AGROSAVETNIK, 6. oktobar 2019.

AGROSAVETNIK, 6. oktobar 2019.

Ukupan rod krompira u Srbiji se može oceniti kao prosečan, ali pošto je zasejana površina iz godine u godinu sve manja, verovatno je da će Srbija ponovo uvoziti merkantilni krompir jer joj ove količine neće biti dovoljne do kraja proleća

0

Ovih dana se završava vađenje krompira u brdsko-planinskom području, dok je u ravničarskom kraju ovaj posao već završen. Nenad Nešović, savetodavac za ratarstvo u kraljevačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, kaže da je krompir sa brdsko-planinskog područja veoma dobrog kvaliteta, a što se tiče prinosa, na prosečnom je nivou.

– Kvalitet krompira je odličan. Prinosi se procenjuju u odnosu na vreme sadnje. Sve ono što je posađeno tokom maja je odličnog prinosa, prosek prelazi preko 30 tona, dok onaj krompir koji je posađen u junu beleži prinos oko 23 tone. Zabeležen je veći broj krtola nego što je to uobičajeno. Značajno je spomenuti i da će prosečan prinos krompira u Vojvodini biti bolji u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan rod krompira u Srbiji se može oceniti kao prosečan, ali pošto je zasejana površina iz godine u godinu sve manja, verovatno je da će naša država ponovo uvoziti merkantilni krompir jer joj ove količine neće biti dovoljne do kraja proleća.

Izvoz krompira u zemlje u okruženju je već počeo kaže Nenad Nešović, ističući da je početna izvozna cena bila 25 dinara, a trenutno je oko 28 dinara. Međutim, moguće je da ona u narednom periodu bude i veća jer u zapadnoevropskim zemljama nema dovoljno semenskog krompira.

– Kampanja vađenja krompira se završila u ravničarskim predelima pored velikih reka u našem najznačajnijem proizvodnom regionu. Krompir je uskladišten, a u narednom periodu se očekuje njegova otprema – kako domaćim, tako i kupcima iz inostranstva. Već ima nekih nagoveštaja povećane tražnje. Krompir se intenzivno izvozi u okolne zemlje,  Rumuniju i Albaniju. Početna izvozna cena je bila oko 25 dinara, a sada je oko 27 ili 28 dinara.

Nekontrolisani uvoz obara cenu domaćeg krompira

Nekontrolisani uvoz iz zemalja koje imaju velike tržišne viškove dovodi do smanjenja cene domaćeg krompira, zbog čega se poslednjih godina beleži pad proizvodnje krompira u našoj zemlji, kaže Nešović.

– Krompir se od početka avgusta iz Srbije izvozi u Albaniju, Poljsku i Rumuniju. Poljska je bila jedna od značajnih proizvođača krompira, ali ove godine je on tamo dostigao visoku cenu zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Evropsko tržište krompira će biti nestabilno i sa većim potrebama uvoza. Apel je da se na neki način stimulišu proizvođači jer svake godine beležimo pad zasejanih površina, kao i smanjenje broja proizvođača, ljudi prosto odustaju od te proizvodnje.

S obzirom na to da je proizvodnja krompira veoma skupa, a da su državne subvencije male, to je dodatni razlog zbog koga mnogi odustaju od gajenja ove značajne povrtarske kulture.

– Što se tiče razloga za smanjenje površina pod krompirom, na prvom mestu je to što je u pitanju skupa proizvodnja, a takođe je mala subvencija Ministarstva poljoprivrede. Takođe, razlog je i nedostatak skladišta gde se krompir može čuvati do proleća kada ima najveću cenu. U Vojvodini postoje velike površine pod krompirom, ali oni nemaju probleme koje imaju proizvođači u brdsko-planinskom predelu. Tu je veliki broj parcela male površine, a veliki je utrošak energenata i radne snage. Glavni razlog je nekontrolisan uvoz krompira koji naše proizvođače stavlja u podređen položaj u odnosu na proizvođače iz Zapadnoevropske unije.

Pravilna priprema za skladištenje od velikog je značaja

Ulaganje u skladišne kapacitete je veoma važno u  proizvodnji krompira, kaže Nešović i dodaje da se krompir mora na pravilan način pripremiti za skladištenje, kao i da se prostor u kome se čuva mora redovno provetravati. On je dodao da prošle godine nije bilo pojave krompirovog moljca u većoj meri koja bi mogla da nanese značajnije ekonomske štete.

– Prve selekcije krompir treba da prođe pri vađenju. Dakle, treba odstraniti sve krtole koje imaju bilo kakve simptome truleži. Skladišta se moraju provetravati jer krompir intenzivno diše, kako bi se oslobađao ugljen dioksid i kako ne bi došlo do povećanja temperature. Provetravanje treba vršiti dok temperature značajno ne padnu ispod proseka. Što se tiče informacija oko pojave štetočina, one se još uvek nisu pojavile. U odnosu na prošlu godinu, sada nismo imali intenzivan napad krompirovog moljca. Zemljišne štetočine se polako bude, ali mislim da je ostao mali broj površina pod krompirom koji nije izvađen, tako da će biti minimalne štete od toga. Trebalo bi značajna sredstva usmeriti u izgradnju skladišnih kapaciteta za uslovno čuvanje krompira. To je jedna od mera koja je možda i najznačajnija.

Nešović je na kraju podsetio da se ratari pripremaju  za jesenju setvu pšenice, kao i da je zbog sušnog perioda koji je iza nas, zemljište u značajnoj meri suvo, ali se nada da će ove padavine popraviti stanje i olakšati obradu zemljišta. Njegova preporuka je da zemljoradnici obave osnovne agrohemijske analize zemljišta.

– Duži niz nedelja suočavamo se sa nedostatkom padavina. Zemljišta su dosta suva, kukuruz se u ravnici još uvek bere. Očekuje se da u narednom periodu bude nekih padavina, ali videćemo u kom će to obimu biti. Onim parcelama u kojima je kukuruz već obran, moći će da se pristupi pripremi za setvu strnina. Dakle, jesenja setva pšenice uvek zavisi od kampanje berbe kukuruza. Kada se završi njegova berba, onda će se pristupiti obradi zemljišta za strna žita. Polako se ti optimalni rokovi premeštaju – nekad je to bilo do polovine oktobra, međutim, sada se to obavlja od 25. oktobra, pa se ulazi u novembar. To nije do kraja povoljno za useve strnih žita, ali mi smo uslovljeni da se tako ponašamo. Verovatno će biti tako i ove godine.

Naravno, neophodno je obaviti osnovne agrohemijske analize, a informacije se mogu dobiti u službama u Čačku i Kraljevu.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR