[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 30. август 2020.

Берба купине је у пуном јеку. Нажалост, временске прилике нису одговарале овом воћу, па квалитет није на задовољавајућем нивоу, кажу стручњаци.  Након што су приноси кајсије у великој мери смањени због позног пролећног мраза, а потом и малине због обилних киша и великих поплава, принос купине је такође десеткован, а у појединим засадима су се појавиле и болести.

Др Жаклина Караклајић Стајић из чачанског Института за  воћарство, каже да производњу овог воћа последњих година прати варирање откупне цене, висине приноса и потражње за плодовима на домаћем и светском тржишту. Све то је дестимулисало произвођаче да наставе са гајењем купине.

– Да би се таква ситуација донекле избегла, односно довела на неки оптимални ниво да наши произвођачи буду задовољни откупном ценом и да имају стимулацију да улажу финансијска средства и остварују технологију коју захтева ова воћна врста да бисмо добили плодове високог квалитета, неопходно је да откупна цена буде на задовољавајућем нивоу. Ако упоредимо откупну цену купине ове године, која износи од 45 до 50 динара за сорту чачанска бесцрна и откупну цену малине, може се видети да је откупна цена малине 5 пута већа. То је оно што наше произвођаче купине дестимулише да улажу неопходна финансијска средства и да би се бавили производњом купине на начин на који то она  захтева. Неопходно је да се откупна цена повећа, да гајимо сорте које захтева одређено подручје. У зависности од агроеколошких услова морамо изабрати сорту купине која ће у тим условима дати највиши принос и најбољи квалитет плода, а морамо радити и на промоцији нутритивних вредности плодова купине да бисмо тако иницирали потрошњу и потражњу за плодовима купине на тржишту.

Временски услови су проузроковали појаву сиве трулежи плода купине, што је додатно умањило принос и квалитет плодова, нарочито у засадима у којима није спроведен адекватан програм заштите.

– Овај патоген може умањити приносе чак и до 30%, како код малине тако и код купине. Ове године, због ситуације која је слична као и претходних година, делом као последица недовољне едукованости, али и услед недостатка финансијских средстава, код већине произвођача није адекватно спроведен програм заштите против овог проузроковача, тако да се не можемо похвалити високим квалитетом плода купине.

И поред тога што већи део Србије има идеалне услове за гајење купине, површине под овим воћем се смањују. У нашој земљи купином засађено око пет хиљада хектара, али то су углавном  засади код индивидуалних пољопривредних произвођача.

– Агроеколошки услови у већем делу земље су погодни, а у појединим подручјима и идеални за гајење овог воћа. Она се успешно може гајити до 900 м надморске висине. Последњих година, због укупне ситуације, превасходно ниске откупне цене, поједини произвођачи крче своје засаде, а неки их доводе у стање екстензивног гајења што све резултира смањењем производње купине на нивоу, како наше општине, тако и целе земље.

У нашем крају доминирају две сорте купине – чачанска бестрна, произведена у Институту за воћарство и  торн фри, каже наша саговорница подсећајући да сорта лох нес има изузетан квалитет и препознатљив укус сличан дивљој купини.

– Чачанска бестрна и торн фри чине негде око 90% сортимента купине код нас, с тим што што чачанска бестрна од тог дела чини негде око 60% заступљености у производним засадима купине. Задњих година, почињу да се уводе и друге сорте у производне засаде. Не смемо заборавити ни сорту лох нес која је изузетних особина у погледу квалитета плода, ароме и намењена првенствено свежу потрошњу.

Жаклина Караклајић Стајић саветује произвођачима који нису задовољни откупном ценом, да купину прерађују у воћне сокове, вина, џемове и друге производе, јер је велика штета да се плодови овог воћа које има изузетну хранљиву вредност не оберу и да пропадну.

– Када пољопривредни произвођачи закључе да им због неповољне финансијске ситуације није рентабилно да бербу заврше до краја, или одлуче да уопште не беру плодове, мислим да је велика штета те плодове оставити да пропадну јер они имају изузетну нутритивну вредност. Препорука би била да се појачају прерађивачки капацитети и да се на тај начин покуша са повећањем рентабилност производње овог воћа. То значи да се плодови могу прерадити у различите производе. Не пример, у купиново вино, џемове, сокове, слатка и разне друге производе. На тај начин ће се искористити нутритивне вредности и повећати рентабилност поризводње, јер се повећава могућност да се остваре веће продајне цене тако прерађених плодова.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Воће цвета кад му време није

28.02.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Рок за подношење захтева за подстицаје у биљној производњи продужен

26.02.2024