AGROSAVETNIK, 27. decembar 2021.

AGROSAVETNIK, 27. decembar 2021.

0
Image by James Farley from Pixabay

„Srbija je u svetu 10. izvoznik kukuruza koji nije genetički modifikovan i 2. izvoznik soje koja nije genetički modifikovana. Nažalost, Srbija vodi nerazumnu politiku. Zašto ove dve najznačajnije sirovine izvozimo u rinfuzi umesto da ih preradimo u prerađevine od mesa i mleka i izvozimo pod robnom markom BEZ GMO?“, kaže prof. dr Miladin Ševarlić navodeći veliki broj sudskih presuda u korist oštećenih u pogledu korišćenja GMO i hrane od GMO u svetu i savetuje građane da prilikom kupovine obrate pažnju na deklaracije proizvoda

Iako je zvanično zabranjena, u Srbiji se koristi hrana nastala od genetički modifikovanih organizama. Uvozimo meso iz zemalja gde se stoka hrani žitaricama sa izmenjenim genima, a problem je to što se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni, prodaju bez oznaka i upozorenja. Šta su GMO i koliko su štetni po ljudsko zdravlje, objašnjava prof. dr Miladin Ševarlić koji je jedan od najglasnijih, dugogodišnjih protivnika GMO i hrane od GMO.

– Nažalost, Srbija vodi nerazumnu politiku. Srbija je u svetu 10. izvoznik kukuruza koji nije genetički modifikovan i 2. izvoznik soje koja nije genetički modifikovana. Zašto mi ove dve najznačajnije sirovine izvozimo u rinfuzi? Zašto to radimo umesto da ih preradimo ovde u stočnu hranu, uposlimo naše farmere i klaničnu industriju i prerađevine od mesa i mleka izvozimo pod robnom markom „BEZ GMO“? Tako bismo bili marketinški prepoznatljivi, osvajali bismo tržišta i obezbedili našim potrošačima najkvalitetnije prehrambene proizvode. Umesto toga, 19. marta prošle godine, ako se ne varam, pošto nisu smeli da menjaju Zakon o genetički modifikovanim organizmima u predizbornoj godini, izvršili su izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane i uveli novi pojam koji ne postoji u Zakonu o genetički modifikovanim organizmima – a to je genetički modifikovana hrana, spremajući se da liberalizuju, odnosno dozvole uvoz genetički modifikovanih organizama i genetički modifikovane hrane. I zamislite kako su nakaradno i nebulozno definisali genetički modifikovanu hranu. Ja sam konsultovao stručnjake iz Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Oni su mi rekli :„Ovo je jezička, a ne samo pravnička nebuloza od definicije“. Dakle, genetički modifikovana hrana je definisana na sledeći način, postoje dva dela definicije – Genetički modifikovana hrana, ne navodeći za koga je, i genetički modifikovana hrana za životinje, dakle u slučaju životinja su stavili da je to genetički modifikovana hrana za životinje, a u slučaju ljudi nisu stavili da je to genetički modifikovana hrana za ljude. Znači, prema Zakonu o dobrobiti životinja štite životinje, da bi stočari znali kad kupuju da je to genetički modifikovana hrana za životinje, a ljudi ne moraju da znaju da je u pitanju genetički modifikovana hrana za ljude. I drugi deo definicije, potpuno nebulozno- …hrana i hrana za životinje od GMO. A za koga je hrana iz onog prvog dela rečenice? Umesto da kažu, „hrana od GMO za ljude i za životinje“. Uzmite Zakon i pročitajte član 5. Takođe, uveli su jednu novu kategoriju koja je vrlo diskutabilna. To je takozvana nova hrana koja podrazumeva primenu nanotehnologije u proizvodnji hrane u kojoj se vrši promena strukture materije. Znate, kad se radi promena strukture materije, mi ne znamo šta ćemo sve dobiti. Kao i kategorija nova hrana koja će se u budućnosti proizvesti. Pa izvinite, ja pitam, koja je to hrana koja će se u budućnosti proizvesti? Svaka nova hrana koja ne spada u neku od kategorija a koja se proizvede dobiće etiketu i moći će da se plasira na našem tržištu? To je neodgovornost, kaže prof. dr Miladin Ševarlić.

Prema Zakonu o genetički modifikovanim organizmima u Srbiji su zabranjeni uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO ukoliko sadrže više od 0,9% primesa u komercijalnim proizvodima, odnosno ukoliko sadrže više od 0,1% u semenskom materijalu. Ja bih se založio da bude nulta tolerancija jer jedna semenka od njih 1000 može da zagadi polje i da prenese polen na srodnike koji nisu genetički modifikovani, objašnjava sagovornik.

Šta je GMO?

Genetički modifikovani organizam je stvoren u laboratoriji i ne može se dobiti prirodnim ukrštanjem, objašnjava je profesor Miladin Ševarlić.

– Sva prirodna ukrštanja srodnika jesu srodnici u istoj vrsti. Vi uzmete kukuruz jedne sorte i ukrštate ga sa kukuruzom druge sorte. Uzmete pšenicu jedne sorte, ukrštate je sa pšenicom druge sorte. A kod GMO se radi o tome da se u laboratoriji uzima gen jedne vrste i ubacuje u genom druge vrste. Recimo, gen ribe se ubacuje u genom paradajza da bi pokožica paradajza bila čvršća nego što je kod baštenskog paradajza, da bi proizvodi lakše podnosili transport i da ne bi dolazilo do oštećenja. A kakve se promene događaju, to je drugo pitanje. Na primer, profesor Seralini (francuski molekularni biolog) i njegov tim su dve godine istraživali uticaj genetički modifikovanog kukuruza na ishranu eksperimentalnih pacova. I u prvoj generaciji dobili su promene na unutrašnjim organima eksperimentalnih pacova. U drugoj generaciji dobili su povećan broj jedinki sa tumorima, a u trećoj generaciji dobili su besplodnost tolikog broja jedinki da ni takva ekspanzionistička vrsta koja se u prirodi ekspanzionistički razmnožava, a to su pacovi, ne može da se reprodukuje u nivou proste reprodukcije, barem da održi isti broj jedinki. Preneto na ljude, pošto su ljudi korisnici i biljaka i životinja – sve što zadesi biljke i životinje, kad-tad zadesiće i ljude jer je čovek na vrhu lanca ishrane. To znači da ćemo mi tek za tri generacije znati kakva će pošast da nastupi zbog korišćenja genetički modifikovanih organizama. Vidite koliko presuda je sada, posle prodaje Monsanta i kupovine od strane Bajera, u američkim sudovima. Monsanto je bio neprikosnoven budući da niko nije mogao da izdejstvuje nikakvu tužbu protiv Monsanta na terioriji SAD, sada već pošto je preuzet portfolio od strane Bajera, američki sudovi dosuđuju milionske odštete u dolarima zbog štetnosti korišćenja pesticida na bazi glifosata koji je potencijalno kancerogen prema zaključku SZO za Evropu. Kako to sada može, a tada nije moglo? Imate sudske presuda po kojima Monsanto u Francuskoj od strane suda u Lionu proglašen krivim zbog dezinformacija na deklaracijama da su biorazgradivi i bezbedni za korišćenje, što je naučnim istraživanjem utvrđeno da nije tačno. Imate presudu suda u Strazburu u slučaju nemačkog pčelara koji je tužio Nemačku državu zbog toga što su mu na kontroli meda našli ostatke polena sa genetički modifikovanog kukuruza sa nekog eksperimentalnog polja od 10-ak hektara, pa su pčele taj genetički modifikovani polen unele u med. On je dobio nalog da ekološki bezbedno uništi celokupnu količinu meda. Tužio je Nemačku državu i dobio na sudu u Strazburu odštetu za to. Dakle, postoje sudske presude i pre kupovine Monsanta od strane Bajera. Srbija je potencijalno suficitarna kada je u pitanju hrana. Zašto Srbiji trebaju genetički modifikovani organizmi? Kažu da ne moramo proizvoditi, možemo uvoziti. Ali zašto da uvozimo? Znači mi ćemo tim jeftinijim proizvodima prepustiti naše tržište i povući naše proizvođače sa polovine tržišta? Jel treba „na tacni“ da im poklonimo polovinu tržišta vrednog 5 milijardi evra na godišnjem nivou? Zašto bi Srbija to radila?

Obratite pažnju na deklaraciju proizvoda

Svakako treba obratiti pažnju na to šta piše na deklaracijama proizvoda koje kupujemo. Međutim, po rečima našeg sagovornika, problem je kada građani kupuju robu u rinfuzi.

– Jedna mogućnost da je proizvod GMO je kad se kupuje u prodavnici kao upakovani proizvod. Ali je problem kad kupujete robu u rinfuzi. Recimo, dođete do vitrine sa mesom u komadima, gde treba da stoji zemlja porekla tog mesa. Kao što imate na deklaracijama komercijalno upakovanih proizvoda. Ovde toga nema, a naši prodavci bi bili dužni da vam stave na uvid čak i deklaraciju, odnosno otpremnicu odakle je taj proizvod. Pa ako je to proizvod koji nije iz Srbije, već je iz zemalja gde se koristi sojina sačma od genetički modifikovane soje, suncokretova sačma od genetički modifikovanog suncokreta, genetički modifikovani kukuruz za ishranu stoke – nemojte to kupovati.

Spas je u sopstvenoj proizvodnji hrane

Profesor Ševarlić savetuje građane da pokušaju sami da proizvode hranu ili da se organizuju sa poljoprivrednicima da zajedno tove domaće životinje za svoje potrebe i gaje poljoprivredne proizvode, čime bi, ujedno, pomogli ekonomskoj održivosti srpskog seljaka.

– Građanima savetujem da proizvode hranu za sebe, ako je to ikako moguće, i da tako znaju šta proizvode. Na ulazu u dečje obdanište u koje su išli moji unuk i unuka na ulazu stoji slika tanjira i natpis – Ako se ne zna ko je otac, majka svih bolesti je hrana u tanjiru. Prema tome, ono si što jedeš! Savetujem svim građanima, ako je ikako moguće, da proizvode svoju hranu. Dovoljno je 40 kvadratnih metara plastenika da se proizvede svo povrće, izuzev pasulja i krompira, za godišnje potrebe četvoročlane porodice, čak i nešto malo sitnog voća – jagoda, malina, ribizli i kupina u plstenicima. I da imaju garantovano kvalitetnu hranu. Drugo, ako to ne mogu, da se povežu sa svojim rođacima i prijateljima u selima odakle su poreklom, da pomognu njihovu ekonomsku održivost i dogovore se sa njima da im utove junad, ovnove, svinje, živinu – ćurke, guste i td, i da jedu meso koje je ekološki bezbedno. Ili, da se udruže stanari jednog ulaze zgrade i da se dogovore sa dva-tri poljoprivredna gazdinstva šta je to što im treba, da ugovore njihovu proizvodnju za sopstvene potrebe i da jednom sedmično preuzimaju te proizvode, bilo da im oni šalju ili da neko iz tog ulaza odlazi jednom sedmično, naizmenično, da donosi tu robu. To je takozvana solidarna proizvodnja i potrošnja. Moramo učiniti svi ponešto da bi bilo svima bolje. Nemojte se oslanjati na tuđe ruke. Morate misliti o sebi kako biste zdravi dočekali starost. Morate misliti i o svojim potomcima, jer koja je svrha života ako ne obezbedimo zdrav život z a naše praunuke i generacije koje dolaze, zaključuje prof. dr Miladin Ševarlić.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR