Претрага
[rstr_selector]

АГРОСАВЕТНИК, 6. октобар 2019.

Ових дана се завршава вађење кромпира у брдско-планинском подручју, док је у равничарском крају овај посао већ завршен. Ненад Нешовић, саветодавац за ратарство у краљевачкој Пољопривредној саветодавној и стручној служби, каже да је кромпир са брдско-планинског подручја веома доброг квалитета, а што се тиче приноса, на просечном је нивоу.

– Квалитет кромпира је одличан. Приноси се процењују у односу на време садње. Све оно што је посађено током маја је одличног приноса, просек прелази преко 30 тона, док онај кромпир који је посађен у јуну бележи принос око 23 тоне. Забележен је већи број кртола него што је то уобичајено. Значајно је споменути и да ће просечан принос кромпира у Војводини бити бољи у односу на претходну годину. Укупан род кромпира у Србији се може оценити као просечан, али пошто је засејана површина из године у годину све мања, вероватно је да ће наша држава поново увозити меркантилни кромпир јер јој ове количине неће бити довољне до краја пролећа.

Извоз кромпира у земље у окружењу је већ почео каже Ненад Нешовић, истичући да је почетна извозна цена била 25 динара, а тренутно је око 28 динара. Међутим, могуће је да она у наредном периоду буде и већа јер у западноевропским земљама нема довољно семенског кромпира.

– Кампања вађења кромпира се завршила у равничарским пределима поред великих река у нашем најзначајнијем производном региону. Кромпир је ускладиштен, а у наредном периоду се очекује његова отпрема – како домаћим, тако и купцима из иностранства. Већ има неких наговештаја повећане тражње. Кромпир се интензивно извози у околне земље,  Румунију и Албанију. Почетна извозна цена је била око 25 динара, а сада је око 27 или 28 динара.

Неконтролисани увоз обара цену домаћег кромпира

Неконтролисани увоз из земаља које имају велике тржишне вишкове доводи до смањења цене домаћег кромпира, због чега се последњих година бележи пад производње кромпира у нашој земљи, каже Нешовић.

– Кромпир се од почетка августа из Србије извози у Албанију, Пољску и Румунију. Пољска је била једна од значајних произвођача кромпира, али ове године је он тамо достигао високу цену због неповољних временских услова. Европско тржиште кромпира ће бити нестабилно и са већим потребама увоза. Апел је да се на неки начин стимулишу произвођачи јер сваке године бележимо пад засејаних површина, као и смањење броја произвођача, људи просто одустају од те производње.

С обзиром на то да је производња кромпира веома скупа, а да су државне субвенције мале, то је додатни разлог због кога многи одустају од гајења ове значајне повртарске културе.

– Што се тиче разлога за смањење површина под кромпиром, на првом месту је то што је у питању скупа производња, а такође је мала субвенција Министарства пољопривреде. Такође, разлог је и недостатак складишта где се кромпир може чувати до пролећа када има највећу цену. У Војводини постоје велике површине под кромпиром, али они немају проблеме које имају произвођачи у брдско-планинском пределу. Ту је велики број парцела мале површине, а велики је утрошак енергената и радне снаге. Главни разлог је неконтролисан увоз кромпира који наше произвођаче ставља у подређен положај у односу на произвођаче из Западноевропске уније.

Правилна припрема за складиштење од великог је значаја

Улагање у складишне капацитете је веома важно у  производњи кромпира, каже Нешовић и додаје да се кромпир мора на правилан начин припремити за складиштење, као и да се простор у коме се чува мора редовно проветравати. Он је додао да прошле године није било појаве кромпировог мољца у већој мери која би могла да нанесе значајније економске штете.

– Прве селекције кромпир треба да прође при вађењу. Дакле, треба одстранити све кртоле које имају било какве симптоме трулежи. Складишта се морају проветравати јер кромпир интензивно дише, како би се ослобађао угљен диоксид и како не би дошло до повећања температуре. Проветравање треба вршити док температуре значајно не падну испод просека. Што се тиче информација око појаве штеточина, оне се још увек нису појавиле. У односу на прошлу годину, сада нисмо имали интензиван напад кромпировог мољца. Земљишне штеточине се полако буде, али мислим да је остао мали број површина под кромпиром који није извађен, тако да ће бити минималне штете од тога. Требало би значајна средства усмерити у изградњу складишних капацитета за условно чување кромпира. То је једна од мера која је можда и најзначајнија.

Нешовић је на крају подсетио да се ратари припремају  за јесењу сетву пшенице, као и да је због сушног периода који је иза нас, земљиште у значајној мери суво, али се нада да ће ове падавине поправити стање и олакшати обраду земљишта. Његова препорука је да земљорадници обаве основне агрохемијске анализе земљишта.

– Дужи низ недеља суочавамо се са недостатком падавина. Земљишта су доста сува, кукуруз се у равници још увек бере. Очекује се да у наредном периоду буде неких падавина, али видећемо у ком ће то обиму бити. Оним парцелама у којима је кукуруз већ обран, моћи ће да се приступи припреми за сетву стрнина. Дакле, јесења сетва пшенице увек зависи од кампање бербе кукуруза. Када се заврши његова берба, онда ће се приступити обради земљишта за стрна жита. Полако се ти оптимални рокови премештају – некад је то било до половине октобра, међутим, сада се то обавља од 25. октобра, па се улази у новембар. То није до краја повољно за усеве стрних жита, али ми смо условљени да се тако понашамо. Вероватно ће бити тако и ове године.

Наравно, неопходно је обавити основне агрохемијске анализе, а информације се могу добити у службама у Чачку и Краљеву.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести

Агро инфо | Вести | Одабране вести

Од 1. маја мањи трошкови за пчеларе

30.04.2024
Агро инфо | Агросаветник | Вести | Одабране вести

Због прогнозираних јутарњих мразева воћарима се саветује примена мера заштите

21.03.2024