Комисије које су формирале локалне самоуправе како би процениле штете од града у подручјима захваћеним том елементарном непогодом, још увек нису завршиле посао, а Србију је у међувремену захватио поплавни талас који је нанео огромне штете, и то не само у пољопривреди, већ и на инфраструктури. Оштећени мостови и путеви, стотине поплављених домаћинстава, покренута клизишта, пољопривредна земљишта под водом – у једном дану били су слика појединих делова Србије. Још увек је тешко проценити колики је губитак у пољопривреди, али је сигурно да ће последице бити велике.
Последњи поплавни талас захватио је Драгачево, Ариље, Краљево, Кнић, Тутин, Трстеник, делове Чачка, Врњачке Бање, Ивањице и Пожеге. Ненад Нешовић, саветодавац за ратарство у краљевачкој Пољопривредној и стручној служби, каже да је на позив локалне самоуправе Кнић био међу саветодавцима који су обишли поплављена подручја у тој општини и том приликом учествовао у раду Општинског већа где су донети одређени закључци како би се предложиле мере којима би се помогло пољопривредницима.
– У Книћу је захваћено негде око хиљаду хектара пољопривредног земљишта. Највеће штете су забележене на ратарским културама, пре свега пшеници и кукурузу, има штете и на крмном биљу, а нешто мање на вишегодишњим засадима. Ми смо предложили да се оформе комисије у које би биле укључене колеге саветодавци и стручни сарадници из краљевачке и крагујевачке пољопривредне службе, које би донеле прелиминарне процене о штети како би се могла тражити помоћ од Министарства пољопривреде и других институција.
Штете су велике, па ће се врло мали проценат површина под стрним житима опоравити, каже Нешовић и додаје да је лоше стање и на пољима под кукурузом, а уколико се вода буде дуже задржала на парцелама то ће додатно угрозити ове пољопривредне културе. Због штете на пољима под крмним биљем сточари ће у наредном периоду имати проблема са припремом кабасте хране.
– Поплавни талас је полегао све врсте стрних жита тако да су оне практично биле у фази наливања, па ће се врло мали проценат површина под стрним житом опоравити. Иста је ситуација и са кукурузом. У оним местима на којима вода лежи дуже од два дана вероватно неће бити ништа могуће урадити, тако да је рок за пресејавање кукуруза прошао. Једино што се може очекивати јесте да се овакве парцеле спремају за наредну јесењу сетву. Велике су штете и на крмном биљу, дошло је до полегања луцеришта и површина под детелином, тако да је први откос који је требало да се обави у наредних неколико дана, неупотребљив. Неопходно је приступити санацији, одношењу првог откоса са парцеле и настојати да се на оним површинама где није дошло до нагомилавања талога и шљунка током вегетације спреми нешто од кабасте хране.
Неопходна дезинфекција штала и осталих просторија
Нешовић каже да у Книћу није било великог угинућа домаћих животиња, али да пољопривредници треба да предузму санитарне и хигијенске мере, односно да изврше дезинфекцију штала и осталих просторија у домаћинству.
– Када се повуче поплавни талас, утврдиће се право стање на терену које се није могло утврдити првим прегледом. Наравно, треба приступити санитарним хигијенским мерама што се тиче угинулих животиња. Ми смо предложили да се пољопривредницима изађе у сусрет и помогне им се у виду кабасте и концетроване сточне хране, као и да се од донатора затражи помоћ за наредну сезону у виду семена, за јесењу сетву.
На подручју Краљева је поплављено најплодније пољопривредно земљиште у сливовима притока Западне Мораве.
– У Краљеву је била далеко критичнија ситуација пошто је било великих количина воде, дошло је и до прекида саобраћаја, настале су и велике штете на пољопривредним културама. Највеће штете су причињене на притокама реке Мораве, у селима Адрани, Грдица, Мрсаћ, Сирча, долина Груже. То је најплодније пољопривредно земљиште у Краљеву. Пала је огромна количина кише за кратко време. Очекујемо да се приступи послу, да се врши санација, процењују штете, да се помогне људима који хране велики број животиња. То је нешто на чему ћемо радити у следећем периоду.
Нешовић наводи да у местима где је прошао највећи поплавни талас мало тога може да се уради да се биљне културе опораве. Најважније је што пре санирати пољопривредне парцеле и терене који су били под водом.
– Што се тиче пољопривредних култура, ту ће мало шта моћи да се уради, једино санација терена, одношење шљунка и талога како би се парцеле припремиле за јесењу сетву. Потребно је приступити санацији терена хигијенским мерама јер је дошло до изливања септичких јама, тако да је то најважнија ствар.
Држава ће помоћи у санирању штете
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у петак је одржан састанак коме су присуствовали представници министарства и општина које су задесиле поплаве, а на коме је разговарано о надокнади штете и процедурама које су потребне да се штета пријави у складу са законом. Договорено је да локалне самоуправе евидентирају штету и припреме пројекте како би држава могла финансијски да им помогне за оно што утврде као приоритете. Како се наводи на сајту Министарства, представници угрожених општина добили су инструкције како да пријаве штету да би им држава помогла у санирању. Локалним самоуправама помоћи ће се преко Републичке дирекције за робне резерве уколико је некоме потребан репроматеријал и сточна храна.
На чачанској територији у понедељак су поплавама захваћене месне заједнице које гравитирају ка Краљеву, Лучанима и Гучи, тј. на десној обали западне Мораве, а излиле су се и Јежевачка река и Ботуња. Сутрадан је поново било јаких падавина које су највише захватиле подручје Овчар Бање, Врнчане и Рошце, као и Горичане, Мрчајевце, Слатину и Катргу. Комисија за процену штете од града обишла је до сада око 100 домаћинстава у Миоковцима и Пријевору где су највећа оштећења претрпели засади кајсија и трешања, каже Бојан Гавриловић, председник комисије и додаје да још увек нису обишли сва села, а већ пристижу и захтеви пољопривредника који су претрпели штете од обилних падавина и поплава. По његовим речима, град је оштетио воће, док су штете на повртарским и ратарским културама мање.
– Што се тиче поплава, већ су неки произвођачи почели да подносе захтеве за излазак Комисије на терен. За сада их нема много. Што се тиче града, било је негде око 300 пријава односно захтева пољопривредних произвођача за излазак Комисије на терен. До сад смо успели да обиђемо близу 100 пољопривредних произвођача и могу рећи да су штете од града различите. Највеће штете начињене су у Миоковцима и Пријевору. У Миоковцима су највише оштећене кајсије и та штета се креће од 60 до 90 одсто, такође су оштећене трешње, а нешто мање јабуке и шљиве. У Пријевору је такође падао град величине ораха, тако да су и тамо највеће штете на кајсији, али и трешњи. У догледно време ћемо обићи сва домаћинства, верујем да ће тај посао бити завршен за две недеље.
Како спречити пуцање плодова услед велике количине воде
Ово је време када дозрева рано воће, али актуелни временски услови никако не иду на руку воћарима. Обилне падавине не погодују одређеним врстама као што је трешња код које долази до пуцања плодова, што касније доводи и до проблема у пласману овог воћа, каже Бранко Танасковић, саветодавац за воћарство у Пољопривредној саветодавној и стручној служби.
– Појава настаје услед притицања велике количине воде у плодове путем корена кроз хабитус стабала. Осим тога, упијање воде је и кроз мале ситне отворе, такозване интерцелуларе, кроз покожицу плодова. Све то доводи до пуцања плодова и проблема у пласману. Такви плодови немају значајну тржишну вредност, осим тога подложни су и продирању бројних патогена, болести и брзом труљењу.
Постоји више начина да се ова појава спречи одређеним превентивним мерама. Најважније је одабрати отпорније сорте мада не постоје оне које су потпуно отпорне на појаву пуцања плодова, каже Танасковић.
– То су пре свега избор мање осетљивих сорти, физичко и механичко уклањање воде са плодова, постављање заштитних покривача изнад стабала и третирање различитим хемијским једињењима као што су минералне соли, оквашивачи, биљни регулатори раста и нека друга једињења. Треба бирати сорте које су мање склоне пуцању плодова, пошто не постоје сорте које су потпуно отпорне на пуцање плодова. Најефикаснија и најскупља метода која се доказала у свету је постављање покровних конструкција за заштиту од кише, али се могу појавити и нежељени ефекти јер долази до повећана температуре и влажности ваздуха испод покривача.
За хемијска третирања стабала трешања у циљу спречавања пуцања плодова најчешће се користе једињења калцијума који је кључан за квалитет овог воћа.
– Она утичу и на ојачавање ћелијског зида, на смањење пропустљивости пора, односно отвора на самим плодовима. Међутим, могу да остављају и нежељене последице, односно остатке на плодовима, па је неопходно прање самих плодова пре њихове продаје и употребе. Антитранспиранти након третирања прекривају покожицу плодова и спречавају улазак воде у плод, док су оквашивачи средства која смањују површински напон течности и омогућавају брже испаравање воде.
