AGROSAVETNIK, 27. septembar 2020.

AGROSAVETNIK, 27. septembar 2020.

Kalijum je jedan od tri najvažnija elementa,  ima veoma važnu ulogu u životu biljaka i njihovom vegetativnom razvitku i važno je prepoznati simptome u slučaju njegovog deficita

0
Image by Ngo Minh Tuan from Pixabay

U poljoprivrednoj proizvodnji veoma su značajni hranljivi elementi, kao što su azot, fosfor i kalijum jer u zavisnosti od njihovih zaliha u zemljištu biljke će imati ujednačen rast i razvoj i davati dobre prinose. Kalijum je jedan od tri najvažnija elementa,  ima veoma važnu ulogu u životu biljaka i njihovom vegetativnom razvitku i važno je prepoznati simptome u slučaju njegovog deficita, kaže Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi

– Veoma je važno da makroelementi budu dostupni u pristupačnim oblicima za voćke i normalno je što se u slučaju nedovoljnih količina kalijuma u zemljištu, kod voćaka javljaju upadljivi fiziološki poremećaji, koji ponekad imaju veoma nepovoljne posledice. Manjak kalijuma prouzrokuje promene na lišću, što je jedan od najprepoznatljivijih simptoma njegovog nedostatka. Tu je reč o ubrzanoj fazi cvetanja i listanja, ali u ovim fazama primećujemo ipak da su cvetovi prilično normalno razvijeni. Do juna je vegetacija normalna, ali tada se na lišću javljaju određeni karakteristični simptomi. Ono je najpre plavo-zeleno po ivici, može da bude i hlorotično a kod pojedinih voćaka primećuje se prozračna, purpurna nijansa. Lišće je po obodu naborano, savija se ka licu, a kasnije ove ivice nekrotiraju i izgledaju kao da su dobile fleke od sunca. Takođe, često se obrazuje i suviše cvetnih pupoljaka, osim toga koren se slabije razgranjava, otpornost voćaka prema suši, mrazu, parazitnim gljivama i štetočinama je značajno umanjena. Takvi simptomi manifestuju se na lišću voćaka pri nedostatku kalijuma naročito izraženi u sušnim godinama, ili u određenim sušnim područjima. U kasnijem periodu vegetacije, ožegotine na ivici lišća javljaju se u nešto manjoj meri, ali je lišće osetno sitnije. U slučajevima jače izraženog nedostatka kalijuma lišće se suši i otpada i to od vrhova ka osnovama grana i letorasta. Kod veće bujnosti stabala i duže vegetacije, ogoljeni vrhovi letorasta mogu ponovo listati, što ih čini veoma osetljivim na mraz, kaže Tanasković.

Simptomi nedostatka kalijuma se mogu često pomešati sa nekim drugim uzrocima koji dovode do problema u rastu i razvoju biljaka.

–  Nekrozu lišća i njihovo prerano otpadanje mogu izazvati i neki drugi činioci, recimo povrede korenovog sistema, preterana vlažnost zemljišta sa stagnirajućom vodom. Takođe i toksično delovanje pesticida, suviše jak i dugotrajan vetar i slično. U ovom periodu, nedostatak kalijuma izaziva naročito nepovoljne promene na plodovima, što možemo posebno zapaziti u vreme berbe, recimo jabuke. Slabije se razvija seme, što se može odraziti na otpadanje plodova i osetno smanjenje rodnosti zasada. Plodovi koji se održe imaju nezreo izgled, često su dosta slatki ali bez karakteristične arome, sa „praznim“ ukusom i sunđerastom konzistencijom.

Pojedine vrste voćaka nejednako reaguju na nedostatak kalijuma, objašnjava Tanasković.

– Jabuke i dunje su veoma osetljive vrste, a šljive i kruške su slabije osetljive. Takođe, selekcioneri su utvrdili da se pri deficitu kalijuma u lišću akumuliraju određena azotna jedinjenja. Zbog toga se povećavaju i količine aminokiselina i to izaziva biološke i fiziološke promene u samim voćkama.

Redovna analiza zemljišta je veoma važna prilikom utvrđivanja količine sadržaja kalijuma, ali se takođe moraju raditi i folijarne analize.

– Zbog folijarnih nedostataka kalijuma u voćkama ove analize su veoma važne, ali mora se pravovremeno reagovati i đubrenjem. To su kalijumova, nitratna i sulfatna đubriva, a formulacija zavisi od same folijarne ili agrohemijske analize zemljišta da bi se korigovali nedostaci ovih makroelemenata – kalijuma, azota i fosfora, naveo je Tanasković.

Pomoć proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi

U cilju pomoći uzgajivačima junadi doneta je Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima. Prijavljivanje za subvencije počelo je pre nekoliko dana i traje do 5. novembra, kaže Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

– Pravo na ovu finansijsku podršku imaju privredni subjekti odnosno otkupljivači koji obavljaju delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno u objektima za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Republici Srbiji, a koji su završili otkup tržišnih viškova junadi od 5. septembra do 30. oktobra tekuće godine. Krajnji rok za podnošenje zahteva po ovom programu je 5. novembar 2020. godine. Finansijska podrška za otkup viškova tovne junadi utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere grla za otkupljenu junad, i to za grla koja ne moraju imati minimalnu težinu 500 kg i više i po ceni koja nije manja od 252 dinara po kliogramu.

Biljana Janjić je podsetila poljoprivredne proizvođače da do 15. oktobra mogu da konkurišu za subvencije za izgradnju i opremanje objekata za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka, koji se dodeljuju u okviru Programa za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje.

– Proizvođači na osnovu Pravilnika imaju pravo na različitu opremu – od pumpi, separatora, uređaja za mešanje, transportera…Oni poljoprivredni proizvođači koji ne mogu da ostvare subvencije u ovoj godini, od 16. oktobra tekuće godine do 15. oktobra sledeće godine mogu konkurisati po ovom Pravilniku. Visina subvencije je 65% za sva područja tj. štale koje se nalaze u područjima sa otežanim uslovima bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno 50% za one koje se nalaze u područjima u kojima nije otežano bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR