AGROSAVETNIK, 8. decembar 2019.

AGROSAVETNIK, 8. decembar 2019.

Posle prvog slučaja u avgustu u okolini Mladenovca, afrička kuga svinja nije potvrđena ni u jednom okrugu u Srbiji; Od 15. decembra prestaje vakcinacija domaćih svinja protiv klasične kuge; Kontrola na trihinelozu obavezna čak i kada je svinja gajena za sopstvene potrebe

0

Nakon dva i po meseca, završen je monitoring svinja na prisustvo afričke kuge koji je obavljen na teritoriji cele Srbije. Radoslav Bogićević, veterinar iz Mrčajevaca, kaže da zvanični podaci još uvek nisu objavljeni, ali da posle prvog slučaja u avgustu kada je ova bolest prijavljena u okolini Mladenovca, nije potvrđena ni u jednom okrugu u Srbiji. Bogićević je podsetio da je reč o veoma ozbiljnoj bolesti svinja koja se teško manifestuje i za koju ne postoji lek.

– Monitoring je završen 30. novembra i nigde nije potvrđena afrička kuga što je veoma bitno za našu zemlju. Nju je vrlo teško i otkriti jer je veoma podmukla bolest koja se može javiti kod jedne svinje, koja iako je zaražena ne pokazuje simptome bolesti. Obilazili smo sva domaćinstva koja drže svinje i koliko znam na teritoriji Čačka nigde nije otkrivena. To je bio težak posao jer su neka domaćinstva obilažena i sedam do osam puta, neka četiri do pet, zavisi od rasporeda koje su veterinarske stanice napravile. Tom prilikom je rađena anketa sa vlasnicima domaćinstava da li su nešto primetili kod svojih svinja, da li su ih klali za sopstvene potrebe ili prodavali, a sa ciljem da se postavi eventualna sumnja na ovu bolest.

Zvanični podaci Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede očekuju se krajem godine, navodi sagovornik. Po njegovim rečima, ovo je ujedno bio i popis svinja u Srbiji, a najavljeno je da od 15. decembra više neće biti vakcinacije domaćih svinja protiv klasične kuge, zbog čega će na proleće biti pojačan monitoring.

– Kada se prikupe i obrade svi podaci verovatno će biti objavljeni na kraju godine na sajtu Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinu. To je bio mukotrpan posao ići svaki dan na teren i obilaziti svakodnevno po 20-30 domaćinstava, ali veterinarska služba je dokazala da može da odgovori ovom zadatku i odradi ga adekvatno. Ujedno je ovo bio i popis svinja u Srbiji, a najavljeno je da će od 15. decembra prestati vakcinacija protiv klasične kuge svinja, ostaće samo obeležavanje, pa će verovatno i zbog toga naredni monitoring biti pojačan jer taj prelazni period može biti vrlo značajan kada prestaje vakcinacija da se negde ne pojavi klasična kuga svinja. I jedna i druga se slično manifestuju, samo što je kod klasične kuge postojala vakcina i moglo je oko žarišnog područja da se napravi prsten, da se uradi vakcinacija i neškodljivo uklone zaražene životinje, odnosno izvrši eutanazija. Time se prekidao taj lanac. Sa druge strane, kod afričke kuge ne postoji vakcina tako da je ona malo teža za suzbijanje. Ali ni kod jedne ni kod druge ne postoji lečenje. U evropskoj uniji se vakcinacija više ne radi, pa da bismo mogli da izvozimo svinjsko meso, bilo je potrebno da se prekine sa vakcinacijom protiv klasične kuge i da budemo država u kojoj nema te bolesti. Mi inače već duži niz godina nemamo klasičnu kugu svinja.

Kontrola na trihinelozu je obavezna čak i kada je svinja gajena za sopstvene potrebe

Ovo je vreme svinjokolja, u narodu poznatog kao posečenje, jer je bez slanine, čvaraka, pršute i kobasica nezamisliva zimska trpeza, naročito u selima, a i vreme je slava. Bogićević kaže da obavezno nakon klanja svinja, meso treba odneti na pregled na trihinelozu, bez obzira na to što su svinje gajene u domaćinstvima.

– Ljudi koji drže svinje za sopstvene potrebe imaju obavezu prema sebi i svojoj porodici da urade pregled mesa na trihinelozu. Vrlo je značajno da te svinje budu obeležene ušnim markicama i da se ta markica ponese prilikom donošenja uzorka na pregled da bi se tačno znalo o kojoj svinji se radi. Još uvek ima dosta neobeleženih svinja, jer ljudi smatraju da ono što drže za sebe ne treba da obeleže, što je pogrešno. Svaka svinja mora biti zdrava a pregledano meso ispravno za ljudsku ishranu.

Ne davati antibiotike životinjama bez konsultacije sa veterinarom

Kao što su ljudi podložni virusima i gripu, tako su i životinje, ističe Radoslav Bogićević. Iz tog razloga, zimi je potrebno domaće životinje hraniti jačom i kvalitetnijom hranom, prostorije u kojima borave provetravati i održavati čistim. Poseban oprez je neophodan prilikom upotrebe antibiotika koje životinjama ne treba davati bez prethodne konsultacije sa veterinarom.

– Uvek je kritičan prelazni period kada dolazi do promene godišnjeg doba, odnosno prelaz iz toplog u hladan period i tada je bitno voditi računa o životinjama, jer su i one podložne virusima i bolestima koje se javljaju u ovo doba godine. Važno je da stočari vode računa o načinu ishrane stoke, pojenju i da biraju kvalitetniju hranu. Potrebno je prijaviti svaku promenu kod životinja veterinaru na vreme, nikako samostalno ne koristiti antibiotike, jer ljudi su počeli masovno da ih koriste, naročito oni koji drže malo više životinja. Neadekvatno korišćenje antibiotika stvara rezistenciju na mikroorganizme i onda kada je potrebno da se životinji da lek, ona neće reagovati na njega. To znači da neće reagovati bakterije koje su prisutne u organizmu i neće biti efekta. Postoji i pogrešno mišljenje kod ljudi da se utopljavanjem životinja i zatvaranjem prostorija sprečava infekcija virusima. Naprotiv, staje moraju biti otvorene i provetrene. Posebno krave i ovce su otporne na hladnoću, ali nisu na amoniajak koji se nalazi u stajama i on može da ošteti sluzokožu disajnih puteva i da životinja bude prijemčiva za viruse i bakterije.

Održana Zimska škola za poljoprivrednike

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Čačak je i ove, kao i prethodnih godina, održala trodnevnu Zimsku školu za poljoprivrednike iz Čačka, Gornjeg Milanovca i opštine Lučani. Teme su bile raznovrsne pa je tako, između ostalog, razgovarano o primeni dobre higijenske prakse u proizvodnji maline, pripremi zemljišta za sadnju voća, suzbijanju najznačajnijih bolesti i štetočina šljive, podsticajima Ministarstva poljoprivrede, zadrugarstvu i udruživanju u poljoprivredi. Reč je bilo i o povećanju kvaliteta mleka primenom dobre higijenske prakse na poljoprivrednom gazdinstvu, organskoj proizvodnji u povrtarstvu, jačanju konkurentnosti kroz podizanje standarda u primarnoj proizvodnji voća i povrća, agrotehnici u prevenciji suše u voćarstvu, različitim materijalima za poboljšanje kvaliteta zemljišta, kao i o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda i diverzifikaciji prihoda na poljoprivrednom gazdinstvu. Slađana Petrić, direktorka čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kaže da je cilj ovih predavanja upoznavanje poljoprivrednih proizvođača sa aktuelnim temama, podsticajima, novim tehnologijama i procesima proizvodnje.

– Zimska škola je trajala od 3. do 5. decembra i održana je u Gornjem Milanovcu, Čačku i Guči i tokom ta tri dana predavanja je posetilo oko sto poljoprivrednika. Teme koje su bile zastupljene su vezane za sve sektore poljoprivredne proizvodnje, a bilo je reči i o IPARD podsticajima koji su aktuelni svake godine. U okviru ova tri dana pokriveno je 19 tema, od kojih je 11 bilo obaveznih po programu Ministarstva poljoprivrede. Cilj ovih predavanja je upoznavanje poljoprivrednika sa aktuelnim temama iz oblasti poljoprivrede, sa podsticajima, naravno i sa novim tehnologijama i procesima proizvodnje što je jako bitno za njihovo poslovanje i unapređenje. Zimska škola se održava svake godine u tri različita mesta kako bi što više poljoprivrednika bilo obavešteno o svim važnim informacijama vezanim za poljoprivrednu proizvodnju.

Slađana Petrić, je podsetila i na aktuelne javne pozive za podsticaje za mlade poljoprivrednike i IPARD podsticaje za investicije u nabavku opreme i mehanizacije, kao i za preradu i nabavku opreme za prerađivačke kapacitete.

– Značajno je istaći da je u toku javni poziv za mlade poljoprivrednike koji traje do 31. decembra. Sva gazdinstva registrovana od 1. januara ove godine imaju pravo da podnesu zahtev za te podsticaje i to za mlade poljoprivrednike od 18 do 40 godina starosti. Što se tiče IPARD podsticaja, u toku je javni poziv koji traje do 23. decembra za investicije u nabavku opreme i mehanizacije uglavnom namenjenih razvijenijim poljoprivrednim gazdinstvima sa većim obimom proizvodnje. Drugi javni poziv koji je takođe u toku što se tiče IPARD-a, vezan je za preradu, za nabavku opreme za prerađivačke kapacitete i on traje do 24. februara. Namenjen je preduzetnicima, privrednim društvima i zemljoradničkim zadrugama.

Slađana Petrić je istakla da svi poljoprivrednici sa područja rada Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak da mogu da se obrate za svaku vrstu pomoći bez obzira na to da li su u pitanju saveti iz svih oblasti poljoprivrede ili pomoć pri popunjavanju zahteva za apliciranje za podsticaje.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR