AGROSAVETNIK, 6. septembar 2020.

AGROSAVETNIK, 6. septembar 2020.

0
Ilustracija

Kasni prolećni mraz umanjio je ovogodišnji prinos mnogih voćnih vrsta, među kojima je i šljiva. Po rečima Ivana Glišića, docenta sa Agronomskog fakulteta u Čačku, pojava prolećnog mraza je bila u vreme punog cvetanja šljive, a u čačanskom kraju su najviše stradali zasadi u nižim predelima.

– Kasni mraz zatekao je šljivu u periodu punog cvetanja. Predeli niži od 200 metara su pretrpeli značajne štete i rod šljive u čačanskom kraju je vidno smanjen. Viši predeli su imali dobar rod, ali generalno, zbog prolećnog mraza rod u nižim predelima je 30-40% posto smanjen u dolinama i kotlinama, a u brdskim predelima i na visinama od preko 500 metara je možda čak i bolji nego prošlogodišnji.

Berba poznih sorti je u punom jeku, dok su rane već obrane, kaže Glišić, ističući da je manji rod uslovio i nešto veću otkupnu cenu šljive.

– Proizvođači šljive su godinama, slobodno mogu reći, ponižavani. Cena za preradu je bila minimalnih 8-12 dinara, pa čak ni po toj ceni šljiva nije mogla da se proda. Ove godine, na sreću, situacija je malo bolja. Mislim da treba više da cenimo šljivu jer ona ima i alternativu da se može preraditi ako ne može da se proda kao sveža. Što se tiče ranijih sorti šljive, cene su bile na nivou onih koje se mogu smatrati korektnim. Stona šljiva je prodavana za oko 40 dinara, ubrana i složena do 60 za čačansku ranu, za lepoticu oko 40 i danas je cena šljive 30-40 dinara za ubranu pozniju šljivu slična, a za preradu je oko 20 dinara.

Najzastupljenije sorte koje se gaje na našim prostorima su čačanska lepotica, stenlej i čačanska rodna, kaže Ivan Glišić. Po njegovim rečima, proizvođači se u poslednje vreme sve više opredeljuju za gajenje kasnijih sorti, a mnogi se vraćaju gajenju autohtonih sorti namenjenih za proizvodnju rakije.

– Osim ovih, imamo učešće ranih sorti tipa čačanske rane, ali interesovanje za njom pada. Izvoz za Rusiju je bio glavni izlaz za ovu sortu jer ona nema alternativu za preradu. U poslednje vreme raste interesovanje za grose felicijom i sve više se traži kasnija šljiva jer postiže iz hladnjače bolju cenu, tako da te kasnije sorte ulaze polako u naše zasade. Od novijih sorti čačanskog Instituta najzastuppljenija je nada, a uglavnom se vraćaju stare, autohtone sorte. Petra i divna su najnovije sorte čačanskog Instituta, nada je malo starija. Nada je već isprobana na određenim lokalitetima. Prvi rezultati pokazuju da je pozitivan odgovor, da je sorta kombinovanih svojstava, da zri oko 15-20. avgusta, dakle negde u vreme stenleja i čačanske rodne. Za sada, prvi rezultati govore da se može koristiti za sve vidove namene. Ima krupnoću, oko 35-40 grama, lep izgled ploda, može ići za pečenje, za sušenje. Problem je u tome što nije potpuno samooplodna, dakle treba kombinovati oprašivače sa njom. Nemamo dovoljno rezultata da bi 100% mogli reči sve njene prednosti i mane, kao što je slučaj sa sortama koje se dugo gaje u našem kraju.

Prethodnih godina je bio izražen problema sa izvozom stone šljive za Rusiju, što je uticalo na cenu plodova za preradu, što ove godine neće biti slučaj zbog manjeg prinosa, kaže Glišić.

– Prethodnih godina smo imali problem sa izvozom šljive i apelovali smo u više navrata da se napravi neki dogovor i da se održe pregovori između onih koji gaje šljivu, koji je otkupljuju, onih koji od njih opet otkupljuju i koji je izvoze, da bi se videlo gde su problemi i zašto je stao izvoz tona šljive za Rusiju. Nismo dobili odgovore na to pitanje. Kada ide stona šljiva, onda je i cena prerade bolja. Ove godine, iako je imala štete od grada i poznih  mrazeva, prerada šljive je otišla i delom za izvoz i delom za preradu. Dobro je to što se već 2-3 godine vraća srpska šljivova rakija i prerada u rakiju i na to treba da budemo ponosni i da radimo na kvalitetu toga. Dobru i kvalitetnu šljivu treba da izdvajamo za preradu i to će rezultirati boljom cenom šljive u preradi.

Nijedna voćna vrsta nije otporna na mraz. Kod šljive bi jedina efikasna zaštitna mera bilo orošavanje, kaže Glišić, ali dodaje da to zahteva velika ulaganja.

– Orošavanje traži velike količine vode, pumpe visokog pritiska, non-stop orošavanje kada je temperatura noćima ispod nule. Malo ko to može da sprovede. Što se tiče ostalih klimatskih promena, mora se više pažnje obratiti na zaštitu. Događalo se ove godine da je zbog kišnog proleća i leta, plamenjača kod osetljivih sorti uzela danak. Mora se malo više voditi računa o bolesti lista i truleži tokom zrenja.

Ivan Glišić kao pozitivnu stvar u šljivarstvu ističe vraćanje gajenju starih sorti koje su isključivo namenjene za proizvodnju rakije. Po tom pitanju su se aktivirali mnogi pojedinačni proizvođači, a u okviru ogranka za poljoprivredu Unije preduzetnika Čačak 2000, osnovana je Radna grupa za šljivu i rakiju.

– Reč je jednostranim sortama koje su namenjene samo preradi u rakiju. To su sorte tipa crvena ranka, okruglica ili dragačevka i to su najdominantnije sorte. U Radnoj grupi za šljivu i rakiju ljudi imaju velikog iskustva sa tehnologijom prerade. Učestvuju i Agronomski fakultet iz Čačka i Institut za voćarstvo, kao i pojedini privrednici, koji rade na širenju starih rakijskih sorti.

Glišić je najavio da će tokom jeseni biti održan sastanak na Agronomskom fakultetu kome će moći da prisustvuju svi zainteresovani proizvođači koji će imati priliku da čuju dokle se stiglo sa aktivnostima u okviru projekta vraćanja crvene ranke i drugih starih rakijskih sorti.

– Definisane su aktivnosti i nosioci tih aktivnosti. Aktivnosti podrazumevaju sve korake: od odabira klonova crvene ranke na području Zapadne Srbije, proizvodnje zdravog sadnog materijala od odabranih klonova, definisanje tehnologije gajenja, kao je rezati, oblikovati, rezati, kako sprovoditi tehnologiju prerade i na kraju marketing. Svi koraci su već definisani i radi se po tom pitanju. Biće javni skup na tu temu na Agronomskom fakultetu u Čačku, verovatno u novembru kad prođe sezona radova. Pojedini zasadi su već zasnovani i mogu se obići. Za one koji ne mogu da obiđu zasade sve ćemo prezentovati na tom sastanku kroz fotografije i video-zapise da mogu da vide kako izgledaju mladi zasadi, kakav je oblik, rezidba itd. Na tim sastancima koji slede naredne zime, mislim da će se ta priča zaokružiti.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR