АГРОСАВЕТНИК, 27. октобар 2019.

Оптимални рок за садњу јесењег белог лука истиче за неколико дана, а Михољско лето је омогућило идеалне услове за  садњу ове повртарске културе. Лепо време наставиће се и наредне недеље тако да тај посао могу обавити пољопривредници који то до сада нису учинили. Јесењи бели лук има одређене предности у односу на пролећни, али са друге стране због већег процента воде мало се теже чува, каже Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби. Његова препорука пољопривредницима је да приликом одабира сортимента бирају само домаће сорте.

– Јесењи бели лук има неке предности у односу на пролећни бели лук – крупнији је, захтева мање заштите и приноснији је него пролећни бели лук. С друге стране, има мало већи проценат  воде и мању количину суве материје, па се због тога мало теже чува, док пролећни бели лук  може да се чува целе године. Јесењи бели лук у принципу може да се чува неких девет месеци за исхрану, а годину дана за садњу. Што се тиче сортимента белог лука, указао бих произвођачима да нипошто не сеју онај кинески лук који имамо у продавницама најчешће, па и на пијацама, јер су то сорте којима не одговара дужина дана код нас, имају врло мали принос и када се оне саде на нашим теренима долази до неправилног развоја главица. Ми имамо на нашем терену и у нашим апотекама изузетно добру сорту домаћег новосадског белог лука, то је бошут. Увек се може набавити у апотекама, нарочито сада у периоду када се сади.  У зависности  од крупноће главице, односно од крупноће чена, потребно је од хиљаду до хиљаду и по килограма по хектару.  Он се сеје на много мањим површинама, тако да је то релативно велика инвестиција и скоро неодрживо гајење на тако великим површинама белог лука. Углавном произвођачи то користе на површинама од пола ара до једног ара, евентуално два-три ара, јер за било какву озбиљнију производњу белог лука потребно је јако  много радне снаге.

За садњу белог лука потребно је квалитетно земљиште

Како би могао да се очекује добар принос, бели лук треба садити у квалитетна, добро нађубрена земљишта, али никако не са стајњаком, већ минералним ђубривима, истиче Дамљановић. По његовим речима, за гајење ове биљке потребна су велика улагања, али с обзиром на његову цену на тржишту она се и исплате. Препорука онима који почињу да се баве производњом белог лука је да га у почетку саде на мањим парцелама.

– Бели лук, како пролећни, тако и овај јесењи, тражи богата земљишта, дубоко обрађена, добро нађубрена минералним ђубривима. У производњи белог лука се никада не користи  стајњак, није га добро користити  због појаве и преноса разних болести  и због убрзаног кварења, а такође се не користе ни претерано велике количине азота, већ су углавном то комбинације 10, 20, 30  или 8, 16, 24 – значи оне комбинације минералних ђубрива које имају већи проценат фосфора и калијума и то у количинама око 1000 кг по хектару. То се у сваком случају  исплати зато што је цена белог лука висока на тржишту и практично свако улагање се исплати. Морам да скренем пажњу нарочито новим произвођачима да се не залећу случајно и да иду на неке веће површине у старту, јер бели лук је немогуће гајити без изузетно доброг заливања, великих количина воде, квалитетног земљишта и доста великих улагања. Такође, потребно је доста људске радне снаге, нарочито при вађењу и чувању белог лука, тако да, уколико је неко заинтересован, за почетак увек препоручујемо неке површине максимално од три до пет ари. Свако закашњење за садњу ове културе значајно се одражава на принос и треба искористити ово лепо време да се изврши  заснивање парцела са овом културом уз доста високе дозе минералних ђубрива, никако стајњака, и уз обезбеђену воду за наливање у пролећном и летњем периоду.

Кинески бели лук није погодан за наше поднебље

Дамљановић истиче да пољопривредници никако не би требало да се одлуче за садњу кинеског белог лука, који на нашем поднебљу не може да да добре приносе. По његовим речима, бели лук се у Кини гаји на један специфичан начин који није карактеристичан за друге крајеве света, па су одређене земље, попут Немачке, увеле правило да кинески бели лук који се продаје у трговинским радњама мора имати ознаку на којој пише да је пореклом из те земље.

– Неки произвођачи се преваре, па после не добију ништа. Једноставно не може он овде да успе, односно може, али ће то да буде катастрофално лоше. Што се тиче саме производње у Кини, бели лук се производи на један врло специфичан начин. У Кини користе између осталог и фекалије за ђубрење лука што није карактеристично за остали део света, па то из неких хигијенских разлога није апсолутно добро. Рецимо у Немачкој мора да буде наглашено великим словима у самопослугама или продавницама уколико је тај бели лук пореклом из Кине. Такође, тај њихов бели лук има неупоредиво мање ароматичних материја него домаћи. У принципу кинески бели лук је изразито беле боје, зато што се и сумпорише после вађења због заштите, што такође није препоручљиво. Домаћи лук је нешто ситнији, пролећни има превлаку љубичасто-црвенкасту и то је први доказ да је са домаћег терена.

Реч је о веома хранљивој и лековитој повртарској култури, коју можда многи избегавају јер је његова главна карактеристика  продоран мирис и љутина. Бели лук садржи највише угљених хидрата, флавониде, минералне материје и витамине, а посебну лековитост му дају сумпорна једињења, којих има јако мало у осталим биљкама, и намирницама уопште. Кажу да је природни антибиотик, свакако је добар за јачање имунитета, а то ће нам свима требати у зимским данима који су пред нама. Ако волите да једете бели лук, а не би сте да то други осете, након његовог конзумирања можете да сажваћете неко зрно кафе или лист од першуна.

Време бербе јабука предуслов очувања здравог плода

Са Николом Пауновићем из Виљуше, младим воћаром који је одлучио да остане на селу и да се бави производњом јабуке која, како сам каже може да му донесе солидну зараду, разговарали смо о овогодишњем приносу и квалитету. Према његовим речима, берба јабука је ове године почела нешто раније и приводи се крају. За воћаре је веома важно да на правилан начин одреде време бербе што је основни предуслов да се плодови касније добро сачувају.

– У чачанском крају највише су заступљене сорте златни и црвени делишес, ајдаред, грени смит, јонаголд и његови клонови. Берба јабука ове године је почела нешто раније, како би ми воћари рекли – касни за прошлом и до десет дана. Од великог значаја је одређивање времена бербе како би се убрани плодови боље чували. Ту имамо неколико метода за одређивање времена бербе, као што су јодно-скробни тест који можемо наћи у апотекама, онда уз помоћ уређаја којим се мери чврстина плода, а неизоставна метода јесте визуелна метода. Сваки иоле искусан воћар може одредити време бербе. Напомињем да се не треба поуздати у само једну методу, већ у све три наведене. Саветујем све воћаре да уколико су у могућности бербу обаве из два дела како би постигли што већи проценат прве класе и како би плодови који се налазе у недрима стабла стигли да порасту и добију боју. Убране плодове, уколико се складиште, треба што пре сместити у хладњачу и никако их не треба пребирати до продаје.
Берба се у овом тренутку приводи крају. У претходним годинама је постојао проблем са мањком радне снаге, сада је веома изражен, а у будућности ће бити још већи. Старосна доб је изнад 60 година, па се питамо шта ће бити кад жене и мушкарци не буду могли више да раде, шта ћемо онда. Цена рада износи од 200 до 250 динара по сату, а што се тиче цене плодова, они варирају од 25 до 30 динара  у зависности од квалитета и сорте.

Никола на свом пољопривредном поседу, поред јабука гаји и крушке, а овогодишњим родом јабуке је веома задовољан, за разлику од воћара из села која су ове године била погођена пролећним мразем, као и оних чији је род умањем због града.
Он каже да су улагања  у производњу овог воћа велика, али могу да се исплате, међутим откупна цена се никада не зна, а велики проблем представља и монопол међу извозницима.

– Могу вам рећи да је код мене никад бољи род и никад бољи квалитет, док се остали воћари не могу похвалити тиме. Миоковце је оштетио град, места поред Мораве су оштећена од пролећног мраза, а поврх свега су потребна веома велика улагања – за пестициде, ђубрива, механизацију. Што се тиче цене, никад се не зна колика ће бити. Држава ствара монопол за две фирме и онда сада имамо 13 извозника јабуке који уцењују једни друге – велики уцењују мале.

Што се тиче државних субвенција, Пауновић каже да нема замерки и додаје да јабуке из његовог воћњака завршавају на тржишту Црне Горе, Хрватске, Словеније и Русије.

– Имали смо субвенције за противградну мрежу, за набавку механизације. Ја сам у Удружењу „Чачанска јабука” – хладњача са никим процентом кисеоника, и сад када ставим робу у хладњачу, вадим је тек у јуну када цена буде мало већа. Моја летња роба завршава у Црној Гори, а зимска иде за Русију, Словенију и Хрватску.