O letu 2017. godine pričaće se kao o jednom od najsušnijih u poslednjih 20-ak godina, jer kako tvrde poljoprivredni stručnjaci, lošija od ove bila je samo 2012. godina. S obzirom na klimatske promene, realno je očekivati da će i u budućnosti leta biti sve toplija, pa će zalivni sistemi sigurno biti od velike koristi i gotovo jedina mera koja može da spase poljoprivrednike od gubitaka tokom sušnih perioda. Međutim, kako u našoj zemlji mnogi proizvođači nisu u mogućnosti da te sisteme dovedu do svojih oranica, moraju primenjivati druge mere kako bi ublažili posledice suše.
Prinos kukuruza manji u odnosu na prethodnu godinu
Borko Ivanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku potvrdio je da je ovo jedna od najlošijih godina što se tiče sušnih dana. Prema njegovim rečima, kada je u pitanju prinos kukuruza u čačanskom kraju, on je znatno manji u odnosu na prošlu godinu:
– Ova godina je jedna od najsušnijih od kako se mere temperature i padavine. Jedino je u poslednjih dvadesetak godina 2012. bila sušnija nego ova. Upravo se ovih dana sumiraju rezultati prinosa, pre svega kukuruza jer je on obran. Uočeno je da je prinos na teritoriji Čačka 3 tone po hektaru što svakako ne zadovoljava poljoprivredne proizvođače jer su očekivali više, pogotovo jer je prethodna godina bila izuzetno rodna.
Zalivnim sistemima protiv suše
Ivanović kaže da su zalivni sistemi jedina pomoć u sušnim godinama, ali kako nije mali broj onih poljoprivrednih proizvođača koji nemaju mogućnosti da to sprovedu u delo, on objašnjava koje su to agrotehničke mere koje su se pokazale kao najefikasnije u borbi sa sušom:
– Oni poljoprivredni proizvođači koji imaju mogućnost za nabavku nekog sistema za navodnjavanje moraju razmišljati o tome. Videlo se i ove godine da je to donelo višestruku korist što se tiče prinosa, a kasnije se odrazilo i na cenu. Onima koji nemaju tu mogućnost preporučujemo da obavljaju izbalansirano đubrenje jer se ove godine videlo da kod onih proizvođača koji su odradili osnovno jesenje đubrenje, rano prolećno i kasnije dva prihranjivanja, prinosi su bili neuporedivo veći u odnosu na druge proizvođače. Takođe, mogu izabrati one sorte i hibride koji su u većoj meri tolerantniji na sušu. Ono što bih posebno istakao jeste da ne treba čekati proleće i vršiti osnovnu obradu zemljišta, značajno je da se to uradi tokom jeseni da bi se u zemljištu akumuliralo što više zimske vlage.
Završava se setva ozimih biljnih kultura u čačanskom kraju
Vremenski uslovi za jesenju setvu su bili dobri. Poljoprivrednici su iskoristili lepo vreme u oktobru i obavili taj posao bez većih problema, kaže Borko Ivanović, i dodaje da je u čačanskom kraju setva ozimih biljnih kultura pri kraju:
– Ječam je posejan početkom oktobra, pšenica i ostale ozime strnine su mahom posejane prethodne nedelje. Ostale su neke manje površine koje će biti posejane nakon ovog kišnog perioda. Pogodno je što je pala kiša posle setve, a zemljiše je bilo dobro zagrejano, tako da se očekuje brzo nicanje ozimih strnina.
Poučeni iskustvom iz 2012. godine kada su velike površine pod kukuruzom stradale zbog suše, što se nažalost ponovilo i ove godine, veliki broj poljoprivrednih proizvođača se ove jeseni odlučio da poveća površine pod ozimim kulturama:
– Ove godine posejano je dosta kukuruza tokom proleća, ali pošto su prinosi bili mali, veliki broj poljoprivrednih proizvođača se opredelio da zasnuje ozime strnine. Za oko 30 do 40% je povećan broj površina koje se nalaze pod ozimim strninama u odnosu na prošlu godinu.
Proizvođači kukuruza na gubitku
Kada je reč o prinosu pšenice, on je ove godine na nekom prosečnom nivou, kaže Ivanović, ali još jednom podseća da su proizvođači kukuruza na gubitku, zbog čega će površine pod ovom biljnom kulturom tokom prolećne setve biti znatno manje:
– Pšenica je ove godine bila na nivou 4,5 do 5 tona po hektaru, a kukuruz 3,2 tone na našem terenu, što je značajno niže od višegodišnjeg proseka. Što se tiče kukuruza, najprinosnija je bila prethodna godina kada smo imali čak 10 do 11 tona po hektaru.
Kalemljenje starih vrsta voća
Voćar Dojčilo Popović iz Miokovaca godinama se bavi kalemljenjem, naročito autohtonih vrsta, i na taj način sprečava da neke sorte, recimo jabuke budimka i kožara, nestanu sa našeg područja. Prema njegovim rečima, ovdašnji voćari poslednjih godina nisu previše zainteresovani za gajenje ovih sorti, o čemu svedoči sve manja potražnja za kalemima jabuka budimke i kožare.
Kako nam je ovaj kalemar ispričao, tek po koji voćar poruči neznatan broj kalema, obično za svoje potrebe, jer ove stare sorte teško pronalaze put kako do stranih, tako i do domaćih kupaca. Razlog je jednostavan – po izgledu, budimka i kožara su izgubile trku sa današnjim savremenim vrstama nastalim u laboratorijama, a drugi razlog je taj, kako kaže, što mlađi potrošači na pijacama za ove sorte uglavnom nisu čuli. Dojčilo Popović kaže da u poslednje vreme voćarima ne naplaćuje kalemljenje jer ne želi da ove sorte završe kao jabuke petločava, ilinjača i vajlika, koje su izumrle. Kaže da je pre nekoliko godina pokušao da nađe reznice ovih jabuka, ali mu to nije pošlo za rukom i dodaje da jabuke budimke i kožare sporadično ima još jedino na području Čačka i Požege.
Ervinija uništava krušku kaluđerku
Po kazivanju našeg sagovornika, i kruški kaluđerki, takođe staroj vrsti, preti izumiranje:
– Na nju jako deluje ervinija koja je ljudima uništila voćnjake. Poznajem par uzgajivača koji imaju po nekoliko stabala kaluđerke starih više od 30 godina, i jedino se kod njih mogu još uvek pronaći. Ja sam imao zasad od 500 stabala ali sam u osmoj godini, kada su kruške bile u najboljem rodu, morao da ih izvadim jer ih je napala ervinija.
