AGROSAVETNIK, 27. oktobar 2019.

AGROSAVETNIK, 27. oktobar 2019.

2
Ilustracija

Optimalni rok za sadnju jesenjeg belog luka ističe za nekoliko dana, a Miholjsko leto je omogućilo idealne uslove za  sadnju ove povrtarske kulture. Lepo vreme nastaviće se i naredne nedelje tako da taj posao mogu obaviti poljoprivrednici koji to do sada nisu učinili. Jesenji beli luk ima određene prednosti u odnosu na prolećni, ali sa druge strane zbog većeg procenta vode malo se teže čuva, kaže Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi. Njegova preporuka poljoprivrednicima je da prilikom odabira sortimenta biraju samo domaće sorte.

– Jesenji beli luk ima neke prednosti u odnosu na prolećni beli luk – krupniji je, zahteva manje zaštite i prinosniji je nego prolećni beli luk. S druge strane, ima malo veći procenat  vode i manju količinu suve materije, pa se zbog toga malo teže čuva, dok prolećni beli luk  može da se čuva cele godine. Jesenji beli luk u principu može da se čuva nekih devet meseci za ishranu, a godinu dana za sadnju. Što se tiče sortimenta belog luka, ukazao bih proizvođačima da nipošto ne seju onaj kineski luk koji imamo u prodavnicama najčešće, pa i na pijacama, jer su to sorte kojima ne odgovara dužina dana kod nas, imaju vrlo mali prinos i kada se one sade na našim terenima dolazi do nepravilnog razvoja glavica. Mi imamo na našem terenu i u našim apotekama izuzetno dobru sortu domaćeg novosadskog belog luka, to je bošut. Uvek se može nabaviti u apotekama, naročito sada u periodu kada se sadi.  U zavisnosti  od krupnoće glavice, odnosno od krupnoće čena, potrebno je od hiljadu do hiljadu i po kilograma po hektaru.  On se seje na mnogo manjim površinama, tako da je to relativno velika investicija i skoro neodrživo gajenje na tako velikim površinama belog luka. Uglavnom proizvođači to koriste na površinama od pola ara do jednog ara, eventualno dva-tri ara, jer za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju belog luka potrebno je jako  mnogo radne snage.

Za sadnju belog luka potrebno je kvalitetno zemljište

Kako bi mogao da se očekuje dobar prinos, beli luk treba saditi u kvalitetna, dobro nađubrena zemljišta, ali nikako ne sa stajnjakom, već mineralnim đubrivima, ističe Damljanović. Po njegovim rečima, za gajenje ove biljke potrebna su velika ulaganja, ali s obzirom na njegovu cenu na tržištu ona se i isplate. Preporuka onima koji počinju da se bave proizvodnjom belog luka je da ga u početku sade na manjim parcelama.

– Beli luk, kako prolećni, tako i ovaj jesenji, traži bogata zemljišta, duboko obrađena, dobro nađubrena mineralnim đubrivima. U proizvodnji belog luka se nikada ne koristi  stajnjak, nije ga dobro koristiti  zbog pojave i prenosa raznih bolesti  i zbog ubrzanog kvarenja, a takođe se ne koriste ni preterano velike količine azota, već su uglavnom to kombinacije 10, 20, 30  ili 8, 16, 24 – znači one kombinacije mineralnih đubriva koje imaju veći procenat fosfora i kalijuma i to u količinama oko 1000 kg po hektaru. To se u svakom slučaju  isplati zato što je cena belog luka visoka na tržištu i praktično svako ulaganje se isplati. Moram da skrenem pažnju naročito novim proizvođačima da se ne zaleću slučajno i da idu na neke veće površine u startu, jer beli luk je nemoguće gajiti bez izuzetno dobrog zalivanja, velikih količina vode, kvalitetnog zemljišta i dosta velikih ulaganja. Takođe, potrebno je dosta ljudske radne snage, naročito pri vađenju i čuvanju belog luka, tako da, ukoliko je neko zainteresovan, za početak uvek preporučujemo neke površine maksimalno od tri do pet ari. Svako zakašnjenje za sadnju ove kulture značajno se odražava na prinos i treba iskoristiti ovo lepo vreme da se izvrši  zasnivanje parcela sa ovom kulturom uz dosta visoke doze mineralnih đubriva, nikako stajnjaka, i uz obezbeđenu vodu za nalivanje u prolećnom i letnjem periodu.

Kineski beli luk nije pogodan za naše podneblje

Damljanović ističe da poljoprivrednici nikako ne bi trebalo da se odluče za sadnju kineskog belog luka, koji na našem podneblju ne može da da dobre prinose. Po njegovim rečima, beli luk se u Kini gaji na jedan specifičan način koji nije karakterističan za druge krajeve sveta, pa su određene zemlje, poput Nemačke, uvele pravilo da kineski beli luk koji se prodaje u trgovinskim radnjama mora imati oznaku na kojoj piše da je poreklom iz te zemlje.

– Neki proizvođači se prevare, pa posle ne dobiju ništa. Jednostavno ne može on ovde da uspe, odnosno može, ali će to da bude katastrofalno loše. Što se tiče same proizvodnje u Kini, beli luk se proizvodi na jedan vrlo specifičan način. U Kini koriste između ostalog i fekalije za đubrenje luka što nije karakteristično za ostali deo sveta, pa to iz nekih higijenskih razloga nije apsolutno dobro. Recimo u Nemačkoj mora da bude naglašeno velikim slovima u samoposlugama ili prodavnicama ukoliko je taj beli luk poreklom iz Kine. Takođe, taj njihov beli luk ima neuporedivo manje aromatičnih materija nego domaći. U principu kineski beli luk je izrazito bele boje, zato što se i sumporiše posle vađenja zbog zaštite, što takođe nije preporučljivo. Domaći luk je nešto sitniji, prolećni ima prevlaku ljubičasto-crvenkastu i to je prvi dokaz da je sa domaćeg terena.

Reč je o veoma hranljivoj i lekovitoj povrtarskoj kulturi, koju možda mnogi izbegavaju jer je njegova glavna karakteristika  prodoran miris i ljutina. Beli luk sadrži najviše ugljenih hidrata, flavonide, mineralne materije i vitamine, a posebnu lekovitost mu daju sumporna jedinjenja, kojih ima jako malo u ostalim biljkama, i namirnicama uopšte. Kažu da je prirodni antibiotik, svakako je dobar za jačanje imuniteta, a to će nam svima trebati u zimskim danima koji su pred nama. Ako volite da jedete beli luk, a ne bi ste da to drugi osete, nakon njegovog konzumiranja možete da sažvaćete neko zrno kafe ili list od peršuna.

Vreme berbe jabuka preduslov očuvanja zdravog ploda
Foto: Nikola Paunović

Sa Nikolom Paunovićem iz Viljuše, mladim voćarom koji je odlučio da ostane na selu i da se bavi proizvodnjom jabuke koja, kako sam kaže može da mu donese solidnu zaradu, razgovarali smo o ovogodišnjem prinosu i kvalitetu. Prema njegovim rečima, berba jabuka je ove godine počela nešto ranije i privodi se kraju. Za voćare je veoma važno da na pravilan način odrede vreme berbe što je osnovni preduslov da se plodovi kasnije dobro sačuvaju.

– U čačanskom kraju najviše su zastupljene sorte zlatni i crveni delišes, ajdared, greni smit, jonagold i njegovi klonovi. Berba jabuka ove godine je počela nešto ranije, kako bi mi voćari rekli – kasni za prošlom i do deset dana. Od velikog značaja je određivanje vremena berbe kako bi se ubrani plodovi bolje čuvali. Tu imamo nekoliko metoda za određivanje vremena berbe, kao što su jodno-skrobni test koji možemo naći u apotekama, onda uz pomoć uređaja kojim se meri čvrstina ploda, a neizostavna metoda jeste vizuelna metoda. Svaki iole iskusan voćar može odrediti vreme berbe. Napominjem da se ne treba pouzdati u samo jednu metodu, već u sve tri navedene. Savetujem sve voćare da ukoliko su u mogućnosti berbu obave iz dva dela kako bi postigli što veći procenat prve klase i kako bi plodovi koji se nalaze u nedrima stabla stigli da porastu i dobiju boju. Ubrane plodove, ukoliko se skladište, treba što pre smestiti u hladnjaču i nikako ih ne treba prebirati do prodaje.
Berba se u ovom trenutku privodi kraju. U prethodnim godinama je postojao problem sa manjkom radne snage, sada je veoma izražen, a u budućnosti će biti još veći. Starosna dob je iznad 60 godina, pa se pitamo šta će biti kad žene i muškarci ne budu mogli više da rade, šta ćemo onda. Cena rada iznosi od 200 do 250 dinara po satu, a što se tiče cene plodova, oni variraju od 25 do 30 dinara  u zavisnosti od kvaliteta i sorte.

Nikola na svom poljoprivrednom posedu, pored jabuka gaji i kruške, a ovogodišnjim rodom jabuke je veoma zadovoljan, za razliku od voćara iz sela koja su ove godine bila pogođena prolećnim mrazem, kao i onih čiji je rod umanjem zbog grada.
On kaže da su ulaganja  u proizvodnju ovog voća velika, ali mogu da se isplate, međutim otkupna cena se nikada ne zna, a veliki problem predstavlja i monopol među izvoznicima.

– Mogu vam reći da je kod mene nikad bolji rod i nikad bolji kvalitet, dok se ostali voćari ne mogu pohvaliti time. Miokovce je oštetio grad, mesta pored Morave su oštećena od prolećnog mraza, a povrh svega su potrebna veoma velika ulaganja – za pesticide, đubriva, mehanizaciju. Što se tiče cene, nikad se ne zna kolika će biti. Država stvara monopol za dve firme i onda sada imamo 13 izvoznika jabuke koji ucenjuju jedni druge – veliki ucenjuju male.

Foto: Nikola Paunović

Što se tiče državnih subvencija, Paunović kaže da nema zamerki i dodaje da jabuke iz njegovog voćnjaka završavaju na tržištu Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Rusije.

– Imali smo subvencije za protivgradnu mrežu, za nabavku mehanizacije. Ja sam u Udruženju „Čačanska jabuka” – hladnjača sa nikim procentom kiseonika, i sad kada stavim robu u hladnjaču, vadim je tek u junu kada cena bude malo veća. Moja letnja roba završava u Crnoj Gori, a zimska ide za Rusiju, Sloveniju i Hrvatsku.

PODELI

2 KOMENTARA

  1. Kada drzava ne bi (sa svojim pajtasima) radila reeksport tada bi nasi vocari, povrtari i ostali poljoprivredni proizvodjaci imali vise sansi na stranom trzistu. Ovako, prihode (ili kako vole ovi novokapitalisti da kazu PROFIT) uzima samo sacica holsalpera (mozda se ne pise ovako ali se razumemo) za svoje prohteve a drzavi i narodu ne ostaje nista.

POSTAVI ODGOVOR