Voćari zadovoljni rodom jabuke
Za gajenje jabuka slobodno se može reći da je osnov voćarske proizvodnje i služi za upoređivanje isplativosti gajenja drugih voćaka. Međutim, ove godine zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a nakon toga i visokih letnjih temperatura, rod voća u celoj zemlji je nešto lošiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji su objavljeni krajem septembra, u poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini očekuje se manja proizvodnja jabuke za 6,6%, a u odnosu na desetogodišnji prosek, smanjenje proizvodnje ovog voća za 11,5%.
U čačanskom kraju najviše su zastupljene sorte ajdared, zlatni delišes, greni smit, jonagold, gloster i druge. Berba je uglavnom počela, a o tome kakav je ovogodišnji rod razgovarali smo sa voćarima Milijom Lazovićem iz Miokovaca i Zoranom Majstorovićem iz Petnice. Njihovi zasadi su na drugačijim parcelama, odnosno terenima i nadmorski visinama, ali obojica imaju isti problem, a to je navodnjavanje.
Miokovčanin Milija Lazović pod zasadima voća ima tri hektara, od kojih su dva pod kajsijom, a ostalo je pod jabukom. On kaže da i pored svih nedaća koje su pratile voćare ove godine zbog loših vremenskih uslova, ne može biti nezadovoljan ovogodišnjim rodom jabuke:
– S obzirom na to da su bile velike vrućine ovog leta, ja sam zadovoljan rodom jabuka, on je solidan u odnosu na nepovoljne vremenske uslove.
Najviše stradali voćnjaci pored reka
Lazović podseća da je prolećni mraz najveće štete naneo voćnjacima koji se nalaze u nizijama i pored reka, ali da je jabuka kao voćna vrsta koja podnosi ekstremne uslove, uspela da opstane, dok je recimo kajsija pretrpela veća oštećenja. On navodi da letnja suša u njegovim zasadima nije značajno uticala na rod jabuke.
– Onima čije su parcele blizu Čemernice ili niže, stradalo je svo voće. Ja sam srećom na bregu, tako da nije bilo velike štete na jabukama, primećuje se malo prstenova od mraza ali ne u toj meri kao kod onih proizvođača čiji se voćnjaci nalaze uz reku. Kajsija je pretrpela mnogo veća oštećenja od jabuke.
Starije sorte na ceni jer su zdravije i manje se prskaju
Lazović uglavnom gaji stare sorte za koje kaže da se polako zaboravljaju.
– Od starih sorti imam junatana, on je ove godine prepolovio rod. Imam i malo budimke, ona se bere na kraju sezone, a kožaru sam već obrao. Trenutno berem ajdared i male količine zlatnog i crvenog delišesa. Izdvojio bih stari junatan kao najlepšu jabuku, ali niko ne gaji njene nove zasade jer ova sorta ne ide u izvoz.
Cena jabuke će biti veća nego prošle godine, smatra naš sagovornik koji više od 20 godina prodaje voće na čačanskoj Zelenoj pijaci, a to opravdava činjenicom da je cena padalice dostigla čak 20 dinara.
– Mislim da će kožara i budimka biti oko 100 dinara po kilogramu. To su jabuke u izumiranju, sve manje se gaje, njihova stabla su stara i svake godine neko se osuši ili polomi.
S obzirom na to da nema velike površine pod jabukom, Lazoviću u proizvodnji pomažu i ukućani koji najvažniju ulogu imaju u vreme berbe. Međutim, kako kaže, veliki proizvođači često imaju problem da pronađu berače jabuka jer to nije jednostavan posao koji se plaća 200 dinara po satu.
– Teško je pronaći radnike koji bi brali kožaru i budimku jer su stabla visoka i moraju se popeti na merdevine visoke 8 metara. Nove sorte jabuka može brati bilo ko jer su niže. Starije sorte su na ceni jer su zdravije i manje se prskaju.
Suša učinila svoje
Zoran Majstorović, voćar iz Petnice, na površini od oko četiri i po hektara uzgaja jabuke, kruške, šljive i breskve. On kaže da prolećni mraz nije pričinio značajnije štete u njegovim voćnjacima, ali je zato suša u velikoj meri uticala na smanjenje roda, i to najviše jabuke.
– Ove godine je rod dobar, ali suša je učinila svoje i odnela jedan deo roda, najviše kod jabuke. Letnje voće smo zalivanjem uspeli da spasimo, ali to nije slučaj i sa jabukom. Još uvek nismo počeli berbu, čekamo da još malo jabuke dobiju boju.
Naredne godine se očekuje manji rod
Majstorović kaže da nakon ovakvog leta, naredne godine očekuje još manji rod, jer voćke zbog vremenskih uslova nisu uspele da pripreme cvetne pupoljke, tako da cvetnog potencijala gotovo i da nema.
– Posle ovakve suše dogodine neće biti roda. Celo leto je bilo bez kiše. Ranijih godina takođe su bile prisutne suše, ali one su kraće trajale pa smo zalivanjem uspeli da ih prebrodimo. Ove godine to nije moglo jer nismo imali dovoljno vode za zalivanje.
Rusko tržište diktira cenu
Šljive i kruške proizvedene na imanju Zorana Majstorovića završile su na ruskom tržištu, a naš sagovornik kaže da je zadovoljan zaradom od prodaje letnjih voćaka.
– Cene kruške i šljive su bile zadovoljavajuće. Santa Marija je bila 75 dinara, butira 90, junska lepotica 100, a šljiva 50 dinara. Za jabuku ćemo tek videti kakve će biti cene. Otkupna cena jabuke znaće se početkom novembra, još uvek svi kalkulišu i niko se ne ističe sa nekom cenom. Najveću količinu proizvoda mi izvozimo na rusko tržište, tako da ono i diktira cenu.
