AGROSAVETNIK, 5. april 2020.

AGROSAVETNIK, 5. april 2020.

„Zabrana kretanja će loše uticati na pčelarstvo u ovoj godini. Neophodno je da pčelari odlaze na svoje pčelinjake i odrade poslove jer je prihrana obavezna budući da pčele sada troše dosta hrane, a zbog ovakvog vremena nisu u mogućnosti ništa da donesu iz prirode“, objašnjava predsednik Društva pčelara „Ivanjica“

0
Ilustracija

Jedna od grana poljoprivredne koja je u ovom trenutku ugrožena zbog trenutne situacija u zemlji je pčelarstvo. Mirko Pantović, predsednik Društva pčelara Ivanjica kaže da su pčelari u velikom problemu, naročito stariji od 65 godina koji ne mogu da dobiju dozvolu za rad u vreme zabrane kretanja od 17 časova do 5 sati ujutru. Pčelama je u ovo vreme neophodna prihrana jer je do skoro bilo snežnih padavina, a ukoliko je ne dobiju, biće ugrožena mnoga pčelinja društva, kaže Pantović.

– Nažalost, moram da počnem sa rečenicom da su  pčelari u velikom problemu. Prošla godina je bila katastrofalna, prosto elementarna nepogoda za pčelare, ali nekako smo uspeli da se izvučemo uz velike finansijske troškove. Tokom jeseni smo pripremili  pčelinja društva za zimu i održali ih u dobrom stanju, uz dosta rada i troškova, ali je sve obavljeno kako treba. Početak godine, odnosno mart, je bio  obećavajući što se tiče pčelarstva. Društva su dobro zimovala i sve je išlo pčelarima na ruku. Međutim odjednom su počeli problemi. Prvo toplo vreme u martu, pa onda sneg i jutarnji mrazevi kada je počelo cvetanje prvih medonosnih biljaka kao što su dženarika, šljiva i kajsija. Nakon toga je ponovo bilo lepo vreme, pčele su počele da rade, ali su vrlo malo toga iskoristile jer je zatim stiglo naglo zahlađenje, a onda ponovno otopljenje i sve je to je veliki problem što se tiče pčelara. Društva su krenula sa razvojem dosta dobro, povećao se broj pčela u košnicama i u ovo vreme one troše  dosta hrane za razvoj legla i na proširenje, a sada  dolazi novi problem. Zbog ove situacije u kojoj se nalazimo starijim pčelarima od 65 godina su uvede zabrane kretanja, a vreme je  kada je neophodno da svaki dan budu u pčelinjaku jer je zbog hladnih jutara i noći, kao i zastoja u cvetanju i vegetaciji, pčelama neophodna prihrana. Mrazevi su sigurno doprineli da je  bagrem koji je naša glavna medonoša i koju mi uvek očekujemo krajem aprila i početkom maja, u mnogim delovima Srbije izmrzao, a pčelarima je potrebno da traže pašu, tako da će ova zabrana kretanja vrlo loše uticati na pčelarstvo ove godine.

Neophodno da pčelari odlaze na svoje pčelinjake i odrade poslove,  jer je sad intenzivan razvoj društva, prihrana je obavezna, kao i proširivanje i dodavanje satnih osnova, kaže Pantović.

– Pčelarima starijim od 65 godina je do nedavno bilo odobreno kretanje uz dozvolu da mogu da odu na pčelinjak i odrade neophodne poslove, međutim to je trajalo samo nekoliko dana i onda je ukinuto i oni  čak ne mogu ni uzeti te dozvole koje su se izdavale. Dozvole trenutno mogu uzeti samo pčelari mlađi od 65 godina da bi se kretali u vreme policijskog časa, ako  neko mora da preseli pčelinjak ili da odseli na pašu, a sad počinje selidba na uljanu repicu. Mi se nadamo da će neko reagovati da se ta odluka promeni, jer je  stvarno neophodno da i ti ljudi odlaze na svoje pčelinjake i odrade poslove,  jer je sad intenzivan razvoj društva, prihrana je obavezna, proširivanje i dodavanje satnih osnova. Ako se to ne uradi sad, ti pčelinjaci su za neko vreme mrtvi, jer pčele sad troše dosta hrane, a  zbog ovakvog vremena nisu u mogućnosti da iz prirode donesu ništa. Međutim, moram da kažem da su u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Nemačkoj, Austriji i drugim okolnim zemljama pčelarima izdate dozvole da mogu ići na pčelinjak, naravno pod nekim određenim uslovima. Po mom mišljenju to sigurno nije problem za ovu situaciju i takvim poslom pčelari ne bi nikoga ugrožavali. Pitanje j da li će nadležni i nama izaći u susret, ali odluka mora da se donese za par dana jer svaki dan nam je dragocen i biće kasno ako donesu novu odluku za 15 ili 20 dana. Savez pčelarskih organizacija Srbije stvarno radi na tome, ali šta se to desilo to niko ne zna, jer nemamo neko konkretno obrazloženje. Sa Ministarstvom poljoprivrede su postigli dogovori i oni su imali razumevanja i izdali su te dozvole, međutim Ministarstvo unutrašnjih poslova je posle par dana ukinulo tu dozvolu. Sada se vode pregovori između ta dva ministarstva da se to na neki način reguliše.

Pčelinjaci su u prirodi pa samim tim pčelari koji ih obilaze i održavaju ne predstavljaju rizik za druge ljude, smatra naš sagovornik. On predviđa veoma lošu godinu za pčelarstvo ukoliko se ubrzo nešto ne promeni po pitanju dozvola za kretanje i starijih pčelara kojih, kako je rekao, ima više od onih koji su mlađi od 65 godina.

– Ako situacija ostane ovakva, to će biti katastrofa za pčelarstvo u Srbiji. Uz loše vreme, ne možete da odete da pčelama veštačkim putem pomognete da ostanu u životu, treba naći pašu, pronaći bagrem gde ga ima i gde nije izmrzao i to zahteva odlazak na teren. Mi pčele selimo praktično po celoj Srbiji, idemo i na suncokret i na bagremove paše. Ja konkretno moram otići u okolinu Kruševca i naći mesto gde ima bagrema, a nije mi dovoljno tih 10-ak sati u toku dana. Ali opet, mi koji smo iznad te starosne granice možemo da se snađemo i odradićemo nešto, ali većina pčelara je starosti sigurno preko 65 godina. Naš predlog je da se uključe mlađi pčelari da pomognu starijima, ali i to je vrlo nezgodno raditi. Pčelarstvo nije okopavanje ili prskanje voća, svaki pčelar ima neki svoj način, svoj sistem rada pa je vrlo teško raditi na drugom pčelinjaku. Mi hoćemo da pomognemo, mi ćemo da probamo to nekako da  organizujemo, ali mislim da slabo šta možemo uraditi na takav način. Ja opet smatram da taj pčelar odlaskom na pčelinjak u priorodu nije opasnost jer nema većeg broja ljudi, tu praktično nemate nikoga okolo. Nama ostaje samo da čekamo i slušamo, jer  vidite i sami da su kazne velike.

Pantović je ukazao i na prskanje voća koje pčelarima svake godine pravi problem ukoliko se voćari ne pridržavaju propisanih mera koje treba da zaštite pčele od trovanja. Međutim, svestan je i da voćari imaju problem zbog zabrane kretanja, ali sa dozvolom to mogu činiti i u večernjim satima kada pčele nisu na ispaši.

– Apelujem na voćare da se snalaze i da ta prskanja obave onako kako je to zakonom i propisima dozvoljeno. Nema prskanja bilo kakvog voća u fazi cvetanja i u vreme kad taj cvet posećuju pčele. Sve je potrebno prskati ili pre cvetanja ili kada biljka ili voćka precveta 70 posto. Ukoliko se prskanje radi u vreme kad biljka cveta i pčela je posećuje, pravilo je da se prska u kasnim večernjim satima ili ranim jutarnjim. Zbog ovog kretanja biće malo problematično posle 17 časova to raditi, međutim ja se opet nadam da ti voćari nisu kao pčelari. To obično radi ekipa od više članova porodice, pa se tu nadam da ima i tih mlađih od 65 godina koji mogu uzeti dozvole i ta prskanja obaviti uveče. Na bilo koji način odraditi samo da se sačuvaju pčele. Voćarima želim da kažem još jednu rečenicu, koju mi pčelari stalno ponavljamo. Ako pčelu ne čuvaju zbog nečeg drugog, onda treba da je čuvaju zbog sebe. Moraju shvatiti da neće imati voća, prihoda, kvaliteta i kvantiteta bez dobrog oprašivanja, a dobro oprašivanje može napraviti samo pčela.

I pored situacije u kojoj se nalaze, na inicijativu Saveza pčelara Srbije, pčelari širom zemlje organizuju prikupljanje meda za ugroženo stanovništvo. U akciju se uključilo i Društvo pčelara „Ivanjica” koje već sprovodi drugi deo akcije koji će trajati do 26 aprila.

– Pčelari su se, koliko su bili u mogućnosti, organizovali i napravili akciju da prikupe neke količine meda u humanitarne svrhe, da se podele stanovništvu koje nije u mogućnosti da dođe do ovih pčelinjih proizvoda. Drugi deo akcije je u toku i trajaće do 26. aprila. Prvi deo je trajao malo kraće, ali opet su prikupljene zadovoljavajuće količine meda. Mi očekujemo na nivou Srbije, s obzirom nato da nas ima u savezu pčelarske organizacije negde oko 8-9 hiljada, da će se prikupiti blizu vagon meda, što moramo priznati nije malo, ali najbitnije je da taj med dođe u prave ruke. Pored meda mi doniramo i propolis kapi koje su izuzetno dobre u ovoj situaciji i treba ih koristiti jer podižu imunitet i čuvaju organizam. Pozivam pčelare koji do sada nisu učestvovali da uzmu učešće u ovoj akciji i da to ispoštujemo do kraja. Potrošačima bih savetovao da u ovo vreme kada ovaj virus vlada što više koriste pčelinje proizvode – med, polen, mleč, propolis, samo je bitno da bude prirodno, da to bude pravi med. Med koji i mi prikupljamo u Ivanjici namenjen je za najugroženiji deo stanovništva i mi taj med predajemo Crvenom krstu, Centru za socijalni rad i oni pakuju pakete za tu kategoriju stanovništva tako da taj med ide u prave ruke. Med se prikuplja petkom od 9 do 11 sati u prostorijama Društva pčela „Ivanjica“. Pozivam i pčelare koji nisu članovi našeg  društva, da i oni uzmu učešće u ovoj akciji.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR