У Книћу је од 24. до 26 септембра одржан курс на тему „Интензивна производња поврћа и воћа у заштићеним просторима“ на коме су предавачи били професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду и менаџери компаније „Авитал“, а полазници око 20 воћара и повртара из свих крајева Србије.
– Курс се састојао из теоријског дела, на коме су учествовали као предавачи професори са Пољопривредног факултета из Београда. Неке од тема курса биле су технологија гајења поврћа у заштићеним просторима и облици заштићених простора, покривни материјали који се користе за гајење у нашим условима, као и израда бизнис плана – потребе, могућности и ограничења која постоје у реализацији као и продаја и маркетинг свежег воћа и поврћа, објаснила је један од предавача на курсу проф. др Јасминка Миливојевић са катедре за воћарство Пољопривредног факултета Универзитета у Београду.
Због климатских промена и честих временских непогода, гајење воћа и поврћа у заштићеним просторима би требало да има већу примену, што је случај у многим земљама у којима је воћарство развијено, међутим код наших произвођача, ове технологије су тек у зачетку.
– С обзиром на глобалне климатске промене и на честе временске непогоде праћене учесталом појавом града, пљусковитим падавинама, снеговима у пролеће и мразевима, морамо се прилагодити одређеном применом објеката који су намењени за интензивну производњу повртарских и воћарских култура. Они подразумевају коришћење високих тунела, ниских полиетиленских тунела као најпростијих објеката заштићеног простора који су примењиви, на пример, у производњи јагоде и неког поврћа, затим пластеника, стакленика. Постоје још неки видови заштићених простора као што су противградни системи и системи заштитних капа који пружају заштиту од кише и јаког интензитета сунчевог зрачења. У исто време, ако се користи дупла покривка може се укључити противградна мрежа као засена и заштита од града. Све ово може да се примени у производњи јагоде, малине, купине, боровнице, рибизле које се у земљама које имају развијену производњу воћа заправо и до сада доста и примењује.Код нас су ове технологије тек у зачетку. Оно што бих могла истаћи је да је сада производња јагоде заживела у тим облицима заштићеног простора и има своју економску исплативост, док се производња купине, малине, боровнице више реализује на отвореном пољу или са применом противградних система као видова заштите од града и од јаког интензитета сунчевог зрачења. Нови аспект примене оваквих видова заштићених простора је у томе што се регулише и микроклима.
Један од проблема у гајењу и пласману јагодастог воћа у Србији, пре свега малине и купине, по речима наше саговорнице је недовољна потрошња овог воћа у свежем стању, али исто тако мањи извоз у свежем стању на инострано тржиште. Савремена технологија гајења јагодастог воћа има велику перспективу, али за то је потребна едукација произвођача, објаснила је др Јасминка Миливојевић.
Током тродневног курса организовани су обиласци пољопривредних газдинстава од којих је једно у Тополи са засадима јагоде где су учесници курса имали прилику да се упознају са начинима гајења нових ремотантних сорти јагоде, а на плантажама фирме Гружа Аграр са савременом технологијом гајења боровнице у заштићеним просторима.
У Србији се запажа тренд раста гајења боровнице и она постаје све значајнија врста воћа, каже др Јасминка Миливојевић и додаје да је томе допринела повећана потражња за овим воћем и висока цена на европском тржишту. По речима наше саговорнице, боровница захтева кисело земљиште са лаким механичким саставом а уз примену савремене технологије гајења, могу да се остваре високи приноси. Проблеми се јављају приликом заснивања засада на земљиштима која имају висок садржај глине или је неадекватна ПХ вредност земљишта. У таквим случајевима веома добре резултате показује гајење боровнице у контејнерима, саксијама или врећама.
