AGROSAVETNIK, 5. januar 2019.

AGROSAVETNIK, 5. januar 2019.

Udruženje seoskih žena Dragačeva osnovano je sa ciljem da se pomogne ženama iz seoskih sredina da učestvuju u svim aktivnostima zajednice i na taj način promovišu svoj rad i svoje proizvode

0
Foto: Dženarika Info

Ekološko društvo „Dragačevo“ i druge organizacije koje sa njim sarađuju, prošle godine su organizovali brojne aktivnosti sa ciljem sticanja novih znanja iz oblasti poljoprivrede i ekologije. Najbolji način je da se tokom stručnih putovanja u druge zemlje razmene iskustva sa poljoprivrednicima i stručnjacima iz te oblasti, a prošle godine je organizovano šest putovanja u Sloveniju i Italiju, kaže Dušan Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Ekološkog društva Dragačevo. Naši poljoprivrednici su se tamo upoznali sa proizvodnjom i preradom hrane na poljoprivrednim gazdinstvima, sa podizanjem kvaliteta proizvoda, njihovom promocijom i prodajom sa samih gazdinstava.

– U toku prethodne godine, organizovali smo šest stručnih putovanja u Sloveniju i Italiju, na temu sela, poljoprivrede, ekologije, kulture, turizma i celog paketa lokalnog razvoja. Sa nama su bili i poljoprivrednici i stručnjaci iz našeg kraja, ali i iz drugih delova Srbije, tako da smo imali priliku da vidimo dobre primere iz prakse u Sloveniji i Italiji. Kako funkcioniše sama proizvodnja, prerada hrane, promocija, podizanje kvaliteta i prodaja sa poljoprivrednih gazdinstava, kako na samim gazdinstvima, tako i u lokalnim trgovinama ili putem interneta, odnosno kroz druge kanale prodaje.

Krajem avgusta prošle godine u Guči je osnovano udruženje Lokalna akciona grupa Dragačevo – Jelica – Zapadna Morava prema konkursu Ministarstva poljoprivrede. Dušan Ivanović kaže da se kroz osnivanje takvih udruženja povezuju javni, civilni i privredni sektori, sa ciljem podsticanja ruralnog razvoja.

– Prema važećem pravilniku, potrebno je da se na teritoriji najmanje dve opštine povežu seoska, odnosno ruralna područja, kako bi mogla da osnuju posebno udruženje, kao što su LAG-ovi, odnosno lokalna akciona grupa, a oni su instrument za ruralni razvoj ili alat koji pomaže povezivanje javnog, civilnog i privrednog sektora, u smislu osnivanja takvog udruženja, definisanja teritorije područja na kom će se baviti taj lokalni ruralni  razvoj i izrada same strategije ruralnog razvoja za navedeno područje. Mi smo, u dogovoru sa kolegama iz Čačka, definisali područje, a ono pokriva 36 naselja Dragačeva, odnosno celu teritoriju sadašnje opštine Lučani i 29 naselja sa teritorije Čačka, sva naselja od Ovčar banje do Goričana, bez samog Grada Čačka, koji po pravilniku ne učestvuje u takvom obliku rada, jer nije ruralna zajednica već urbana. Mi smo sada u fazi kompletiranja dokumentacije prema Ministarstvu. Proces registracije udruženja je završen, procesi dobijanja saglasnosti od lokalnih samouprava i drugih institucija su takođe završeni. Sada radimo usklađivanje potrebnih dokumenata i mi se nadamo da ćemo vrlo brzo, možda čak na samom početku ove godine dobiti saglasnost da uđemo u taj treći korak a to je izrada same strategije ruralnog razvoja za područje Lokalne akcione grupe Dragačevo – Jelica – Zapadna Morava, koja obuhvata 65 naselja. Dakle, tretira se kao jedinstveno područje sa oko 37.000 stanovnika, i da ćemo sa samom izradom strategije, negde do polovine ove godine dobiti i licencu za direktno konkurisanje za fondove EU ili druge domaće i međunarodne fondove. Posebna vrednost ovog alata, odnosno lokalne akcione grupe,  jeste da ta inicijativa, predlozi za projekte ili definisanje problema, upravo dolazi od samih meštana. Oni prepoznaju probleme, ali znaju i vrednosti oko kojih se okupljaju i sa tim svojim predlozima mogu konkurisati za finansijska sredstva kako bi ih rešavali. Tako da je to jedan poseban alat koji je vrlo značajan za opstanak i razvoj seoskih sredina.

Pomoć ženama sa sela

U saradnji sa Ženskim centrom iz Užica, prethodne godine su osnovana seoska udruženja žena. Prvo udruženje u Moravičkom okrugu je osnovano pod imenom Udruženje seoskih žena Dragačeva sa ciljem da se pomogne ženama iz seoskih sredina da učestvuju u svim aktivnostima zajednice i na taj način promovišu svoj rad i svoje proizvode.

– Upravo je jedan od ciljeva bio da pomognemo tim ugroženim organizovanim ciljnim grupama, kao što to i jesu seoske žene, koje imaju vrlo ograničene mogućnosti za razvoj i poboljšanje svog statusa, počevši od toga da nemaju ni zdravstveno ni penziono osiguranje, da nemaju brojne mogućnosti sa kojima se svakodnevno suočavaju, od zdravstvene zaštite, osiguranja ili novčane naknade za svoj rad. One su „nevidljive“ i nemaju ni ekonomsku, ali ni drugu vrstu satisfakcije.

Seoski turizam – najbrže rastuća dopunska delatnost

Kada je u pitanju seoski turizam, Dušan Ivanović je naveo primer iz Slovenije koja je svoju poljoprivredu podelila na osnovnu i dopunsku delatnost. Po njegovim rečima, u mnogim zemljama, osnovni izvor prihoda više nije proizvodnja sirovine već dopunska delatnost u koju spada i seoski turizam.

– Pomenuću primer Slovenije koja je to odlično rešila. Oni su svoju poljoprivredu podelili na osnovnu i dopunsku delatnost.  Osnovna delatnost jeste sama proizvodnja u svim vrstama oblasti poljoprivrede, od povrtarstva, ratarstva, voćarstva i stočarstva, a dopunske delatnosti su upravo ono što je nadogradnja, odnosno dodata vrednost na te proizvode, počevši od prerade hrane i pića na seoskim gazdinstvima, seoskog turizma, ženskih rukotvorina – da li je to izrada suvenira ili predmeta koje same žene izrađuju, do ostale vrste prerade, da li je u pitanju riba ili drvo, ukoliko neko ima svoju šumu ili bilo kakva dodatna vrednost na tu sirovinu. Tako da su oni, u stvari, posle nekih više desetina godina došli do toga da glavni izvor prihoda više nije osnovna delatnost, proizvodnja sirovine, već upravo ta dopunska delatnost, među koje spada i seoski turizam. Ako sa samim početkom proizvodnje bilo koje kulture, ne planirate njenu promociju, preradu, podizanje kvaliteta i sam proces prodaje, onda ćete ući u problem. Ako zavisite od prodaje samo od jednog kupca, tu takođe nastaje problem. Jednostavno, ta univerzalnost, ili kako naš narod kaže – svaštarenje u poljoprivredi, je nužna mera da biste mogli da opstanete, da imate neki održivi razvoj jer nema sigurnosti, niko ne može da obezbedi sigurnost u jednoj vrsti poljoprivredne kulture. Tako da, seoski turizam, što se tiče Slovenije i drugih zemalja, uključujući i našu, je najbrže rastuća dopunska delatnost u poljoprivredi.

Pitali smo našeg sagovornika na koji način mladi danas mogu da se zadrže na selu i koliko je srpski domaćin u finansijskoj mogućnosti da obnavlja svoju mehanizaciju u skladu sa potrebama sve savremenijih načina obrade zemlje i održavanja seoskih domaćinstava.

– Posebna vrednost ovakvih oblika udruženja odnosno lokalnih akcionih grupa u okviru tog lider programa jeste što inicijativu premešta na same stanovnike i njihove organizacije tih sredina, da oni kažu kakve su njihove potrebe i problemi i da oni kandiduju takve vrste projekata koje bi mogli da im poprave život i rad u tim sredinama. Što se tiče mehanizacije, mi smo imali priliku da vidimo putujući u inostranstvo u Austriju, Nemačku i Sloveniju, da se ljudi žale da imaju problem sa mehanizacijom, ali sa jedne strane postavlja se pitanje i racionalne upotrebe te mehanizacije, postoje alati,  razni instrumenti ili oblici organizovanja kao što su mašinski prstenovi, pa se skupe mašine ili skupa mehanizacija ne kupuju ako imate mali obim proizvodnje na godišnjem nivou. Ne kupuje se veliki traktor ako vam on treba za pet dana u godini, već se to radi na nivou posebnog udruženja koje se zove „Mašinski prstenovi“, pa se skupe mašine kupuju za dva ili tri sela, pa se naprave udruženja. Na taj način, eksploatacija te mašine je potpunija da bi što više dana u toku godine ona bila angažovana. Jer ako kupite skupu mehanizaciju a ona stoji, pitanje je kada će se ona isplatiti, njena vrednost brzo gubi na značaju i dolaze nove mašine, nova mehanizacija.

Zadrugarstvo je ključno

Teško ćemo pokrenuti održivost, opstanak i razvoj poljoprivrednih gazdinstava bez dve ključne stvari a to su organizovanje i vraćanje međusobnog poverenja, navodi sagovornik.

– Nažalost, kod nas su zadruge propale posle Drugog svetskog rata kada su prestale da budu zadruge već su postale poljoprivredna društvena preduzeća kojima je neko drugi postavljao direktore. O svom kapitalu, imovini i budućnosti, ljudi treba sami da donose odluke i da se oko toga dogovaraju, a ne da im neko sa strane nameće šta je bolje za njih i šta je za njih ispravno. Zato su to sve novi alati koje mi pokušavamo da donesemo iz okruženja, počevši od samog organizovanja udruženja zadruga. Ovo je vreme timskog rada. Čovek ništa sam ne može da učini, pogotovo sa velikim igračima na tržištu. Ne možete se vi suprotstaviti velikim trgovinskim lancima. Evo sada i EU priznaje da su trgovački lanci vrlo štetni po ruralni razvoj jer koriste vrlo oštre i nepoštene uslove u kupovini proizvoda, počevši od dugih rokova plaćanja do skidanja cena proizvoda, do raznih podsticanja akcija u svojim objektima, ali koje uvek idu na štetu proizvođača. Tako da od toga kupac nema velike koristi. Onda je bolje raditi ta direktna povezivanja između proizvođača i kupca.

Jedna od ključnih aktivnosti koju je Ekološko društvo „Dragačevo“ sprovelo tokom prošle godine je učestvovanje na konkursu za najbolju tehnološku inovaciju sa partnerima iz Republike Srpske. Finalno takmičenje je održano sredinom decembra u Banjaluci, a upravo je projekat sa idejom povezivanja domaće proizvodnje, prerade, trgovine, prodaje i dolaska do potrošača, pobednik tog takmičenja.

– Nastupali smo sa novom idejom povezivanja domaće proizvodnje, prerade, trgovine, prodaje, do samog dolaska do potrošača, sa projektom koji se zove „Društveno-informaciona mreža“, ili „Mreža pametnih domena“. Mi smo godinama unazad pripremali koncept srpske mreže, a to je skup više domena iz raznih oblasti, počevši od povezivanja naših ljudi sa dijasporom, do razvoja srpskih sela, zaštite tradicionalnog narodnog graditeljstva, podizanja kvaliteta proizvoda i usluga, programa „Kupujmo domaće“ i na kraju do programa razvoja srpskog turizma. To je nekih šest paketa raznih oblasti koje treba da prate Internet domeni, da informisanje, obrazovanje, povezivanje, promocija, i elektronska prodaja samih proizvoda preko Interneta pomognu na direktan način ljudima, od organizovanja i obrazovanja, do direktne prodaje i povezivanja sa kupcima. To je alat koji postoji u mnogim zemljama, nije posebno izmišljen, ali jeste prilagođen našim uslovima i potrebama. Da će ljudi zaista moći da biraju, da se približe domaćem proizvodu sa starim kvalitetom hrane koji ih vraćaju u detinjstvo. Tako da ćemo putem ovih alata u tekućoj godini pokušati da pomognemo proizvođačima da imaju neke nove alate u informisanju, obrazovanju, promociji svojih proizvoda i usluga. Naš projekat je izabran za najbolju tehnološku inovaciju i on obuhvata, za sada, Srbiju i Republiku Srpsku, ali naravno biće okrenut i drugim srpskim gazdinstvima u regionu i dijaspori.

Dušan Ivanović naglašava da opstanak i razvoj poljoprivrednika treba da budu primarni cilj države, a zbog nepredvidljivog tržišta treba tražiti nove i savremene načine prerade i prodaje hrane.

– Što se tiče same prošle godine, bila je šarenolika, ako gledamo sa jedne strane rodnost, ljudi nisu nezadovoljni, sa druge strane nisu zadovoljni cenama, u principu dosta problema se tu javlja. Ako se desi da je godina rodna za neke kulture, onda se to negativno odrazi na cenu, ljudi su nezadovoljni niskim cenama i onda ta rodnost ne donosi očekivanu zaradu. Od 01. januara 2018. godine postoji Pravilnik za preradu mleka i mesa u Srbiji, tako da se na poljoprivrednim gazdinstvima u manjem obimu mogu prerađivati, što je zaista odličan alat. Prema najavi Ministarstva poljoprivrede očekuje se donošenje Pravilnika za preradu voća i povrća, čime bi se kompletirala mogućnost prerade svega onoga što se proizvede na poljoprivrednom gazdinstvu, da se može legalno prerađivati i prodavati – na pijacama, u trgovinama, restoranima, na direktnoj i indirektnoj prodaji. To omogućava da ne pritiskate tržište velikim količinama sirovine koju proizvedete u određenim vremenskim periodima, već da možete da razložite tu prodaju. Takođe, samom preradom se povećava vrednost i rok trajanja tog proizvoda, tako da je to višestruki efekat a samim tim i ponuda će biti raznovrsnija. Imaćemo svi više kanala u prodaji, počev od direktne prodaje, indirektne, do prodaje putem društvenih mreža, Interneta. Sve su to neki novi alati koji omogućavaju  napredak. Svi ovi problemi opstanka sela ili njegovog urušavanja nisu preko noći nastali. Oni su proizvod višegodišnje nebrige o selu i poljoprivredi, jer smo se okrenuli nekim drugim stvarima, ali sada tragamo za nekim novim vrednostima i alatima koji bi mogli da pomognu opstanak i održivi razvoj poljoprivrednika. Tako da bih rekao da možda i ova godina prolazi u traganju svih nas, počevši od ljudi u malinarstvu koje je ovde jako zastupljeno, ali i u drugim oblastima voćarstva, da će tražiti neke nove načine prerade i kanale prodaje, jer se tržište stalno menja i nepredvidivo je. Neki kupci odlaze, neki novi dolaze. Novina je u tome da tražimo nove načine u preradi, u prodaji, u novim izvorima prerade i prodaje hrane.

POSTAVI ODGOVOR