AGROSAVETNIK, 8. mart 2020.

AGROSAVETNIK, 8. mart 2020.

Kako rešiti probleme u malinarstvu i izbeći posledice nepravilnog gajenja maline

0
Foto: Floriva

Preduzeće „Floriva“ iz Ivanjice je 1. marta održalo predavanje za poljoprivrednike sa aktuelnim temama iz oblasti gajenja maline. Zoran Radovanović, direktor ovog porodičnog preduzeća, kaže da predavanje postaje tradicija, s obzirom na to da je ovo deveta godina zaredom kako okupljaju zainteresovane proizvođače iz Ivanjice i okoline, kojima putem prezentacije o aktuelnostima iz ove oblasti prenose svoje znanje i dugogodišnje iskustvo. Proizvođači su na ovogodišnjem predavanju imali priliku da čuju kako uspešno podići novi zasad maline sa sertifikovanim sadnicama, o čemu treba voditi računa prilikom podizanja zasada, i kako biti uspešan u tom poslu, kao i kako najpovoljnije obezbediti kvalitetne sadnice maline starog vilameta i kako su se pokazale novije sorte među kojima su Fertodi ZamatosEnrosadira.

– Svaka godina nosi svoje specifičnosti, a ono po čemu je ova specifična, gledajući u odnosu na prethodne dve koje su bile dosta teške za proizvođače u smislu proizvodnih uslova, ali i niže cene u odnosu na neku normalnu, jeste da je među ljude ušla apatija. Jednostavno su razočarani i nisu ništa investirali u svoje zasade. 2018. godina je bila kišna i to baš u sezoni branja maline i onda je to ostavilo velike posledice na 2019. godinu. Inače prošle godine je cena bila nešto bolja i od kada je u otkupu u hladnjačama skočila na 140 – 150 dinara za kilogram vilameta I klase, krenula je i potražnja za sadnim materijalom i razmišljanje za ponovnim zanavljanjem zasada. Potom su leto i jesen bili izuzetno sušni, pa je veliki broj proizvođača imao problema sa porastom lastara. Na prezentaciji smo ukazali proizvođačima na to šta je važno u samom startu, a to je sertifikovani sadni materijal, i to smo objasnili na primeru kao što je nekada bilo kod krompira i dan danas se zna – elita je original, posle toga ide prva reprodukcija i posle toga se krompir više ne proizvodi. Isto važi i za zasade maline. Kupite sertifikovani sadni materijal koji ima garantovano poreklo, čist virusni status i nema nikakvih gljivičnih oboljenja. Važno je da ljudi shvate da ta biljka ima najveći potencijal, ali da nije otporna na klimatske uslove, nije otporna na gljivice i bolesti već mora de se primenjuje određena tehnologija proizvodnje koja se znatno promenila u odnosu na vremenski period od pre 10 ili 20 godina, a da ne pričam o periodu od pre 30 ili 40 godina. Sada imamo specifične klimatske uslove, obilne kiše, jako sunce, udare vetra, tople dane koji prave probleme na zasadima i zbog toga moramo proizvođačima  da ukažemo na to na koje načine te  probleme mogu da rešavaju.

Izbor parcele je najvažniji jer ako na parceli leži voda ili je teško zemljište, kao što je smonica ili neka ilovača, tu uopšte ne treba saditi malinu, objašnjava Radovanović.

– Tu i jeste nastao veliki problem u Srbiji jer se malina sadila bukvalno svuda, a biljka ne može da nosi takve zemljišne uslove jer ne podnosi sabijeno zemljište koje nema u sebi vazduha i ne podnosi višak vode. Pod broj dva je izbor sadnog materijala. Sertifikovane sadnice imaju garantovano poreklo, velike prinose, bezvirusne su, ali svaki proizvođač mora da izvuče njen maksimum tako što će primeniti tehnologiju proizvodnje. Sama tehnologija zasnivanja zasada koju mi preporučujemo i koja se dokazala kao najbolja je pokazala da ljudi imaju odličan prijem i porast tih sadnica, da u prvoj godini sadnice mogu da prerastu prvu žicu i  da donesu zadovoljavajući rod, a to je od 150 do 200 kilograma na primer našeg bezvirusnog vilameta po aru. Bitno je da  sadnica ima potencijal, a ostalo zavisi od domaćina, odnosno na kakvu će je parcelu zasaditi, kako će je gajiti, da li će je pleviti, koristiti herbicide ili će joj dati prihranu i vodu. Dakle sadnice imaju potencijal, a da li će se iz njih izvući maksimum to zavisi od proizvođača, a posle i od klimatskih uslova.

Analizu zemljišta treba raditi svake godine

Radovanović je istakao da je u poljoprivredi, a naročito u gajenju maline, važna analiza zemljišta.

– Ono na čemu potenciramo na našim prezentacijama i predavanjima jeste  analiza zemljišta koju treba raditi svake godine, najdalje svake druge godine, a pred sadnju je obavezna. Od svih naših kupaca insistiram da urade analizu zemljišta na osnovu koje dajemo detaljnu preporuku kako pripremiti zemljište, počev od izbora parcele, oranja, da li treba koristiti kreč i koji kre, u kojoj dozi, kao i insekticide, sredstva za zaštitu, đubriva, da li treba više ili manje fosfora. Sve su to razlozi koji znatno utiču na prijem i dalji porast sadnica. Ono što je dobro i pozitivno jeste da sve veći broj proizvođača shvata da treba raditi analizu zemljišta, da treba saditi sertifikovani sadni materijal i da je tu veća potražnja.

Najveća greška koju malinari prave jeste sadnja na parcelama koje su duži niz godina bile pod malinom. Po rečima našeg sagovornika to ne treba raditi jer je takvo zemljište devastirano, ali ako proizvođači nemaju druge parcele, onda se mora izvršiti međuredna sadnja.

– Neke naše procene su da će ove godine oko 70% proizvođača koji budu kupili sadnice konkretno od nas, a verujem da će to biti uopšte slučaj u celoj Srbiji, posaditi nove zasade maline upravo na istim parcelama na kojima je 10, 15, 20, 30 pa čak i 40 godina već bila malina. To ne treba raditi jer je tu  zemljište devastirano, dosta je smanjenog potencijala, narušena mu je kiselost, ili postoje problemi sa sabijenom strukturom jer se koriste traktori i mehanizacija u sve većoj meri, a sve je manje okopavanja tih zasada, nema organske materije, nema stajnjaka i onda tu nastaju problemi. Kada nam proizvođači kažu da nemaju drugu parcelu, idemo na varijantu da se sadi na toj parceli, ali da to bude nova sadnja u  staro međuredno rastojanje, znači da novi redovi ne dođu na isto mesto gde su već bili 15-20 godina,  već u to međuredno rastojanje gde zemljište nije toliko iskorišćeno, odnosno devastirano. Zatim se radi analiza zemljišta, ali u tim trakama gde se vrši sadnja i na osnovu toga dobijamo pravi parametar šta je toj zemlji potrebno. Stajnjaka obavezno što više. Standardna doza je 40 tona po hektaru, ja savetujem i 100 tona po hektaru, ali nikako po celoj parceli, već samo u trake metar širine kuda će biti redovi i da se tu maksimalno oplemeni zemljište jer stajnjak nema mnogo hrane u hemijskom smislu – azota, fosfora i kalijuma ima u malim količinama, ali osnovna funkcija stajskog đubriva je rastresitost zemljišta i unošenje biološke vrednosti, odnosno pozitivnih mikroorganizama koji će da štite i da pomognu korenovom sistemu biljke da se bolje razvija. Čim imamo dobar korenov sistem, imamo dobar prijem i dobar porast biljke, i naredne godine možemo da očekujemo veći rod, jer zavisno od veličine korenovog sistema, zavisi snaga biljke, koliko će ona da izraste i koliko će moći da iznese ploda.  Insistiramo na određenim đubrivima koja imaju povećan sadržaj fosfora, posebno u prvoj godini da bi prijem bio maksimalan. Ako  proizvođači budu radili kao do sada, tj. onako kako su naučili da samo preoru njivu, pokupe žile od starih malina, uzmu sadnicu iz bilo kakvog rodnog zasada i posade je, oni su opet u  problemu. Zato je akcenat ovogodišnje prezentacije bio upravo na tome da ukažemo proizvođačima da ne prave te greške.

Nedovoljna primena tehnologije i klimatski uslovi utiču na sušenje zasada

Na predavanju je bilo reči i o problemu sušenja zasada koje se beleži proteklih nekoliko godina. Radovanović kaže da je na to najviše uticala nedovoljna, odnosno nepravilna primena tehnologije proizvodnje na parcelama, ali su i loši vremenski uslovi, česte i obilne kiše tokom prošle godine doprinele da veliki broj zasada bude u lošem stanju.

– Znamo da je prisutno veliko sušenje zasada nekoliko poslednjih godina i da su proizvođači razočarani. Prošle godine je i komisija Ministarstva poljoprivrede koja je izlazila na teren i obilazila zasade, dala zaključak sa kojim se i stručna javnost složila, a to je da je nedovoljna primena tehnologije proizvodnje primenjena na parcelama, dovela do toga da se veliki broj zasada suši. Uz to klimatski uslovi, te kišne bombe gde u roku od tri do četiri sata padne od 100 do 150 litara kiše po metru kvadratnom gde dolazi do zasićenja zemljišta naročito na parcelama koje su u ravnici. Ta voda nema gde da ode već ostaje na toj zemlji koja ne može da je upije, jer je srtuktura  loša, znači smonica, ilovača ili ugažena zemlja i onda se voda tu zadržava nekoliko dana, a malina ne može duže od 24 sata da izdrži zagušenje korenovog sistema. Uz to se javljaju i gljivična oboljenja i onda dolazi do sušenja zasada.

Neadekvatna upotreba herbicida i đubriva takođe dovodi do sušenja zasada, rekao je Radovanović.

– Upotreba herbicida i to njihova neadekvatna primena isto  dovodi do toga da se zasadi uništavaju, kao i neadekvatna upotreba đubriva u smislu da se svake godine razbacuje na primer tri šesnaestice. To nije loše đubrivo, ali kada svake godine dajete istu hranu onda dođe do zasićenja sa hranivima, velika količina fosfora i kalijuma dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Sa druge strane, imate parcele koje imaju kiselost 3,7, 3,8, 4,1 ili 4,2, a tu biljka ne može da usvaja fosfor gotovo ni malo. Čim nema fosfora, nema korenovog sistema, a tada nema ni intenzivnog porasta i onda je zasad svake godine sve slabiji. Problem je i upotreba mehanizacije i neadekvatna upotreba sredstava za zaštitu. Nije isto preprskati zasad nakon cvetanja protiv određene vrste insekata, npr. malinine mušice koja ostavlja čvorove na stablu ili prskati u avgustu mesecu, jer onda nema svrhu zaštite. Na vreme treba izvršiti sve agrotehničke mere koje su neophodne da bi se zasad održao u dobroj kondiciji. Ono što je ključno, a što mnogi zaboravljaju jeste ishrana. Nije dovoljno samo razbacati đubrivo dva puta u proleće i dodati još jednom KAN, već napraviti određeni kontinuitet, ali je to zasnovano na analizi zemljišta. Međutim, neka je procena da 5% proizvođača uradi analizu zemljišta, a 95% to ne radi, već odu u hladnjaču, uzmu đubrivo koje im daju, razbacaju po parcelama i šta bude, a to svakako nije dobro raditi.

Problem radne snage – rešenje je model kućne radinosti

Proizvođači se poslednjih godina suočavaju i sa problemom nedostatka radne snage, zbog čega Radovanović savetuje da se ne počinje sa velikim površinama, već na manjim koje mogu da obrađuju članovi porodice, pa tako i sav prihod od gajenja maline ostaje u kućnom budžetu.

– Ljudi odlaze u inostranstvo, neki se zapošljavaju u drugim firmama, drugi podižu svoje zasade, a nema dovoljno adekvatne radne snage i onda su ljudi shvatili da su im velike površine koje gaje za sebe problem, jer ne mogu da obezbede radnu snagu jer su im povećani troškovi, samim tim i proizvodnje. Onda smanjuju te površine, podižu nove zasade ili postojeće ostavljaju da bi imali adekvatan prinos. Zbog toga mi propagiramo model kućne radinosti koji će uvek biti održiv i isplativ. Kolika god da je cena, sav novac od prihoda ostaje u kući. Ono u  šta će trebati da ulažu to su đubriva, sredstva za zaštitu, eventualno žica za podvez da se obnovi zasad i neka druga manja ulaganja, i celokupan prihod ostaje na nivou porodice. Zanimljivo je da ljudi koji su imali hektar, hektar i po do dva hektara, sada zbog radne snage razmišljaju da to svedu na 20, 30, 40 ari koliko mogu da oberu sa svojim ukućanima, negde ih ima manje, a negde više, a neki prosek je oko 25 do 30 ari koje četvoročlana porodica bez ikakvih problema može da obere, a celokupan profit ostaje u tom domaćinstvu.

Sorta vilamet – elita među sadnicama

Nakon izlaganja o problemima u malinarstvu i savetima koje su proizvođači dobili kako da ih reše ili izbegnu posledice nepravilnog gajenja maline, na predavanju je bilo reči o sadnom materijalu. Govorilo se o najtraženijim, odnosno najprofitabilnijim sortama, među kojima je vilamet – elita među sadnicama, kako kaže Radovanović.

– Vilamet je kod nas standard i ja volim da kažem da sa njom proizvođači ne mogu da pogreše. Mi posedujemo vilamet koji je 100% bezvirusni, pet godina proveo na ispitivanju u instituciji Nakt u Holandiji koja je svetska kuća broj jedan za proizvodnju bezvirusnih malina. Doneli smo ga kod nas i proizvodimo sadnice golog korena i kontejnerske sadnice koje su sertifikovane kategorije, to znači da je to elita. Mi te sadnice  prodajemo i drugim rasadnicima da naprave matične zasade i već imamo 10 firmi koje su od nas kupile i napravile matične zasade od tih sadnica. Sa tim bezvirusnim sadnim materijalom Vilameta naši proizvođači u prvoj godini dobijaju od 150 do 200 kilograma maline po aru ako urade onako kako treba. Oni koji misle da uzmu sadnice, da ih posade u zemlju i da ona sama raste, od toga nema ništa. Zato mi insistiramo od naših kupaca da urade analizu zemljišta, da se drže naših preporuka i onda su sigurni da će imati adekvatne prinose tokom naredne godine i svih budućih godina. Mi stojimo na raspolaganju za sve savete tokom prve i narednih godina, ali napominjemo da svako mora učiti na svojoj parceli, jer je svaka parcela za sebe, odnosno mikrolokacija. Ima mikroklimatske uslove i proizvođači moraju da je prilagode tehnologiji proizvodnje, tipu zemljišta, orijentaciji parcele, tipu proizvodnje, međurednom rastojanju, primeni mehanizacije.  To je sublimiranje kompletne proizvodnje na toj jednoj mikrolokaciji.

Sorta Fertodi Zamatos – bolji osnov za gajenje na težim zemljištima

Po rečima našeg sagovornika, veliko interesovanje proizvođača je za sadnicama mađarske sorte Fertodi  Zamatos, koja se na području Ivanjice pojavila 2011. godine.

– Mi smo 2014. godine počeli da je uvozimo i proizvodimo ovde i redovno sada uvozimo matične sadnice iz Mađarske direktno iz instituta, iz mesta Fertod, pošto imamo njihove zastupnike za Srbiju. Proizvodimo kontejnerske sadnice koje se isporučuju tokom maja meseca, to je kao rasad pikiranog paradajza i paprike, u čaši sa izraslom sadnicom od 20 do 30 cm. Posadite je u maju i samo je bitno zalivanje i prihrana dok se ona primi u zemlji, a do jeseni ona izraste 2 do 2,5 metra bez ikakvih problema i u prvoj narednoj godini daje dosta dobar rod. Veliki broj proizvođača se uverio da malina sorte Fertodi Zamatos ima takve karakteristike koje joj daju bolji osnov za gajenje na težim zemljištima. Vilamet teže podnosi smonicu i ilovaču ili višak vode u zemljištu, a Fertodi je malo otporniji i bolje podnosi ta zemljišta tako da proizvođači kojima se suše zasadi starog Vilameta, mogu da zasade Fertodi i neće imati toliko problema. Fertodi je otporniji na didimelu, na grinje, na teška zemljišta i višak vlage. Daje odlične prinose, potpuno isto kao sertifikovani Vilamet, u prvoj godini od 150 do 200 kilograma, a u drugoj i daljim godinama daje prinose i do 300 kilograma po aru. Ove godine se traži Fertodi, ali uglavnom za parcele koje su imale problema sa Vilametom.

Ništa manja potražnja nije ni za italijankom sortom Enrosadira. U pitanju je licencirana sorta, koja se pokazala kao veoma otporna pri čuvanju u svežem stanju i transportu, aromatičnog je ukusa i ono što je važno, odgovaraju joj naši klimatski uslovi. Zoran Radovanović kaže da je ova sorta namenjena ozbiljnim proizvođačima jer zahteva velike investicije.

– Proizvođači su prezadovoljni, u pitanju je sorta koja se bere od kraja jula pa do kraja jeseni. Ima fantastične plodove sjajno crvene boje, izrazitog je ukusa i koničnog oblika. U svežem stanju može da stoji 10 do 12 dana na + 4 stepena i izuzetno je transportabilna. Licencirana je, to znači da je zaštićena i svaki proizvođač koji je kupi mora da potpiše ugovor da je neće proizvoditi ni za sebe ni za drugoga i može se proizvoditi maksimalno sedam godina jer je zakićena po Zakonu o pravima oplemenjivača. Pokazala je fantastične rezultate u našim klimatskim uslovima, sadi se u maju, branje počinje polovinom avgusta, a bere se do jeseni. Jedna sadnica do jeseni može i do jednog kilograma da rodi a pošto još uvek nema velikih površina za sada ide sveža za domaće tržište, ali sprema se i izvoz za Italiju, Nemačku i okolne zemlje. Izuzetno je perspektivna sorta, ali za ozbiljne proizvođače. Na prvom mestu, to je velika investicija, sa druge strane zahteva tehnološki da se uradi onako kako treba da biste imali maksimalne rezultate, ali kada prodajete jedan kilogram od 350-450 dinara, brano u gajbici od dva kilograma, a ne u malim posudama, u kojima će imati i nešto višu cenu. Jedan proizvođač u Arilju je posadio 1350 sadnica, a nabrao oko 1400 kilograma od polovine avgusta do jeseni i prva cena mu je bila 300 dinara, a krajnja 450 dinara. Dobio je subvenciju 65% za sadnice, subvenciju za stubove i žicu.

Za ostvarivanje prava na subvenciju od Ministartstva poljoprivrede i lokalne samouprave treba ispoštovati tražene uslove.

– Mi dajemo podršku proizvođačima u smislu popunjavanja zahteva za ostvarivanje prava na subvenciju, ukazujemo im na probleme koje mogu eventualno da imaju na parceli, katastarsko stanje, da li treba registrovati u gazdinstvu tu parcelu i tako dalje. Pružamo im kompletnu logistiku, da mogu na jednom mestu da dobiju sve informacije. Osnovni cilj nam je da svaki proizvođač koji dođe napravi dobar zasad, a sa dobrim zasadom imaće dobru zaradu i on će biti zadovoljan.

S obzirom na to da se svake godine postavlja pitanje cene, odnosno malinari se suočavaju sa niskim otkupnim cenama, Zoran Radovanović kaže da smatra da će ove godine ona  biti nešto viša u odnosu na prošlogodišnju, ali i dalje je sve na proizvođačima kada je u pitanju tehnologija gajenja ovog voća.

– Potražnja za sadnim materijalom je krenula malo gore zato što je cena ploda otišla gore i očekuje se za ovu godinu da će biti nešto veća. Kolika, to niko ne zna, ali ako budu klimatski uslovi dozvolili, da bude normalna godina kao što je prošle bila idealna u sezoni branja, cena će sigurno biti 180 do 200 dinara za prvu klasu. To je moja procena i ne bih da se neko veže za to. Kažem cena jeste opredeljujuća, ali proizvođač mora zasad raditi svake godine, da ne dođemo u situaciju da svi koji su zapustili zasade prošle godine, sad ih vade iz trave, trnja i korova jer znaju da će ove godine biti dobra cena, ali na žalost, ako ga nisu dobro radili prošle, ove godine ne mogu očekivati velike prinose.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR