AGROSAVETNIK, 5. novembar 2017.

AGROSAVETNIK, 5. novembar 2017.

Jesen je najpogodnije vreme za sadnju voća; Stručnjaci savetuju da je najvažnije pronaći parcelu sa odgovarajućim klimatskim uslovima i kvalitetno zemljište

0

Jesen je pravo vreme za sadnju voća, ali poljoprivredni proizvođači koji su odlučili da zasnuju voćnjake to mogu učiniti i tokom ranog proleća i zime. Pravilna sadnja je veoma važna, zbog čega tom poslu treba posvetiti posebnu pažnju, pa smo iz tog razloga potražili savete poljoprivrednih stručnjaka, kako bi voćari izbegli eventualne greške i upoznali se sa najvažnijim faktorima prilikom podizanja voćnjaka.

Branko Tanasković, savetodavac za voćarstvo iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe. kaže da je jesen najpogodnije vreme za ovaj posao, ali da iskustva iz prethodnih godina pokazuju da se poslovi iz oblasti voćarstva više ne vezuju za određeni period godine, već se prilagođavaju vremenskim uslovima:

– Sadnja se može obavljati tokom jeseni, zime ili ranog proleća. Važno je ne saditi u smrznutoj ili previše vlažnoj zemlji. Jesenja sadnja treba da se obavlja od opadanja lišća pa sve do prve cirkulacije voćnih sokova.

Za voćare je najvažniji izbor lokacije

Izbor parcele ima najvažniju ulogu prilikom zasnivanja voćnjaka, kaže Tanasković i naglašava da treba izbegavati lokacije koje su izložene poznim prolećnim mrazevima, kao i one na kojima su često prisutne površinske vode:

– Poljoprivredni proizvođači se moraju na vreme informisati i sagledati situaciju svojih parcela. Neophodno je da utvrde koliko su parcele izložene mrazevima i površinskim vodama jer ove prirodne nepogode mogu značajno štetiti njihovom zasadu. Izbor pravilne lokacije je prevashodan u ovom poslu.

Voćni zasadi zahtevaju kvalitetno zemljište

Prema rečima našeg sagovornika, treba imati u vidu da od vrste voća zavisi i odabir terena na kome će se ono gajiti, u čemu voćarima u velikoj meri mogu pomoći poljoprivredni stručnjaci prilikom samog izlaska i obilaska terena:

– Zavisi od izbora samog voća. Ne može se očekivati da se šljiva gaji na svim područjima kao i jabuka ili kruška, niti se malina može saditi na svim lokacijama. Čak i sami zemljišni uslovi po urađenoj agrohemijskoj analizi ne mogu biti adekvatan pokazatelj gde gajiti a gde ne. Mnogo je bolje da stručnjaci izađu i pregledaju teren. Zasadi zahtevaju plodno, strukturno, dobro obrađeno zemljište, kao i blage padine koje nisu u priobalju reka zbog opasnosti od mrazeva.

Kvalitet zemljišta je takođe jako bitan zbog čega pre sadnje treba izvršiti agrohemijsku analizu, objašnjava Tanasković. Uz samu pripremu zemljišta, pravilan izbor voćnih sadnica ima presudan značaj za dalji rast i razvoj biljke. Prilikom izbora sadnog materijala treba obratiti pažnju da on bude dobrog kvaliteta, zbog čega poljoprivredni stručnjaci savetuju odabir isključivo sertifikovanih sadnica:

– Poljoprivredni proizvođači ne mogu sami adekvatno prepoznati da li je sadni materijal virusno potpuno zdrav, već moraju imati izvršenu kontrolu zasada. Neophodno je da pripreme zemljište, kvalitetan sadni materijal, pre same sadnje neophodno je odlučiti koju voćnu vrstu će saditi, izabrati sorte i odlučiti o podlozi na kojoj je ta voćna vrsta kalemljena. Izbor podloge je jako važan jer on utiče na bujnost zasada.

Zaštita sadnica od glodara i poljskih štetočina

Navodeći i ostale mere koje prate pripremu i samu sadnju voća, Tanasković naglašava da, iako jesenja sadnja ima svoje prednosti, voćari zasade moraju adekvatno zaštiti i pripremiti za zimski period kada su sadnice izložene brojnim štetočinama:

– Jesenja sadnja daje višestruke prednosti, ali se moramo adekvatno pripremiti za nju u vidu zaštite samih sadnica od glodara i poljskih štetočina. Posebno ih treba zaštititi od zečeva i srna, a to se najbolje može uraditi podizanjem određene fizičke barijere.

Najinteresantnije voćne vrste

Tanasković izdvaja neke od voćnih vrsta za koje su voćari iz Čačka, Gornjeg Milanovca, Arilja i Lučana poslednjih godina pokazali najveće interesovanje i koje se najviše gaje na pomenutim terenima:

– Na prostoru Arilja i Dragačeva prisutno je ogromno interesovanje za sadnju maline, dok u čačanskim krajevima prednjači sadnja jabuka i šljiva, a nešto manje krušaka i trešanja. U Miokovcima, Prijevoru i Gornjoj Gorevnici je velika potražnja za kajsijom.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR