Касни пролећни мраз умањио је овогодишњи принос многих воћних врста, међу којима је и шљива. По речима Ивана Глишића, доцента са Агрономског факултета у Чачку, појава пролећног мраза је била у време пуног цветања шљиве, а у чачанском крају су највише страдали засади у нижим пределима.
– Касни мраз затекао је шљиву у периоду пуног цветања. Предели нижи од 200 метара су претрпели значајне штете и род шљиве у чачанском крају је видно смањен. Виши предели су имали добар род, али генерално, због пролећног мраза род у нижим пределима је 30-40% посто смањен у долинама и котлинама, а у брдским пределима и на висинама од преко 500 метара је можда чак и бољи него прошлогодишњи.
Берба позних сорти је у пуном јеку, док су ране већ обране, каже Глишић, истичући да је мањи род условио и нешто већу откупну цену шљиве.
– Произвођачи шљиве су годинама, слободно могу рећи, понижавани. Цена за прераду је била минималних 8-12 динара, па чак ни по тој цени шљива није могла да се прода. Ове године, на срећу, ситуација је мало боља. Мислим да треба више да ценимо шљиву јер она има и алтернативу да се може прерадити ако не може да се прода као свежа. Што се тиче ранијих сорти шљиве, цене су биле на нивоу оних које се могу сматрати коректним. Стона шљива је продавана за око 40 динара, убрана и сложена до 60 за чачанску рану, за лепотицу око 40 и данас је цена шљиве 30-40 динара за убрану познију шљиву слична, а за прераду је око 20 динара.
Најзаступљеније сорте које се гаје на нашим просторима су чачанска лепотица, стенлеј и чачанска родна, каже Иван Глишић. По његовим речима, произвођачи се у последње време све више опредељују за гајење каснијих сорти, а многи се враћају гајењу аутохтоних сорти намењених за производњу ракије.
– Осим ових, имамо учешће раних сорти типа чачанске ране, али интересовање за њом пада. Извоз за Русију је био главни излаз за ову сорту јер она нема алтернативу за прераду. У последње време расте интересовање за гросе фелицијом и све више се тражи каснија шљива јер постиже из хладњаче бољу цену, тако да те касније сорте улазе полако у наше засаде. Од новијих сорти чачанског Института најзаступпљенија је нада, а углавном се враћају старе, аутохтоне сорте. Петра и дивна су најновије сорте чачанског Института, нада је мало старија. Нада је већ испробана на одређеним локалитетима. Први резултати показују да је позитиван одговор, да је сорта комбинованих својстава, да зри око 15-20. августа, дакле негде у време стенлеја и чачанске родне. За сада, први резултати говоре да се може користити за све видове намене. Има крупноћу, око 35-40 грама, леп изглед плода, може ићи за печење, за сушење. Проблем је у томе што није потпуно самооплодна, дакле треба комбиновати опрашиваче са њом. Немамо довољно резултата да би 100% могли речи све њене предности и мане, као што је случај са сортама које се дуго гаје у нашем крају.
Претходних година је био изражен проблема са извозом стоне шљиве за Русију, што је утицало на цену плодова за прераду, што ове године неће бити случај због мањег приноса, каже Глишић.
– Претходних година смо имали проблем са извозом шљиве и апеловали смо у више наврата да се направи неки договор и да се одрже преговори између оних који гаје шљиву, који је откупљују, оних који од њих опет откупљују и који је извозе, да би се видело где су проблеми и зашто је стао извоз тона шљиве за Русију. Нисмо добили одговоре на то питање. Када иде стона шљива, онда је и цена прераде боља. Ове године, иако је имала штете од града и позних мразева, прерада шљиве је отишла и делом за извоз и делом за прераду. Добро је то што се већ 2-3 године враћа српска шљивова ракија и прерада у ракију и на то треба да будемо поносни и да радимо на квалитету тога. Добру и квалитетну шљиву треба да издвајамо за прераду и то ће резултирати бољом ценом шљиве у преради.
Ниједна воћна врста није отпорна на мраз. Код шљиве би једина ефикасна заштитна мера било орошавање, каже Глишић, али додаје да то захтева велика улагања.
– Орошавање тражи велике количине воде, пумпе високог притиска, нон-стоп орошавање када је температура ноћима испод нуле. Мало ко то може да спроведе. Што се тиче осталих климатских промена, мора се више пажње обратити на заштиту. Догађало се ове године да је због кишног пролећа и лета, пламењача код осетљивих сорти узела данак. Мора се мало више водити рачуна о болести листа и трулежи током зрења.
Иван Глишић као позитивну ствар у шљиварству истиче враћање гајењу старих сорти које су искључиво намењене за производњу ракије. По том питању су се активирали многи појединачни произвођачи, а у оквиру огранка за пољопривреду Уније предузетника Чачак 2000, основана је Радна група за шљиву и ракију.
– Реч је једностраним сортама које су намењене само преради у ракију. То су сорте типа црвена ранка, округлица или драгачевка и то су најдоминантније сорте. У Радној групи за шљиву и ракију људи имају великог искуства са технологијом прераде. Учествују и Агрономски факултет из Чачка и Институт за воћарство, као и поједини привредници, који раде на ширењу старих ракијских сорти.
Глишић је најавио да ће током јесени бити одржан састанак на Агрономском факултету коме ће моћи да присуствују сви заинтересовани произвођачи који ће имати прилику да чују докле се стигло са активностима у оквиру пројекта враћања црвене ранке и других старих ракијских сорти.
– Дефинисане су активности и носиоци тих активности. Активности подразумевају све кораке: од одабира клонова црвене ранке на подручју Западне Србије, производње здравог садног материјала од одабраних клонова, дефинисање технологије гајења, као је резати, обликовати, резати, како спроводити технологију прераде и на крају маркетинг. Сви кораци су већ дефинисани и ради се по том питању. Биће јавни скуп на ту тему на Агрономском факултету у Чачку, вероватно у новембру кад прође сезона радова. Поједини засади су већ засновани и могу се обићи. За оне који не могу да обиђу засаде све ћемо презентовати на том састанку кроз фотографије и видео-записе да могу да виде како изгледају млади засади, какав је облик, резидба итд. На тим састанцима који следе наредне зиме, мислим да ће се та прича заокружити.
