U okvru Planinarskog društva „Kablar“, pre nekoliko godina, osnovana je gljivarska sekcija sa ciljem da ljubitelji prirode i planinarenja steknu nova znanja o pečurkama koje se mogu naći u našem kraju, pre svega u šumama. Dva člana ove sekcije, Savo Milićević, koji se pored planinarenja već 50 godina bavi prikupljanjem pečuraka, i Nebojša Ivanović, planinar takođe sa dugogodišnjim iskustvom u prikupljanju pečuraka, ovim poslom se bave iz hobija i ljubavi prema prirodi u kojoj često borave. Savo Milićević kaže da je sa prikupljanjem pečuraka počeo još kao dete.
– Imam bogato iskustvo jer smo na selu ranije mnogo više koristili gljive za hranu, pa sam počeo od malih nogu i tako ih sakupljam najmanje 50 godina. One recimo koje se sada zovu đurđevke, tada smo zvali bašnjače, jer rastu po pašnjacima, baštama i livadama. Kasnije smo koristili bele mlečnjače, one su se najviše koristile, i jajčare koja je jedna od naših najkvalitetnijih pečuraka. Kada sam se malo više zainteresovao za to i čitao o pečurkama, počeo sam da koristim i druge kao što su zeka i sunčanica koju smo mi zvali pevac. Vrganje nismo mnogo koristili za jelo, ali kada je počeo organizovan otkup, onda smo ih sušili i predavali. Sećam se da sam prve patike u osnovnoj školi kupio od prodaje tih pečuraka koje sam nabrao. Bio sam tada sedmi razred i istina je da nisam znao koje valjaju, već sam brao redom, pa je deda kada bi odnosio da ih predaje morao i da ih bira, ispričao je Miilćević.
Izuzetna godina za vrganj
Vrganj je ove godine veoma dobro rodio, a u Arilju, gde Savo Milićević ima imanje i najčešće prikuplja pečurke, lisičarka je podbacila.
– Ova godina je baš izuzetno dobra što se tiče vrganja, ali i ostalih vrsta pečuraka koje su počele mnogo ranije nego što je to pre bio slučaj. U Arilju je ove godine nešto manje lisičarki kojih je ranijih godina bilo dosta. Vrganj je izuzetno rodio i dosta je kvalitetan, nije mnogo crvljiv bez obzira što je vreme ovako loše, kišovito. Za razliku od ranijih godina, ove je vrlo kvalitetan za sušenje i za spremanje jela.
U ariljskom kraju trenutno najviše ima blagve, koje je prethodnih godina bilo u znatno manjim količinama, kaže Milićević i dodaje da je interesantno da je bilo i onih pečuraka koje nisu karakteristične da rastu u ovo doba godine.
– U ovom trenutku ima dosta blagve koje u ovim količinama nije bilo dugo, možda prethodnih desetak godina kada se retko nalazila. Pored nje, ima dosta zeke, bilo je mlečnice u nekom kratkom periodu, a sada je već malo ima. Čak sam i bukovače letos nalazio što je neobično jer su to zimske pečurke koje rađaju u decembru, januaru i februaru. Na Golupcu, planini koja je šumovita i puna bukove šume, imalo je dosta vrganja i sunčanice koju sam ove godine nalazio prilično rano. Ona je retka u ovo doba godine, jer nje ima u jesen, a ja sam je nalazio pre 15-ak dana. Takođe, sada ima crvenog vrganja koji se inače pojavljuje u proleće ili u kasnu jesen, i dobrog je kvaliteta.
„Glijve su hrana bogova“
Nebojša Ivanović je rekao da je gljivarska sekcija osnovana sa namerom da članovi Planinarskog društva Kablar steknu znanja o pečurkama koje su veoma hranljive, a koje često mogu da pronađu tokom planinarenja i šetnji u prirodi.
– Ovu malu gljivarsku sekciju smo osnovali jer nam je cilj da kada se nalazimo u prirodi darove prirode prikažemo i drugim članovima, svim ljubiteljima prirode, jer kako su stari Rimljani pričali gljive su hrana bogova, po svom sastavu slične mesu, imaju dosta proteina, nemaju masnoća, i naravno sve što je iz prirode to je i najbolje.
Prema Ivanovićevim rečima, posle 2014. godine ova je jedna od boljih kada je rod pečuraka u pitanju. On savetuje svima koji žele da se bave branjem pečuraka, a nemaju iskustva, da se edukuju i da znanja stiču od iskusnih berača.
– Prvenstveno sam usmeren na naš kraj, najviše na Jelicu, Vujan i Kablar, a tradicionalno posećujem Kopaonik svakog 1. septembra gde se održavaju Dani vrganja. Moram da kažem da su seminari u Srbiji, kojih ima u oktobru tokom četiri vikenda, veoma dobra stvar, pogotovu za one ljude koji počinju da se bave gljivarstvom. Po meni prvo treba znati koje ne treba koristiti. Postoje tri vrste otrovnih koje izazivaju blage tegobe, a ima i smrtno otrovnih. Nažalost, nije retkost da se u Srbiji dogode nemili slučajevi što je posledica needukacije i nedovoljno ozbiljnog pristupa ovoj temi. Postoji jedna rečenica koja mi je ostala u sećanju: „Ako se iole dvoumite prilikom branja, ne uzimajte”, jer kada su godine poput ove i 2014. u pitanju gljive mogu da mutiraju, tako da i oni vrhunski poznavaoci mogu doći u dilemu. Edukacija je najvažnija i svako ko želi da ide u prirodu i prikuplja pečurke, a nema iskustva, treba da ide sa iskusnim gljivarima koji će im preneti svoja znanja, a dobro je poneti i literaturu. To je jedini pravi put, sa stručnim ljudima, sa pravom literaturom, rekao je Ivanović i istakao da je za početnike poželjno da svake godine dobro upoznaju po jednu vrstu gljiva.
Ova godina je specifična po mnogo čemu, znatno ranije je krenula vegetacija, nakon toga je nastupilo loše vreme sa puno padavina, a sve je to uticalo na kompletnu poljoprivrednu proizvodnju, pa tako i na rast i razvoj pečuraka.
– Postoji neko nepisano pravilo da gljive kada kreću da rađaju na proleće, obično je to sa toplije strane, u bukovoj šumi, u nižim predelima, zatim u hrastovoj šumi, da bi se kasnije pojavljivale u zimzelenim šumama kako se ide ka jeseni. Međutim, ova godina je malo drugačija jer prečurke kojih je trebalo da bude prošle godine tokom leta u julu i avgustu izostale su jer je bila velika suša. Gljive su ostale u jednoj latentnoj fazi i one koje su trebale tada da izrastu, pojavile su se ove godine veoma rano. Tako je zapravo došlo do toga da je, na primer, sunčanica, koja nije karakteristična za ovo doba godine, počela da rađa od juna a treba da raste u septembru i oktobru. Pravila nema .
Prodaja ovih šumskih plodova na pijacama, po mišljenju Ivanovića, je u određenoj meri rizična jer su pečurke sklone brzom kvarenju, tako da bi taj vid trgovine trebalo organizovati na jedan sigurniji način, a bavljenje gljivarstvom staviti u zakonske okvire.
– Prema nekim informacijama koje sam dobio kada sam boravio prošle godine na Kopaoniku, uskoro će u pripremi biti zakon prema kome gljivarstvom neće moći svako da se bavi. Navodno će se polagati ispiti i postojaće određene vrste licenca, ali je pitanje koliko će to neko moći da iskontroliše. Što se tiče rinfuzne prodaje na pijacama, to je u neku ruku neozbiljno. Gljive koje stoje na toplom vremenu, pa i ako su one najkvalitetnije, vrlo brzo propadaju jer su osetljive, sklone su brzoj fermentaciji. Čovek može da se otruje i sa najkvalitetnijom pečurkom ako nije čuvana u adekvatnim uslovima, zato one treba da se čuvaju u rashladnim vitrinama. Takođe kada se ide u berbu, najbolje je nositi drvenu korpu ili kesu od papira, a nikako najlonske kese, jer gljive brzo počinju da se kvare.
Samo iskusni berači mogu da razlikuju dvojnice
Nebojša Ivanović ističe da samo iskusni berači mogu da razlikuju dvojnice, otrovne pečurke koje su slične jestivim.
– Da bi čovek bio siguran šta treba da ubere, mora da ima određeno iskustvo. Iz tog razloga se za početnike preporučuje da uče po jednu vrstu godišnje. U različitim fazama i različitim vremenskim uslovima gljive se menjaju i mogu biti jako slične i samo iskusan čovek može uočiti razliku, a trovanje se dešava zato što pojedine pečurke imaju svoje dvojnike. Lisičarka na primer ima zavodnicu koja na nju liči, vrganj ima ludaru koja i nije baš slična, ali postoje faze u kojoj su veoma slične. Najopasnije su zelena i bela pupavka koje su smrtno otrovne jer izazivaju trajna oštećena vitalnih organa, a njima su dve-tri jestive vrste vrlo slične, pogotovu u mladim fazama. Biljka je najbolja za upotrebu kada je u srednjoj fazi jer tada mogu da se uoče razlike, kao na primer sa sunčanicom i haringačom koje su jako slične kada su u mladoj fazi. Istakao bih mrku trubu koja nema svoje dvojnike i to je jako lepa i aromatična pečurka, priča Ivanović.
Pečurke su dar prirode i izvor zdravlja, a naši sagovornici su na kraju rekli da treba da ih čuvamo na taj način što ih nećemo brati iz korena, već ćemo ih zaseći nožićem i tako ostaviti mogućnost da rastu i narednih godina, kaže Savo Milićević.
– Dešavalo se, recimo, da na tom mestu gde sam danas brao, sutradan ili neki drugi dan nađem iz tog korena nove gljive. Zato treba voditi računa, čuvati prirodu, ne brati one koje ne treba, nego voditi računa i čuvati ih da bi ih bilo i za sledeću godinu i iduće generacije.
Nebojša Ivanović navodi da imamo privilegiju koju nema veći deo zemalja u Evropi.
– Imamo to prirodno blago, jer u severnim predelima pečurke jako sporo i retko rastu, bar takve informacije imamo od nekih ljudi iz inostranstva sa kojima smo u kontaktu. Nekada je i kod nas pečuraka bilo više, ali došli smo u situaciju kao i sa mnogim drugim stvarima da ih sve manje ima zbog neracionalnog korišćenja i loše edukacije.
Podsticaji za poljoprivredu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objavilo konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2018. godini.
Ovaj konkurs obuhvata podsticaje za nabavku nove opreme i mehanizacije za unapređenje primarne biljne proizvodnje, za nabavku nove opreme i mehanizacije za unapređenje primarne stočarske proizvodnje, kao i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Pravo na podsticaje ostvaruje fizičko lice, nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji je u aktivnom statusu, koje u registar nije bilo upisano kao nosilac niti član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva pre 1. januara 2017. godine, koje na dan podnošenja prijave na konkurs ima navršenih 18. godina, koje u kalendarskoj godini u kojoj podnosi prijavu ima navršenih najviše 40 godina i koje nije bilo korisnik podsticaja po istom osnovu u prethodnoj godini.
Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, a prijava može obuhvatiti jednu ili više prihvatljivih investicija koje su obuhvaćene konkursom, a dokumentacija koja se prilaže uz zahteve ne sme biti starija od mesec dana od dana podnošenja, objašnjava Slađana Petrić, savetodavac za agroekonomiju iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.
– Uverenja i potvrde koje se dostavljaju kao prilozi uz prijavu ne smeju biti stariji od 30 dana od dana podnošenja. Nakon prijema zahteva u Upravi za agrarna plaćanja, vrši se administrativna obrada prijava, tako da se nakon toga vrši bodovanje i rangiranje. Zatim se utvrđuje rang lista u skladu sa Pravilnikom i konkursom, a u rang listi se nalaze elementi na osnovu kojih se dobijaju bodovi. Na rangiranje će uticati investicije koje se odnose na sledeće vrste poljoprivredne proizvodnje: proizvodnju junećeg, odnosno goveđeg, jagnjećeg odnosno jarećeg mesa, proizvodnju povrća, cveća, voća, grožđa, aromatičnog i lekovitog bilja, znači da li se odnosi na ove ili neke druge investicije. Ove investicije koje sam navela imaće prednost ukoliko je podnosilac prijave osoba ženskog pola, takođe ukoliko podnosilac prijave na konkurs ima odgovarajuće obrazovanje iz oblasti poljoprivrede, veterine ili prehrambene tehnologije. Uzimaće se u obzir i stepen razvijenosti opštine gde se nalazi prebivalište, status podnosioca prijave na konkurs u odnosu na zaposlenje, da li je na dan podnošenja prijave na konkurs prijavljen po osnovu PIO za poljoprivrednike i zaposlen isključivo u poljoprivredi, da li je nezaposlen duže od dve godine ili kraće, da li podnosilac prijave ima prebivalište na području sa otežanim uslovima rada i gledaće se broj članova uže porodice podnosioca prijave na konkurs. Nakon utvrđivanja rang liste, direktor Uprave za agrarna plaćanja donosi rešenje kojim se odobrava pravo na podsticaje, naravno do utroška raspoloživih sredstava opredeljenih konkursom. Rešenjem, podnosilac prijave je u obavezi da u roku od 90 dana realizuje investiciju i Upravi dostavi propisanu dokumentaciju kojom se dokazuje realizacija investicija, rekla je Slađana Petrić.
Najviši iznos podsticaja milion i po dinara
– Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75% od vrednosti prihvatljive investicije bez PDV-a, a najviši maksimalan iznos za ove podsticaje je 1.500.000,00 dinara. Nakon realizacije investicije korisnik podsticaja je dužan da dostavi određenu dokumentaciju sa kojom pravda realizaciju investicije, a to je račun o realizovanoj investiciji, otpremnica za nabavku predmetne investicije, dokaz o izvršenom plaćanju realizovane investicije, fiskalni račun ili izvod iz banke, garantni list, jedinstvenu carinsku ispravu ukoliko je podnosilac direktno izvršio uvoz predmetne investicije, a za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u obavezi je da dostavi uverenje o zdravstvenom stanju životinja, overeno od strane nadležnog veterinarskog inspektora, uverenje o poreklu, tj. pedigre i uverenje o poreklu matice izdato od strane glavne odgajivačke organizacije, ako je u pitanju nabavka selekcionisanih pčelinjih matica, rekla je Slađana Petrić i dodala da zainteresovani za ovaj konkurs mogu da se obrate savetodavcima u čačanskoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi ukoliko im je potrebna pomoć prilikom popunjavanja zahteva koji mogu da se predaju do 15. avgusta.
