AGROSAVETNIK, 30. avgust 2020.

AGROSAVETNIK, 30. avgust 2020.

Proizvodnju kupine poslednjih godina prati variranje otkupne cene, visine prinosa i potražnje za plodovima na domaćem i svetskom tržištu. Sve to destimuliše proizvođače da nastave sa gajenjem ovog voća

0

Berba kupine je u punom jeku. Nažalost, vremenske prilike nisu odgovarale ovom voću, pa kvalitet nije na zadovoljavajućem nivou, kažu stručnjaci.  Nakon što su prinosi kajsije u velikoj meri smanjeni zbog poznog prolećnog mraza, a potom i maline zbog obilnih kiša i velikih poplava, prinos kupine je takođe desetkovan, a u pojedinim zasadima su se pojavile i bolesti.

Dr Žaklina Karaklajić Stajić iz čačanskog Instituta za  voćarstvo, kaže da proizvodnju ovog voća poslednjih godina prati variranje otkupne cene, visine prinosa i potražnje za plodovima na domaćem i svetskom tržištu. Sve to je destimulisalo proizvođače da nastave sa gajenjem kupine.

– Da bi se takva situacija donekle izbegla, odnosno dovela na neki optimalni nivo da naši proizvođači budu zadovoljni otkupnom cenom i da imaju stimulaciju da ulažu finansijska sredstva i ostvaruju tehnologiju koju zahteva ova voćna vrsta da bismo dobili plodove visokog kvaliteta, neophodno je da otkupna cena bude na zadovoljavajućem nivou. Ako uporedimo otkupnu cenu kupine ove godine, koja iznosi od 45 do 50 dinara za sortu čačanska bescrna i otkupnu cenu maline, može se videti da je otkupna cena maline 5 puta veća. To je ono što naše proizvođače kupine destimuliše da ulažu neophodna finansijska sredstva i da bi se bavili proizvodnjom kupine na način na koji to ona  zahteva. Neophodno je da se otkupna cena poveća, da gajimo sorte koje zahteva određeno područje. U zavisnosti od agroekoloških uslova moramo izabrati sortu kupine koja će u tim uslovima dati najviši prinos i najbolji kvalitet ploda, a moramo raditi i na promociji nutritivnih vrednosti plodova kupine da bismo tako inicirali potrošnju i potražnju za plodovima kupine na tržištu.

Vremenski uslovi su prouzrokovali pojavu sive truleži ploda kupine, što je dodatno umanjilo prinos i kvalitet plodova, naročito u zasadima u kojima nije sproveden adekvatan program zaštite.

– Ovaj patogen može umanjiti prinose čak i do 30%, kako kod maline tako i kod kupine. Ove godine, zbog situacije koja je slična kao i prethodnih godina, delom kao posledica nedovoljne edukovanosti, ali i usled nedostatka finansijskih sredstava, kod većine proizvođača nije adekvatno sproveden program zaštite protiv ovog prouzrokovača, tako da se ne možemo pohvaliti visokim kvalitetom ploda kupine.

I pored toga što veći deo Srbije ima idealne uslove za gajenje kupine, površine pod ovim voćem se smanjuju. U našoj zemlji kupinom zasađeno oko pet hiljada hektara, ali to su uglavnom  zasadi kod individualnih poljoprivrednih proizvođača.

– Agroekološki uslovi u većem delu zemlje su pogodni, a u pojedinim područjima i idealni za gajenje ovog voća. Ona se uspešno može gajiti do 900 m nadmorske visine. Poslednjih godina, zbog ukupne situacije, prevashodno niske otkupne cene, pojedini proizvođači krče svoje zasade, a neki ih dovode u stanje ekstenzivnog gajenja što sve rezultira smanjenjem proizvodnje kupine na nivou, kako naše opštine, tako i cele zemlje.

U našem kraju dominiraju dve sorte kupine – čačanska bestrna, proizvedena u Institutu za voćarstvo i  torn fri, kaže naša sagovornica podsećajući da sorta loh nes ima izuzetan kvalitet i prepoznatljiv ukus sličan divljoj kupini.

Čačanska bestrna i torn fri čine negde oko 90% sortimenta kupine kod nas, s tim što što čačanska bestrna od tog dela čini negde oko 60% zastupljenosti u proizvodnim zasadima kupine. Zadnjih godina, počinju da se uvode i druge sorte u proizvodne zasade. Ne smemo zaboraviti ni sortu loh nes koja je izuzetnih osobina u pogledu kvaliteta ploda, arome i namenjena prvenstveno svežu potrošnju.

Žaklina Karaklajić Stajić savetuje proizvođačima koji nisu zadovoljni otkupnom cenom, da kupinu prerađuju u voćne sokove, vina, džemove i druge proizvode, jer je velika šteta da se plodovi ovog voća koje ima izuzetnu hranljivu vrednost ne oberu i da propadnu.

– Kada poljoprivredni proizvođači zaključe da im zbog nepovoljne finansijske situacije nije rentabilno da berbu završe do kraja, ili odluče da uopšte ne beru plodove, mislim da je velika šteta te plodove ostaviti da propadnu jer oni imaju izuzetnu nutritivnu vrednost. Preporuka bi bila da se pojačaju prerađivački kapaciteti i da se na taj način pokuša sa povećanjem rentabilnost proizvodnje ovog voća. To znači da se plodovi mogu preraditi u različite proizvode. Ne primer, u kupinovo vino, džemove, sokove, slatka i razne druge proizvode. Na taj način će se iskoristiti nutritivne vrednosti i povećati rentabilnost porizvodnje, jer se povećava mogućnost da se ostvare veće prodajne cene tako prerađenih plodova.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR