Na Zlatiboru je od 27. novembra do 1. decembra održano XIV Savetovanje o zaštiti bilja u organizaciji Društva za zaštitu bilja Srbije. Reč je o najmasovnijem okupljanju ovog tipa u našoj zemlji, koje ima za cilj razmenu informacija o aktuelnim problemima i afirmaciju kadrova u oblasti zaštite bilja.
Tokom petodnevnog Savetovanja obrađeno je više tematskih celina a ove godine je izbor radova bio odličan, rekla je prof. dr Vera Stojšin, predsednik Stručnog odbora Savetovanja koja je učestvovala u odabiru radova.
– Imamo nekoliko kategorija predavanja i to su predavanja po pozivu. Odabrali smo sedam, od kojih su dva iz oblasti fitopatologije. Iz Švajcarske je došao profesor koji je govorio o Nehemijskim merama suzbijanja zemljišnih patogena hortikulturnih biljaka. Ovo je izuzetno važna tema za one koji se bave problematikom i proizvodnjom rasada.
Druga tema je Čuvanje proizvoda, gde se govori o toksigenim gljivama koje su prouzrokovači propadanja voća i povrća u toku čuvanja, odnosno u toku skladištenja. Dešava se da zbog tih gljiva velika količina hrane propadne, i ne samo što propadne i što se time umanjuje prinos, već one produkuju mikotoksine koji su štetni za zdravlje ljudi.
Ograničavajući faktori za efikasno suzbijanje korova herbicidima u ratarstvu je predavanje iz oblasti herbologije koje nam daje jedan presek problematike korova u ratarstvu.
Što se tiče entomologije, imamo predavanje pod nazivom Integralno upravljanje populacijama šimširovog plamenca koje je značajno jer, između ostalog, govori o merama koje se sprovode kako bi se šimširi očuvali u zasadima, baštama ili okućnicama.
Organizovana su dva predavanja iz zoologije, a jedno od njih je Trovanje strogo zaštićenih vrsta ptica pesticidima na području Vojvodine, urađena je analiza dosadašnjih iskustava i moguća rešenja. Pojedine strogo zaštićene ptice kao što su na primer beloglavi orlovi, zbog određenih propusta i trovanja stradaju. Imamo dosta slučajeva uginuća koji su evidentirani, a neki od njih se čak nalaze u sudskim procesima. Trovanje životinja je potpuno nedopustivo i mora se raditi na sprečavanju toga.
Profesor Bojan Stojnić je održao predavanje na temu Aktuelno stanje u suzbijanju puževa u Evropi. Puževi kao kategorija su prisutni kod nas, postoje različite vrste koje je on elaborirao i naveo mere suzbijanja. Pored toga, jedno predavanje je održao i dr Vladimir Crnojević, a ono je vezano za digitalnu poljoprivredu Srbije, objašnjava naša sagovornica.
Promocija novih izdanja knjiga
Prof. dr Vera Stojšin navodi da su, osim predavanja po pozivu koje je izabrao Stručni odbor, za uvodna izlaganja odabrani i neki od prijavljenih radova, kao i da je na skupu održana promocija novih izdanja knjiga.
– Navela sam sedam predavanja koja su bila po pozivu, dok su 34 predavanja svrstana u sedam sekcija: Štetni ogranizmi u voćarstvu i vinogradarstvu; Štetni organizmi u šumarstvu, hortikulturi i lekovitom bilju; Prognoza pojave štetnih organizama; Štetni organizmi u ratarstvu i povrtarstvu; Biološka zaštita biljaka; Primena pesticida i rezistentnost. A tu su i aktuelnosti Uprave za zaštitu biljaka, kao i promocija šest knjiga iz naše oblasti.
Pesticidi su poslednja mera zaštite
– Potpuno je nedopustivo neadekvatno korišćenje pesticida. Mi želimo očuvanje prinosa, ali isto tako želimo proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Prva lekcija studentima fitomedicine, kao i svim našim ostalim studentima, jeste da su pesticidi poslednja mera koja se primenjuje u zaštiti, ispred nje su obavezno preventivne mere, naglašava prof. dr Stojšin.
Ozbiljni proizvođači uvažavaju savete stručnjaka
Na ovogodišnjem Savetovanju o zaštiti bilja učestvovao je i profesor Milan Stević sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji po pitanju toga što u poslednje vreme vlada mišljenje da jedemo uglavnom nezdravu hranu koja se mnogo, često i nekontrolisano tretira hemijskim sredstvima, deluje optimističnije.
– Grešaka u primeni pesticida svakako ima, ali ono što je dobro je da iz godine u godinu situacija sa primenom pesticida biva sve bolja. Ozbiljni poljoprivredni proizvođači uviđaju značaj pravilne upotrebe, odnosno uvažavaju savete stručnjaka. Problemi se javljaju u onom individualnom sektoru gde proizvođači imaju manje površine i ne mogu da priušte sebi taj luksuz da angažuju stručnjaka, pa koriste pesticide na svoju ruku. Ponekad primenjuju pesticide koji ne bi trebalo da se primene u određenom usevu, a ponekad ih primenjuju u pogrešno vreme. Grešaka ima, ali mislim da stanje nije toliko alarmantno kao što se nekad prezentuje, kaže profesor Stević.
Preventiva sama po sebi nije dovoljna
– Zima je period mirovanja vegetacije kada se pesticidi ne primenjuju, a poljoprivrednim proizvođačima bih preporučio da ovo vreme iskoriste za edukaciju. Da posećuju stručna predavanja na kojima će dobiti informacije kada, u kojoj količini i u kojim uslovima se mogu koristiti određeni pesticidi, objašnjava profesor Stević i dodaje da preventiva sama po sebi nije dovoljna jer ne možemo proizvesti ozbiljnu količinu hrane bez upotrebe hemikalija.
