Претрага
[rstr_selector]

AGROSAVETNIK, 30. decembar 2018.

Nedavno je raspisan drugi javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Rok za podnošenje zahteva je do 11. marta 2019. godine. Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa i voća i povrća, a zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

– Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora, inače se uz čitko popunjeni i potpisan obrazac zahteva dostavlja u isključivo zatvorenoj koverti, na kojoj treba pisati „ne otvarati zahtev za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije za fizičku imovinu koji se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda”. Svi oni koji su zainteresovani za investicije o kojim investicijama je reč. Uz zahtev za odobravanje objekta neophodno je dostaviti i poslovni, odnosno takozvani biznis plan koji je takođe regulisan pravilnikom kako treba da izgleda investicija do 50.000 i preko 50.000 dinara. Znači, do 50.000 dinara su pojednostavljeni biznis planovi, a preko 50.000 su složeni. Takođe je neophodno dostaviti popis pokretne i nepokretne imovine na dan 31. decembar godine koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev. Znači, svi oni koji podnose zahtev u ovoj godini sa 31. decembrom 2017. bi trebalo da bude popis pokretne i nepokretne imovine. Takođe, treba dostaviti i uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovu javnih prihoda i od nadležnog organa jedinice lokalne samouprave i od Poreske uprave, izvod iz registra privrednih subjekata od Agencije za privredne registre kao i bilans uspeha za prethodnu godinu i poreski bilans. Neophodno je takođe dostaviti izvod i katastra nepokretnosti sa kopijom plana za investiciju za koju se podnosi, a ukoliko se radi o investiciji koja je izvršena na delu zemljišta koje je pod zakupom ili ustupanjem na korišćenje, neophodno je takođe dostaviti i Ugovor o zakupu, odnosno ustupanju na korišćenje sa zakupodavcem, odnosno ustupljivačem na najmanje 10 godina od dana, odnosno godine kada se podnosi zahtev za odobravanje projekta. Napomenula bih da za sve investicije koje se tiču izgradnje objekata pored ove prethodne dokumentacije koju sam navela, neophodno je dostaviti i projekat za građevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat kao i građevinsku dozvolu, rešenje za izvođenje radova i upotrebnu dozvolu, objašnjava Biljana Janjić, savetodavac za agroekonomiju iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku.

Pozivom su obuhvaćene i investicije za obnovljive izvore energije, kao i investicije za organsku proizvodnju, ali je za to neophodno predati dodatnu dokumentaciju.

– Za ove dve investicije neophodna je dodatna dokumentacija, kao što je recimo za organsku proizvodnju neophodno dostaviti sertifikat o organskoj proizvodnji, a kod obnovljivih izvora energije trebalo bi dostaviti i analizu prosečne potrošnje električne i toplotne energije u prethodne tri godine ukoliko je to moguće, ukoliko nije ima propisano kako se dostavljaju ti proseci.

Nakon konkurisanja, predviđene su tri kontrole

– Po konkurisanju naravno imaju tri kontrole kao što je inače propisano pravilnicima za IPARD podsticaje Evropske unije. Komisija razmatra zahtev za odobravanje projekta, izlazi na teren i konstatuje zatečeno stanje, nakon čega se, ukoliko se odobri, pristupa izvršenju investicije. Nakon toga, u toku i po završetku, opet imaju kontrolu, pri čemu, ukoliko se dobije rešenje o odobravanju, tada se pristupa podnošenju zahteva za odobravanje IPARD podsticaja. Prilikom odobravanja zahteva za isplatu IPARD podsticaja neophodno je od dokumentacije dostaviti: račune za nabavku te predmetne investicije, dokaze o plaćanju, garantni list, ukoliko je izvršen uvoz predmetne investicije neophodno je dostaviti i carinske isprave, uverenje o izmirenim dospelim obavezama po osnovnim javnim prihodima i od lokalne samouprave i od Poreske uprave. Takođe bih napomenula da je neophodno dostaviti i akt organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kojim se dokazuje da poljoprivredno gazdinstvo ispunjava propisane uslove zaštite životne sredine, takođe, akt nadležnog organa za bezbednost i zdravlje na radu i za poslove veterinarskog javnog zdravlja i dobrobiti životinja.

Iznos sredstva opredeljen po javnom pozivu

– Opredeljena sredstva po ovom javnom pozivu su 3.525.926 dinara za ovu meru tri. Pojedinačno za sektore u preradi za sektore mleka i mesa može da se dobije od 5000 evra do milion evra, a za sektore voća i povrća od 5 do 700 hiljada evra. Inače bih napomenula, što se tiče svih onih kojih žele da konkurišu mogu konkurisati samo s jednim zahtevom, ali za neograničen broj investicija. Za izgradnju, recimo hladnjače, za opremanje hladnjače, za sve rashladne sisteme, za više investicija mogu da konkurišu jednim zahtevom i po jednom sektoru. Ne može se konkurisati, na primer, u sektoru mesa i sektoru voća i povrća.

DRI: RHMZ ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu od grada

Državna revizorska institucija iznela je u svom najnovijem Izveštaju da Republički hidrometeorološki zavod ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednih proizvoda od grada. Kako je navedeno, u periodu od 2015. do 2017. godine RHMZ nije raspolagao optimalnom količinom raketa, ali je u istom periodu i utrošeno manje od količine koja se nalazila u opticaju, a prema metodologiji RHMZ-a, optimalna količina raketa je 12 po lansirnoj stanici.  S obzirom na to da su delovi Srbije različito izloženi dejstvu grada, nemaju sve lansirne stanice potrebu za istom količinom protivgradnih raketa, niti ih troše istom dinamikom. Zato određen broj raketa ostane neutrošen na kraju sezone, dok neke lansirne stanice ostanu bez raketa u toku dejstva. U Državnoj revizorskoj instituciji su rekli da umesto sadašnje linearne podele, RHMZ mora da distribuira rakete prema riziku od grada, kako bi krajevi pod većim rizikom imali dovoljno protivgradnih raketa. Takođe se dodaje da se RHMZ oslanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoć jedinica lokalne samouprave, i zato na vreme ne obezbeđuje potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada. Sredstva nisu bila obezbeđena na početku sezone, već naknadno. Obezbeđivanje sredstava je zavisilo od mogućnosti finansiranja iz tekuće budžetske rezerve, visine opredeljenih sredstava iz premije osiguranja i spremnosti jedinica lokalne samouprave da obezbede podršku u funkcionisanju sistema odbrane od grada.

Prema podacima koji su izneti tokom predstavljanja Izveštaja, prosečna starost strelaca u 2017. godini je iznosila 52,5 godina, a zbog nedostatka strelaca prošle godine bilo je neaktivno oko 15 odsto lansirnih stanica. Anketom je utvrđeno da najveći broj jedinica lokalne samouprave smatra da je problem visina naknade. Po tvrdnjama nadležnih u Državnoj revizorskoj instituciji, osim strelaca, razlog neaktiviranja lansirnih stanica je neadekvatno stanje objekata ili lansera. U 2017. godini oko 3,5 odsto lansirnih stanica nije bilo aktivirano zbog stanja objekata. RHMZ je naveo da nema procenu finansijskih sredstava potrebnih za aktiviranje lansirnih stanica koje ne rade, a da investiciono održavanje nije radio zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Zbog delimičnog nadzora koji Državna revizorska institucija vrši nad radom RHMZ i ograničenog praćenja efekata podsticaja za postavljanje protivgradnih mreža, ne može se na pravi način oceniti doprinos Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede funkcionisanju protivgradne zaštite, koje nije propisalo metodologiju za procenu štete od grada na poljoprivrednim kulturama. Jedinice lokalne samouprave vrše procenu štete na osnovu Uputstva o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda iz 1987. godine.

Državni revizori su naglasili i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od ove godine počinje da uvodi probne automatske daljinske lanserne stanice za protivgradnu zaštitu na teritoriji radarskog centra Valjevo. Oprema je instalirana i očekuje se da će od 2019. godine biti u funkciji. Prema navodima Ministarstva, uvođenjem ovog sistema biće eliminisan problem ljudskog faktora i biće potrebno duplo manje lansirnih stanica koje će pokrivati istu površinu teritorije.

Grad kao elementarna nepogoda je u poslednje tri godine u Srbiji naneo ukupnu štetu od oko šest milijardi dinara, od čega najviše u poljoprivredi. Državna revizorska institucija je, radi uređenja ove oblasti, dala preporuke i RHMZ-u i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *