Крајем фебруара и почетком марта, Пољопривредна школа „Љубо Мићић“ у Пожеги одржала је обуку намењену воћарима. Резидба као вид неговања засада воћа све је неопходнија у обуци воћара, јер се површине под засадима из године у годину повећавају. Савремене сорте било ког дрвенастог биља захтевају одређене мере неговања, у првом реду правилну резидбу. Нажалост, са старењем села, све је мањи број обучених људи који су у ситуацији да то ураде ваљано и стручно. Због тога је актив агронома Пољопривредне школе дошао на идеју да организује курсеве за обуку произвођача у резидби дрвенастих врста воћа и та обука се изводи већ три године на подручју општине, при чему је једне године реализована у Чајетини, прича Милован Вуксановић, дипломирани агроном и професор ове школе.
Што се тиче полазника, њихов број варира од двадесет пет до тридесет два годишње. Углавном су то људи различитих старосних доби, од младих у двадесетим годинама, до пензионера који желе да се воћарством баве из хобија. Обука се обично одржава током зиме када је најмање пољских послова, тако да се са њеном реализацијом обично креће од фебруара, па све до половине, а прошле године и краја марта. Сви полазници након полагања добијају потврду, односно уверење да су способни за самосталан рад.
Добри услови и интересовање за реализацију обуке
– Желим да истакнем да је нашу добру идеју подржала и општина Пожега, тако што су определили средства из буџета за едукацију нових курсиста у резидби воћа. То је једна од најважнијих и уједно обавезних мера, која се мора обавити јер од ње зависи дужина живота засада, као и ниво приноса у току године.
Кроз програм практичне наставе из предмета Воћарство, ученици такође пролазе кроз оспособљавање за ову делатност, с тим што постоје и они који желе да у све то буду упућени пре треће године средње школе. Тако су заинтересовани за курс резидбе, обично њих десет-петнаест, већ у првом или другом разреду укључени у курс, али то није иста прича као неформално образовање људи изван школе. Ученици свакако бивају обучавани и кроз различите секције или такмичења пољопривредних школа у резидби појединих врста воћа. Професор Вуксановић са поносом каже да је прошле године управо њихов ученик био први у овој категорији на републичком нивоу.
У оквиру школе налазе се три воћњака, од којих је један прошлогодишњи – у питању је засад шљиве, док су друга два, нешто старија, различите сорте јабука у шпалирном систему. Ово воће је доминантно у пожешком крају, а ту је и неколико засада крушке. У сваком случају, деца имају простор и услове да науче све интересантно у вези са гајењем и резидбом воћних врста. Иако постоје засади јагодастог воћа, не може се говорити о плантажама, а разлог је пре свега време бербе, када су ученици у истим пословима код својих кућа. Пољопривредна школа је регионалног типа и свега 10-12 посто ученика долази са подручја Пожеге. Остали су из разних крајева: од Бродарева, Вишеграда, Рудог, до Горњег Милановца, Ивањице, Косјерића…Када дође сезона бербе у малињацима, они одлазе својим кућама, због чега је незгодно имати веће површине под овим воћем, али, за њихову обуку их је, ипак, сасвим довољно.
Након оспособљавања за резидбу, уследила је обука о калемљењу воћа. Трајала је две недеље (закључно са 22. априлом), од чега је двадесет сати покрила теоретска, а четрдесет практична настава.
– Што се тиче предавања, поново су ангажовани професори школе, а пријављена двадесет четири учесника, од тога седамнаест редовних. Двадесет један је изашао на завршни испит и сви су положили. Теме су морале бити практично демонстриране и објашњене. Морам рећи да су расадничарство, производња садног материјала и калемљење у Пожеги стара традиција, која је, нажалост, једно време била заборављена. Делови града који су сада градска зона, некада су чинили приградски део, до дана данашњег звани Расадник по развијеној расадничарској производњи. Поред тога, Пољопривредна школа је од свог оснивања, педесетих година прошлог века, имала велике расаднике, а „Будимка“, као једна од најјачих прехрамбених индустрија у Западној Србији имала је сопствени расадник. Дакле, расадничарство у овом крају има своју генезу, међутим, како је српска привреда почела да посрће, тако је и расадничарска производња сведена на минималне количине. Наш циљ је да се сада, пошто се говори о продаји „Будимке“, нови купац можда заинтересује за наставак традиције прераде прехрамбених производа, каже професор.
Како изгледа поступак калемљења?
За курс калемљена било је заинтересовано шесторо младих између двадесет и тридесет година, седам полазника средње доби и пет-шест пензионера, који су пожелели да из хобија науче калемарство, како би сачували традиционалне сорте упамћене из домаћинстава у којима су одрасли. Вуксановић наглашава да је то посебно значајно за очување генотипова и биолошких ресурса, јер у неком будућем моменту може послужити за стварање нових сорти.
– Калеме се све дрвенасте врсте сем малине, купине, рибизле и јагоде. Сам процес креће од, жаргонски речено, једног „прутића“ који ће бити подлога. Та биљка мора имати добре особине да подржи други део биљке, племку. Састављањем одсеченог дела биљке који желимо да умножимо, настављајући њене добре особине, калемимо то двоје на подлогу, па после срастања постаје нова биљка. Са племком су пренете све добре особине са „биљке мајке“ на „биљку кћерку“. Постоје различите технике калемљења, од простог, енглеског спајања, калемљења „на процеп“ или „под кору“, окулирања, прича професор Вуксановић.
Он признаје да је веома задовољан ученицима који на најлепши начин говоре о квалитету наставе у њиховој школи. Ове године су освојили прво место на такмичењу механичара руковалаца пољопривредном техником, прехрамбени смер (пекари) били су шести, ветеринари седми, у конкуренцији око двадесет пет до тридесет школа које учествују на пољопривредним смотрама.
– Први акценат им увек стављам на заштиту животне средине, па тек онда биља. Све што користимо од хемијских средстава мора бити примењиво у законом прописаним оквирима и каренцији коју прописује произвођач. Све друге превентивне мере би требало да претходе хемијским средствима и то је нешто за шта се колеге и ја залажемо код ученика, закључује професор.
Осврнувши се на актуелну тему пчеларства, речима да је „јасно како ће са нестанком пчела нестати и нас, јер ће услови за живот на планети бити очајни, готово никакви“, апелује на све произвођаче воћа, од малих (са по неколико ари) до озбиљних (неколико десетина хектара), да строго поштују упутства примене средстава, јер је то једини пут очувања животне средине за генерације које долазе после нас.
Инвестиције за биљну и сточарску производњу
Од 15. априла траје подношење захтева за инвестиције по кошници пчела од 720 динара, које се наставља до маја текуће године. Захтеви се подносе Управи за аграрна плаћања при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Почетком ове седмице, преиначена је одлука о неопходном услову од тридесет кошница, тако да сада сви који имају минимум двадесет кошница могу поднети овај захтев, каже Биљана Јањић, саветодавац за агроекономију у чачанској Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Такође бих напоменула да је изашло нешто од Правилника о инвестицијама у биљну и сточарску производњу, намењених за набавку машина у том сектору. За сточарску производњу, за разлику од прошле године када је минимални износ рачуна био сто и више хиљада, у овој години је смањен на осамдесет, а сваки појединачни рачун на минимално двадесет пет хиљада. Што се тиче инвестиција у биљну производњу, односно набавке механизације и опреме у том сектору, износ рачуна је са сто хиљада смањен на минимум шездесет пет хиљада. Очекујемо да изађе јавни позив за ова два Правилника, након чега ће људи који су инвестирали у овим секторима моћи да конкуришу, каже Биљана Јањић.
У Правилник о подстицајима за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, за изградњу и опремање објеката и унапређење примарне пољопривредне производње такође је унета једна измена, па подношење захтева почиње 15. јуна уместо средином априла. Сви заинтересовани то могу учинити по завршетку градње објеката, а у обзир долазе сви објекти започети од 16. октобра претходне године до дана подношења захтева.
