samih laboratorija. Mi sa našim proizvođačima radimo neke analize, one su tačne i pouzdane, ali se ne mogu upotrebiti u prometu i izvozu.
Cilj: Kontrola celokupnog procesa proizvodnje
Nakon dobijenih akreditacija, usluge svih laboratorija moći će da koriste svi privredni subjekti i građani Čačka, kaže dekan Agronomskog fakulteta i ističe da je prilikom kontrole kvaliteta hrane važno ispratiti ceo proces, od primarne proizvodnje do krajnjeg korisnika:
– Kada dobijemo sve potrebne dozvole moći ćemo da kontrolišemo proizvodnju i kvalitet svih proizvoda koji se danas nalaze na tržištu. Moramo voditi računa o kvalitetu hranu. Fakultet nije tu da samo konstatuje da li je ono što imamo na tržištu kvalitetno ili ne, već može da pruži puni monitoring odnosno praćenje procesa proizvodnje u primarnoj proizvodnji pa sve do krajnjeg korisnika. Želimo da formiramo laboratoriju kako bismo mogli da pružamo takve usluge.
