[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 3. фебруар 2019.

Тренутни временски услови погодују свим пољопривредним културама, како ратарским тако и воћарским, па чак и да снега буде до марта то се неће одразити на њихове приносе и род, оцењују пољопривредни стручњаци и произвођачи. Снег ће у великој мери поправити залихе влаге у земљишту, а добродошао је свим биљним културама које су јесенас посејане у оптималним агротехничким роковима, објашњава Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак и наводи да је ова служба у јануару измерила готово дупло више водног талога него у децембру.

– Сетимо се, пре свега, сушног лета прошле године и овог периода без кише све до краја јесени, када многи пољопривредни произвођачи нису могли да ураде све своје пољопривредне активности неопходне за крај године, а нису могли да обаве ни дубље орање поготову риголовање земљишта без адекватних падавина. Ето, ово је управо прилика да земљиште буде довољно засићено и добро обезбеђено водним капацитетом. Наша служба је измерила у децембру 67 мм водног талога, највише од кише и од снега, док је у јануару забележено 115 мм водног талога, што је пре свега за воћне засаде најдрагоценије. Због тога је овај снежни покривач добродошао свим ратараским и воћарским културама које су јесенас и посејане и посађене у оптималним агротехничким роковима. Снег је, поготово на вишим надморским висинама, посебно значајан и спасиће све пољопривредне културе и оне које нису практично посејане у оптималним агротехничким роковима, а које су пре свега осетљиве на голомразицу. Ове зиме снежне падавине које смо имали до сада су добродошле пре свега за акумулирање влаге у земљишту, с обзиром на то да је јесен била сува и да су многи депои земљишта испражњени практично од влаге и сада ћемо имати довољно влаге у земљишту да се изборимо са дефицитом који обично у нашим условима настаје у тим летњим месецима и наравно при високим температурама.

Тренутне температуре погодују воћарским културама

Саговорник наводи да осим кратког периода у јануару када су температуре ишле и до – 20 степени, ове зиме имамо стабилне температуре са благим мразевима који неће утицати на воћарске културе.

– Овом приликом бих посебно нагласио да имамо у току ове зиме један период стабилних, благих, ниских зимских температура, дакле око 0 степени, са благим зимским мразевима изузев оног периода око Божића када смо имали изразито ниске температуре чак и до -20 степени. Све воћарске културе су у току зимског мировања, физиолошки процеси код воћака сведени су на минимум, па им заиста ово време са благим температурама итекако одговара. Овде пре свега мислим и на воћке са кратким и ниским зимским мировањем где су код нас карактеристични рецимо засади кајсије, вишње и у много мањој мери јапанска шљива, бадем и слично, чији је управо период нестабилног зимског мировања свега неких 15 до 30 дана. Генерално, овај период притајеног латентног живота воћака је праћен до ових дана зиме заиста одличним условима за њихово гајење и пружа један добар ослонац за реализацију целокупног родног потенцијала са будућим кретањем вегетације.

Снег је добродошао и због уништавања глодара, наводи Танасковић, истичући да су они последњих година наносили озбиљне проблеме и односили добар део рода.

Време за прву прихрану озимин стрнина

Ово је време када пољопривредници треба да обиђу своје парцеле под озимим стрним житима како би извршили процену стања на терену и планирали прихрану ових култура која се обавља у другој половини фебруара, каже Борко Ивановић, саветодавац за ратарство и повртарство. Он је пољопривредницима дао препоруке о количинама ђубрива које треба користити приликом прве прихране, нарочито јер је јесења сетва знатно каснила.

– Ово је прави моменат када већ сви пољопривредни произвођачи који се баве производњом озимих стрнина треба да обиђу своје парцеле, да виде какво је стање на самом терену и да у зависности од тога планирају ту прву прихрану озиме пшенице, озимог јечма и осталих озимих стрнина у току фебруара. Препорука из неког вишегодишњег искуства је да је најбољи период за прву прихрану у другој половини фебруара, наравно ако дозволе временски услови. Може да се изврши прихрана пшенице, неке количине које су уобичајене у том неком периоду су од 100 до 150 кг кана по хектару а након прихране треба сачекати 35 до 40 дана, па понови обићи усеве, видети какво је стање на тререну и у зависности од тог визуелног прегледа видети да ли је потребна друга прихрана. Свакако, ова година је таква да ће вероватно захтевати две прихране озимих стрнина да би могли да очекујемо неке значајније приносе, пре свега јер се доста каснило са сетвом озимих стрнина.

Неопходне превентивне мере у сузбијању глодара на усевима

У заштити од пољских глодара који могу направити велике штете усевима, најважније је предузети превентивне мере заштите, наводи Ивановић.

– Ово је прилика да поменемо свим нашим пољопривредним произвођачима и за једну врло битну меру која се баш и не примењује толико често, то је сузбијање глодара на нашим усевима и у циљу тог смањења од штетних глодара могу се свакако предузети неке превентивне као и директне мере заштите. Од тих превентивних мера свакако је нека интензивнија агротехника, благовремена сетва, свакако благовремена жетва, пре свега заоравање жетвених остатака, преоравање неких међа, утрина и других запарложених површина и брига о природним непријатељима ових штеточина. Примећено је да се последњих година на површинама где се гаје озиме стрнине у великој мери примењује редукована обрада земљишта и то је утицало на пораст бројности штетних глодара. Свакако је препорука за неке наредне године да се на свим тим површинама где је рађена редукована обрада одради дубоко орање, пре свега да би се ти подземни канали испресецали и да би се смањила бројност штетних организама.

Осим правилне примене агротехничких мера, веома важан сегмент у борби против глодара представљају и хемијски третмани.

– Поред ових индиректних мера, свакако директне мере подразумевају пре свега хемијско сузбијање глодара, међутим последњих година те мере су доста запостављене. Сузбијање пољских мишева се спроводи одмах по уочавању њихове повећане бројности, нарочито на парцелама где се гаје семенски усеви. Сузбијање је најбоље спроводити када се целокупна популација пробуди из зимског сна и то је најчешће од почетка априла до почетка маја, каже Ивановић.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024