Предузеће „Флорива“ из Ивањице је 1. марта одржало предавање за пољопривреднике са актуелним темама из области гајења малине. Зоран Радовановић, директор овог породичног предузећа, каже да предавање постаје традиција, с обзиром на то да је ово девета година заредом како окупљају заинтересоване произвођаче из Ивањице и околине, којима путем презентације о актуелностима из ове области преносе своје знање и дугогодишње искуство. Произвођачи су на овогодишњем предавању имали прилику да чују како успешно подићи нови засад малине са сертификованим садницама, о чему треба водити рачуна приликом подизања засада, и како бити успешан у том послу, као и како најповољније обезбедити квалитетне саднице малине старог виламета и како су се показале новије сорте међу којима су Фертоди Заматос и Енросадира.
– Свака година носи своје специфичности, а оно по чему је ова специфична, гледајући у односу на претходне две које су биле доста тешке за произвођаче у смислу производних услова, али и ниже цене у односу на неку нормалну, јесте да је међу људе ушла апатија. Једноставно су разочарани и нису ништа инвестирали у своје засаде. 2018. година је била кишна и то баш у сезони брања малине и онда је то оставило велике последице на 2019. годину. Иначе прошле године је цена била нешто боља и од када је у откупу у хладњачама скочила на 140 – 150 динара за килограм виламета И класе, кренула је и потражња за садним материјалом и размишљање за поновним занављањем засада. Потом су лето и јесен били изузетно сушни, па је велики број произвођача имао проблема са порастом ластара. На презентацији смо указали произвођачима на то шта је важно у самом старту, а то је сертификовани садни материјал, и то смо објаснили на примеру као што је некада било код кромпира и дан данас се зна – елита је оригинал, после тога иде прва репродукција и после тога се кромпир више не производи. Исто важи и за засаде малине. Купите сертификовани садни материјал који има гарантовано порекло, чист вирусни статус и нема никаквих гљивичних обољења. Важно је да људи схвате да та биљка има највећи потенцијал, али да није отпорна на климатске услове, није отпорна на гљивице и болести већ мора де се примењује одређена технологија производње која се знатно променила у односу на временски период од пре 10 или 20 година, а да не причам о периоду од пре 30 или 40 година. Сада имамо специфичне климатске услове, обилне кише, јако сунце, ударе ветра, топле дане који праве проблеме на засадима и због тога морамо произвођачима да укажемо на то на које начине те проблеме могу да решавају.
Избор парцеле је најважнији јер ако на парцели лежи вода или је тешко земљиште, као што је смоница или нека иловача, ту уопште не треба садити малину, објашњава Радовановић.
– Ту и јесте настао велики проблем у Србији јер се малина садила буквално свуда, а биљка не може да носи такве земљишне услове јер не подноси сабијено земљиште које нема у себи ваздуха и не подноси вишак воде. Под број два је избор садног материјала. Сертификоване саднице имају гарантовано порекло, велике приносе, безвирусне су, али сваки произвођач мора да извуче њен максимум тако што ће применити технологију производње. Сама технологија заснивања засада коју ми препоручујемо и која се доказала као најбоља је показала да људи имају одличан пријем и пораст тих садница, да у првој години саднице могу да прерасту прву жицу и да донесу задовољавајући род, а то је од 150 до 200 килограма на пример нашег безвирусног виламета по ару. Битно је да садница има потенцијал, а остало зависи од домаћина, односно на какву ће је парцелу засадити, како ће је гајити, да ли ће је плевити, користити хербициде или ће јој дати прихрану и воду. Дакле саднице имају потенцијал, а да ли ће се из њих извући максимум то зависи од произвођача, а после и од климатских услова.
Анализу земљишта треба радити сваке године
Радовановић је истакао да је у пољопривреди, а нарочито у гајењу малине, важна анализа земљишта.
– Оно на чему потенцирамо на нашим презентацијама и предавањима јесте анализа земљишта коју треба радити сваке године, најдаље сваке друге године, а пред садњу је обавезна. Од свих наших купаца инсистирам да ураде анализу земљишта на основу које дајемо детаљну препоруку како припремити земљиште, почев од избора парцеле, орања, да ли треба користити креч и који кре, у којој дози, као и инсектициде, средства за заштиту, ђубрива, да ли треба више или мање фосфора. Све су то разлози који знатно утичу на пријем и даљи пораст садница. Оно што је добро и позитивно јесте да све већи број произвођача схвата да треба радити анализу земљишта, да треба садити сертификовани садни материјал и да је ту већа потражња.
Највећа грешка коју малинари праве јесте садња на парцелама које су дужи низ година биле под малином. По речима нашег саговорника то не треба радити јер је такво земљиште девастирано, али ако произвођачи немају друге парцеле, онда се мора извршити међуредна садња.
– Неке наше процене су да ће ове године око 70% произвођача који буду купили саднице конкретно од нас, а верујем да ће то бити уопште случај у целој Србији, посадити нове засаде малине управо на истим парцелама на којима је 10, 15, 20, 30 па чак и 40 година већ била малина. То не треба радити јер је ту земљиште девастирано, доста је смањеног потенцијала, нарушена му је киселост, или постоје проблеми са сабијеном структуром јер се користе трактори и механизација у све већој мери, а све је мање окопавања тих засада, нема органске материје, нема стајњака и онда ту настају проблеми. Када нам произвођачи кажу да немају другу парцелу, идемо на варијанту да се сади на тој парцели, али да то буде нова садња у старо међуредно растојање, значи да нови редови не дођу на исто место где су већ били 15-20 година, већ у то међуредно растојање где земљиште није толико искоришћено, односно девастирано. Затим се ради анализа земљишта, али у тим тракама где се врши садња и на основу тога добијамо прави параметар шта је тој земљи потребно. Стајњака обавезно што више. Стандардна доза је 40 тона по хектару, ја саветујем и 100 тона по хектару, али никако по целој парцели, већ само у траке метар ширине куда ће бити редови и да се ту максимално оплемени земљиште јер стајњак нема много хране у хемијском смислу – азота, фосфора и калијума има у малим количинама, али основна функција стајског ђубрива је растреситост земљишта и уношење биолошке вредности, односно позитивних микроорганизама који ће да штите и да помогну кореновом систему биљке да се боље развија. Чим имамо добар коренов систем, имамо добар пријем и добар пораст биљке, и наредне године можемо да очекујемо већи род, јер зависно од величине кореновог система, зависи снага биљке, колико ће она да израсте и колико ће моћи да изнесе плода. Инсистирамо на одређеним ђубривима која имају повећан садржај фосфора, посебно у првој години да би пријем био максималан. Ако произвођачи буду радили као до сада, тј. онако како су научили да само преору њиву, покупе жиле од старих малина, узму садницу из било каквог родног засада и посаде је, они су опет у проблему. Зато је акценат овогодишње презентације био управо на томе да укажемо произвођачима да не праве те грешке.
Недовољна примена технологије и климатски услови утичу на сушење засада
На предавању је било речи и о проблему сушења засада које се бележи протеклих неколико година. Радовановић каже да је на то највише утицала недовољна, односно неправилна примена технологије производње на парцелама, али су и лоши временски услови, честе и обилне кише током прошле године допринеле да велики број засада буде у лошем стању.
– Знамо да је присутно велико сушење засада неколико последњих година и да су произвођачи разочарани. Прошле године је и комисија Министарства пољопривреде која је излазила на терен и обилазила засаде, дала закључак са којим се и стручна јавност сложила, а то је да је недовољна примена технологије производње примењена на парцелама, довела до тога да се велики број засада суши. Уз то климатски услови, те кишне бомбе где у року од три до четири сата падне од 100 до 150 литара кише по метру квадратном где долази до засићења земљишта нарочито на парцелама које су у равници. Та вода нема где да оде већ остаје на тој земљи која не може да је упије, јер је сртуктура лоша, значи смоница, иловача или угажена земља и онда се вода ту задржава неколико дана, а малина не може дуже од 24 сата да издржи загушење кореновог система. Уз то се јављају и гљивична обољења и онда долази до сушења засада.
Неадекватна употреба хербицида и ђубрива такође доводи до сушења засада, рекао је Радовановић.
– Употреба хербицида и то њихова неадекватна примена исто доводи до тога да се засади уништавају, као и неадекватна употреба ђубрива у смислу да се сваке године разбацује на пример три шеснаестице. То није лоше ђубриво, али када сваке године дајете исту храну онда дође до засићења са хранивима, велика количина фосфора и калијума доводи до закишељавања земљишта. Са друге стране, имате парцеле које имају киселост 3,7, 3,8, 4,1 или 4,2, а ту биљка не може да усваја фосфор готово ни мало. Чим нема фосфора, нема кореновог система, а тада нема ни интензивног пораста и онда је засад сваке године све слабији. Проблем је и употреба механизације и неадекватна употреба средстава за заштиту. Није исто препрскати засад након цветања против одређене врсте инсеката, нпр. малинине мушице која оставља чворове на стаблу или прскати у августу месецу, јер онда нема сврху заштите. На време треба извршити све агротехничке мере које су неопходне да би се засад одржао у доброј кондицији. Оно што је кључно, а што многи заборављају јесте исхрана. Није довољно само разбацати ђубриво два пута у пролеће и додати још једном КАН, већ направити одређени континуитет, али је то засновано на анализи земљишта. Међутим, нека је процена да 5% произвођача уради анализу земљишта, а 95% то не ради, већ оду у хладњачу, узму ђубриво које им дају, разбацају по парцелама и шта буде, а то свакако није добро радити.
Проблем радне снаге – решење је модел кућне радиности
Произвођачи се последњих година суочавају и са проблемом недостатка радне снаге, због чега Радовановић саветује да се не почиње са великим површинама, већ на мањим које могу да обрађују чланови породице, па тако и сав приход од гајења малине остаје у кућном буџету.
– Људи одлазе у иностранство, неки се запошљавају у другим фирмама, други подижу своје засаде, а нема довољно адекватне радне снаге и онда су људи схватили да су им велике површине које гаје за себе проблем, јер не могу да обезбеде радну снагу јер су им повећани трошкови, самим тим и производње. Онда смањују те површине, подижу нове засаде или постојеће остављају да би имали адекватан принос. Због тога ми пропагирамо модел кућне радиности који ће увек бити одржив и исплатив. Колика год да је цена, сав новац од прихода остаје у кући. Оно у шта ће требати да улажу то су ђубрива, средства за заштиту, евентуално жица за подвез да се обнови засад и нека друга мања улагања, и целокупан приход остаје на нивоу породице. Занимљиво је да људи који су имали хектар, хектар и по до два хектара, сада због радне снаге размишљају да то сведу на 20, 30, 40 ари колико могу да оберу са својим укућанима, негде их има мање, а негде више, а неки просек је око 25 до 30 ари које четворочлана породица без икаквих проблема може да обере, а целокупан профит остаје у том домаћинству.
Сорта виламет – елита међу садницама
Након излагања о проблемима у малинарству и саветима које су произвођачи добили како да их реше или избегну последице неправилног гајења малине, на предавању је било речи о садном материјалу. Говорило се о најтраженијим, односно најпрофитабилнијим сортама, међу којима је виламет – елита међу садницама, како каже Радовановић.
– Виламет је код нас стандард и ја волим да кажем да са њом произвођачи не могу да погреше. Ми поседујемо виламет који је 100% безвирусни, пет година провео на испитивању у институцији Накт у Холандији која је светска кућа број један за производњу безвирусних малина. Донели смо га код нас и производимо саднице голог корена и контејнерске саднице које су сертификоване категорије, то значи да је то елита. Ми те саднице продајемо и другим расадницима да направе матичне засаде и већ имамо 10 фирми које су од нас купиле и направиле матичне засаде од тих садница. Са тим безвирусним садним материјалом Виламета наши произвођачи у првој години добијају од 150 до 200 килограма малине по ару ако ураде онако како треба. Они који мисле да узму саднице, да их посаде у земљу и да она сама расте, од тога нема ништа. Зато ми инсистирамо од наших купаца да ураде анализу земљишта, да се држе наших препорука и онда су сигурни да ће имати адекватне приносе током наредне године и свих будућих година. Ми стојимо на располагању за све савете током прве и наредних година, али напомињемо да свако мора учити на својој парцели, јер је свака парцела за себе, односно микролокација. Има микроклиматске услове и произвођачи морају да је прилагоде технологији производње, типу земљишта, оријентацији парцеле, типу производње, међуредном растојању, примени механизације. То је сублимирање комплетне производње на тој једној микролокацији.
Сорта Фертоди Заматос – бољи основ за гајење на тежим земљиштима
По речима нашег саговорника, велико интересовање произвођача је за садницама мађарске сорте Фертоди Заматос, која се на подручју Ивањице појавила 2011. године.
– Ми смо 2014. године почели да је увозимо и производимо овде и редовно сада увозимо матичне саднице из Мађарске директно из института, из места Фертод, пошто имамо њихове заступнике за Србију. Производимо контејнерске саднице које се испоручују током маја месеца, то је као расад пикираног парадајза и паприке, у чаши са израслом садницом од 20 до 30 цм. Посадите је у мају и само је битно заливање и прихрана док се она прими у земљи, а до јесени она израсте 2 до 2,5 метра без икаквих проблема и у првој наредној години даје доста добар род. Велики број произвођача се уверио да малина сорте Фертоди Заматос има такве карактеристике које јој дају бољи основ за гајење на тежим земљиштима. Виламет теже подноси смоницу и иловачу или вишак воде у земљишту, а Фертоди је мало отпорнији и боље подноси та земљишта тако да произвођачи којима се суше засади старог Виламета, могу да засаде Фертоди и неће имати толико проблема. Фертоди је отпорнији на дидимелу, на гриње, на тешка земљишта и вишак влаге. Даје одличне приносе, потпуно исто као сертификовани Виламет, у првој години од 150 до 200 килограма, а у другој и даљим годинама даје приносе и до 300 килограма по ару. Ове године се тражи Фертоди, али углавном за парцеле које су имале проблема са Виламетом.
Ништа мања потражња није ни за италијанком сортом Енросадира. У питању је лиценцирана сорта, која се показала као веома отпорна при чувању у свежем стању и транспорту, ароматичног је укуса и оно што је важно, одговарају јој наши климатски услови. Зоран Радовановић каже да је ова сорта намењена озбиљним произвођачима јер захтева велике инвестиције.
– Произвођачи су презадовољни, у питању је сорта која се бере од краја јула па до краја јесени. Има фантастичне плодове сјајно црвене боје, изразитог је укуса и коничног облика. У свежем стању може да стоји 10 до 12 дана на + 4 степена и изузетно је транспортабилна. Лиценцирана је, то значи да је заштићена и сваки произвођач који је купи мора да потпише уговор да је неће производити ни за себе ни за другога и може се производити максимално седам година јер је закићена по Закону о правима оплемењивача. Показала је фантастичне резултате у нашим климатским условима, сади се у мају, брање почиње половином августа, а бере се до јесени. Једна садница до јесени може и до једног килограма да роди а пошто још увек нема великих површина за сада иде свежа за домаће тржиште, али спрема се и извоз за Италију, Немачку и околне земље. Изузетно је перспективна сорта, али за озбиљне произвођаче. На првом месту, то је велика инвестиција, са друге стране захтева технолошки да се уради онако како треба да бисте имали максималне резултате, али када продајете један килограм од 350-450 динара, брано у гајбици од два килограма, а не у малим посудама, у којима ће имати и нешто вишу цену. Један произвођач у Ариљу је посадио 1350 садница, а набрао око 1400 килограма од половине августа до јесени и прва цена му је била 300 динара, а крајња 450 динара. Добио је субвенцију 65% за саднице, субвенцију за стубове и жицу.
За остваривање права на субвенцију од Министартства пољопривреде и локалне самоуправе треба испоштовати тражене услове.
– Ми дајемо подршку произвођачима у смислу попуњавања захтева за остваривање права на субвенцију, указујемо им на проблеме које могу евентуално да имају на парцели, катастарско стање, да ли треба регистровати у газдинству ту парцелу и тако даље. Пружамо им комплетну логистику, да могу на једном месту да добију све информације. Основни циљ нам је да сваки произвођач који дође направи добар засад, а са добрим засадом имаће добру зараду и он ће бити задовољан.
С обзиром на то да се сваке године поставља питање цене, односно малинари се суочавају са ниским откупним ценама, Зоран Радовановић каже да сматра да ће ове године она бити нешто виша у односу на прошлогодишњу, али и даље је све на произвођачима када је у питању технологија гајења овог воћа.
– Потражња за садним материјалом је кренула мало горе зато што је цена плода отишла горе и очекује се за ову годину да ће бити нешто већа. Колика, то нико не зна, али ако буду климатски услови дозволили, да буде нормална година као што је прошле била идеална у сезони брања, цена ће сигурно бити 180 до 200 динара за прву класу. То је моја процена и не бих да се неко веже за то. Кажем цена јесте опредељујућа, али произвођач мора засад радити сваке године, да не дођемо у ситуацију да сви који су запустили засаде прошле године, сад их ваде из траве, трња и корова јер знају да ће ове године бити добра цена, али на жалост, ако га нису добро радили прошле, ове године не могу очекивати велике приносе.
