Na konferenciji za novinare Grupe građana „Za napredniji Čačak”, održanoj početkom ove sedmice, razmatrano je mnogo tema. O njima je prilikom gostovanja u redakciji „Dženarike” opširnije govorio dr Aleksandar Radojević, predsednik ove Grupe građana.
Zdravstvo: Povratak na staro, ali bez poboljšanja
Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti uglavnom su marketinške, „kozmetičke“ i neće popraviti kvalitet lečenja, smanjiti liste čekanja, niti bitno uticati na sve ono što već ne funkcioniše u zdravstvenom sistemu, smatra dr Radojević. Jedina odluka koja ima nekakvog smisla je vraćanje organizacione šeme kakva je nekada postojala, što znači da Zdravstveni centar jednog grada obuhvata Opštu bolnicu, Domove zdravlja i ambulante, sa Zavodima za javno zdravlje ili bez njih. Takva, stara šema odlično je funkcionisala, ali i ugašena jednim potezom pera, Zakonom koji je donet pre 2010. godine i bio pod revizijom Evropske unije. Iako je upravo EU preporučila da se zaustavi cepanje zdravstvenih centara, rukovodioci ustanove u Čačku nisu to ispoštovali. Upravo im je Radojević, koji je sticajem okolnosti u to vreme bio član Odbora za zdravstvo republičke skupštine, preneo ovu poruku. Međutim, nisu ga poslušali, verovatno „da bi učvrstili svoju fotelju“, priča on. Deobni bilans na Domove zdravlja i Opštu bolnicu, sa svim službama, radnicima, materijalnom i nematerijalnom imovinom, bio je mukotrpan i sa mnogo troškova.
Nedavno je na snagu stupio novi zakon, po kome će se iznova formirati rasparčani Zdravstveni centar, s tim što će ovoga puta imati jaku konkurenciju u okruženju. Naime, uz zdravstvene centre, biće obrazovana nova mreža zdravstvenih ustanova, kojoj će neko iz našeg okruga moći da se priključi zbog boljih uslova, kvalitetnijeg rada ili više usluga koje nude. Primera radi, to može biti ZC Užice, koji, za razliku od čačanskog, raspolaže magnetnom rezonancom, kardiohirurgijom, neurohirurgijom i sijaset službi za koje je naš grad uskraćen, kako po pitanju osoblja, tako i opreme. Oni nisu postupili po (lošem) zakonu, jer imaju odgovorne rukovodioce koji brinu prevashodno o kvalitetu usluge i pacijentima, smatra Radojević.
– Užice nije poslušalo ni nalog da se ukinu službe transfuzije krvi. Načelnica transfuzije dobila je otkaz, ali je sačuvana služba, dok u Čačku, gde je odmah ispunjen nalog iz Beograda, sve funkcioniše tako što dva-tri doktora transfuziologa prenose informacije između nas kliničara i Službe u prestonici, koja zatim treba da pošalje kesicu krvi ili krvnog produkta za pacijenta u Čačku. Potpuno neracionalno i nesvrsishodno, ocenjuje sagovornik.
Odraz kraha državnog uređenja
Kriterijumi za obavljanje transfuzije su pooštreni, a dobrovoljni davaoci krvi poniženi time što ne mogu da slobodno dođu u službu, već ih pozivaju u Dom kulture ili parkirani autobus u tačno određeni dan i sat. Najviši državni organi time pokazuju nedopustivo nepoštovanje pacijenata i lekara, smatra Radojević.
– U svakom slučaju, novi-stari Zdravstveni centar trebalo bi da krene, ne baš od nule, ali sa pedeset posto i uđe u takmičenje sa susedima iz Užica, koji nisu dozvolili cepanje svog Zdravstvenog centra, a u međuvremenu su značajno napredovali u odnosu na Čačak. Situacija u Gradskoj bolnici i Domu zdravlja, koji su se odvojili, nikad nije bila gora. Nikada nismo imali manje lekara, specijalista i sestara, a više pacijenata koji ne mogu da ostvare svoje pravo zdravstvene zaštite jer su zakonodavci propisali da onaj ko se ne vodi na listi čekanja, kao da i ne postoji. Reč je o triku sa ciljem da se stvori privid kako je u našem zdravstvu sve dobro, dok zapravo ljudi ne mogu da stignu do izabranog lekara, a preko njega ni do specijaliste. Zbog toga svi beže u privatnu praksu i pored toga što uredno plaćaju zdravstveno osiguranje, a država se hvali da zdravstveni sistem odlično funkcioniše. Imam jedan predlog za njih: da pozovu kol-centar, pokušaju da dođu do lekara, a onda to prenesu u javnost, kaže on.
Ministarstvo zdravlja donosi i menja zakone veoma sporo, neažurno i neodgovorno. Slično je sa zdravstvenim osiguranjem, gde se izmene odnose na dostupnost par lekova iz grupe inovativnih, što je predstavljeno kao marketinški uspeh. Iako, prema Radojevićevom mišljenju, to jeste dobro, loše je što nema uobičajenih lekova koji su svakodnevno potrebni. Tako dolazi do situacije da pacijent često menja antibiotik, jer je onog koji je prethodno koristio nestalo. Najteži bolesnici, deca, prisiljeni su da do novca za lečenje dolaze osnivanjem fondova, reklamiranjem putem bilborda i donacijama preko SMS poruka, dok država troši na neke druge stvari. O potpunom krahu zdravstvenog sistema i državnog uređenja govori upravo ova pojava, kada i pored zdravstvenog osiguranja roditelji moraju samostalno da prikupljaju sredstva za pokušaj lečenja svog deteta.
Iako je na poslednjem mitingu primećeno da „ostajemo bez naroda“ i da je neophodan je podsticaj populacione politike, sa Švajcarskom je potpisan sporazum da se ukinu dečji dodaci koje je ova država do 2010. godine uplaćivala deci naših sugrađana koji su tamo na radu. Došlo je do toga da državljani Srbije sada vraćaju decu u Švajcarsku ili ih prijavljuju u nekoj od susednih zemalja, poput Bosne ili Hrvatske, koje nisu suspendovale taj sporazum, inače, na snazi još iz doba SFRJ. U pitanju je pravi primer depopulacione politike, jer nekoliko desetina hiljada građana Srbije živi i radi u Švajcarskoj, a svoju decu uglavnom školuju ovde, da bi ih na master studije slali u svet.
– Potezom pera, deca koju bi trebalo motivisati da žive i rade u Srbiji, a vraćaju u nju i svoje roditelje ako je to ostvarivo, zapravo se šalju napolje. Taj sporazum bi trebalo što pre obnoviti, pa ovim putem apelujem na Vladu i sve odgovorne u državi da suspenduju Ljajićevu odluku, kako ne bismo više gubili budućnost, zaključuje Radojević.
Neiskorišćeni turistički potencijali čačanskog kraja – slab marketing, nedostatak ideja
Predlog odluke o javnom zaduženju Čačka dr Radojević komentariše time da postoje stvari koje grad može da finansira i sam, bez zaduživanja. Sredstva kojima grad raspolaže mogla bi i morala znatno bolje da se raspodele, pri čemu prvenstveno misli na socijalnu zaštitu i davanja, zaštitu najsiromašnijih sugrađana i uopšte onih koji su najugroženiji. Svaka nadgradnja u ovom trenutku može da sačeka.
Osvrnuvši se na činjenicu da, gledajući vremensku prognozu RTS-a, među svim nabrojanim gradovima i varošicama nikada nije čuo ime Čačka, dr Radojević zaključuje da je naš grad veoma malo zastupljen u državnim medijima, pa i turistički. Veoma retko, kako kaže, možete čuti od nekoga da dolazi u Čačak bilo kojim povodom i mada su naši najznačajniji spomenici kulture i istorije od ogromnog značaja, broj poseta im je zaista mali.
– Mi u Čačku nekako nismo uspeli da napravimo objekat koji bi bio prepoznatljiv i atraktivan za žitelje Srbije. Mnogi gradovi su osmislili barem nešto, recimo, Jagodina ima zoološki vrt, Aranđelovac hotel „Izvor“ i tobogane, pa turisti imaju motiv da posete ova mesta. Nas ograničava zakon prema kome se zgrade mogu zidati do četiri sprata, tako da svako ko poželi da napravi nešto lepše, bolje i veće, bude blokiran, pa nemamo šta ni da pokažemo. Uz to, Turistička organizacija, sem velikog broja zaposlenih, nema nekog uticaja na javnost a iskreno, ni sadržaja da privuče turiste, sem eventualno nekih ugostiteljskih objekata. Doduše, ni njih ne umemo da reklamiramo, čini mi se da Zlatiborci to rade bolje od nas, smatra dr Radojević.
Kamp u Ovčar Banji ocenjuje kao potpuno neuređen i bez posetilaca, a jedna od najvećih privilegija samog mesta – lekovita topla voda, najvećim delom uludo otiče. Jedino je Gornja Trepča uspela da napravi hotelske kapacitete, ali oni su u privatnom vlasništvu, zbog čega je stavljena rampa na javni put koji vodi do izvorišta i crkve, pa dalje prema manastiru Vujan. Turistička organizacija i grad Čačak bi trebalo da to regulišu na mnogo bolji način, zaključuje Radojević.
Održavanje javnih zelenih površina
Uoči zasedanja Skupštine Čačka, najavljena je izmena Odluke o održavanju javnih zelenih površina, kojom se povećavaju kazne zbog bespravne seče, kako za pravna, tako i fizička lica.
– To je za pohvalu sa naše strane, ali s obzirom na to da sam Grad i „Gradsko zelenilo“ ne ispuštaju testere iz ruku, efekat će biti minimalan. Nekoliko naših neodgovornih sugrađana iseklo je drveće na kružnom toku kod Moravice, gde su oni bilbordi. Možda je još neko to uradio u ličnoj režiji, ali „Gradsko zelenilo“ iz godine u godinu seče sve što poraste u Čačku. Zarad parkinga ili sužavanja ulice koja bi trebalo da vodi do Hitne pomoći, posečeni su čitavi drvoredi kod Instituta, tako da je šteta koju individualno nanose fizička i pravna lica zanemarljiva u odnosu na onu koju pravi ustanova zadužena da ispred samog grada održava te površine. Njihova objašnjenja na ovu temu su takva da se prosto zastidite, smatra Radojević.
On predlaže nadležnima da prošetaju do nekog evropskog grada, ne bi li videli kako se ceni drvo staro sto ili više godina u odnosu na „jedan štapić koji oni posade“ kao zamenu za, recimo, prelepe stare breze pored Instituta i u Ulici Devet Jugovića.
Rekonstrukcija saobraćajnica
Ulica 10 je predmet mnogih vesti i polemika ovih dana, takođe i goruća tema po pitanju aktuelnih rekonstrukcija u našem gradu. Radojević podseća kako je u pitanju dugogodišnji prioritet, nešto čemu je neophodno omogućiti što bolje funkcionisanje, zarad rasterećenja grada i popravljanja komfora svih sugrađana.
– Ono što nije dobro u celoj priči je to što se na trasi Ulice 10 u Ljubiću, kod mikro pijace, nalaze objekti koji su legalizovani, a podignuti nakon što je doneta odluka o izgradnji ulice. Bilo bi dobro pitati odgovorne ko i kako legalizuje te objekte? Podsetiću na slučaj povrede i preloma kuka našeg sugrađanina koji je spavao u kući koja je srušena, a na trasi je, pri čemu nije ispoštovano zakonsko izvlašćenje i iseljenje lica iz objekta. Neko iz birokratije stvara probleme koji bi trebalo da, na razne načine, nekim drugim ljudima donesu benefit. Kako god bilo, na odgovornima je da reše probleme i konačno probiju Ulicu 10.
Što se Ulice Veselina Milikića tiče, Radojević smatra da je loš sam projekat sužavanja ulice koja vodi do tako bitnih ustanova kao što su Dom zdravlja, dečji dispanzer i služba Hitne pomoći. Veruje da nigde u svetu ne postoji slična praksa da takva ulica u svojoj evoluciji biva sužavana. Bez obzira na planirane biciklističke staze, kakve su već napravljene u blizini „Moravice“ i praktično ih niko ne koristi zbog visokih ivičnjaka, opravdanje nije na mestu i samo se ide iz dobrog u lošije.
– Naša posebna zamerka je uništavanje stoletnih lipa i zasada koji su od neprocenjivog značaja u svakom civilizovanom gradu, kakav Čačak teži da bude. Dakle, kada se planira gradnja, ne bi trebalo da rezultati budu nazadniji od postojećeg stanja, kaže dr Radojević.
Nadvožnjak kao Skadar na Bojani
– Kada je reč o našem famoznom nadvožnjaku – vijaduktu, koji se već deset-petnaest godina nekoliko puta rekonstruiše, pa proglašava trulim, po mom mišljenju je sve manipulacija zarad pranja novca. Ulažu se silna sredstva, a jedino se rekonstruišu čelične ograde koje mogu da služe kao barijera za tenkove, okrečeni stubovi i zanemarljivi gazni sloj. Prosto je neverovatno i nedopustivo da u radovima učestvuje po pet radnika, a da niko od ljudi iz struke ne napravi celoviti projekat iza koga će stati, ocenjuje Radojević, dodajući kako je, imajući u vidu potrošeni novac, do sada mogao biti izgrađen potpuno novi vijadukt.
Za sve to vreme, najviše moraju da paze vozači, zbog brojnih udarnih rupa u samom gradu i okolini, zaključuje dr Radojević i navodi Preljinu, „opoziciono naselje u koje, samim tim, nikako ne sme da dođe lopata asfalta““, kao primer balansiranja vlasti da „vodi brigu o svojim građanima, pod uslovom da pripadaju Sprskoj naprednoj stranci“.
