Usvajanje Zakona o transfuzijskoj medicini donelo je različite stavove kako kod građana, dobrovljnih davalaca krvi, tako i kod lekara od kojih jedni smatraju da je zakon dobar, do onih koji mu se protive. Jedan od onih koji je izneo negativno mišljenje o ovom zakonu je dr Aleksandar Radojević, lekar u čačanskoj Opštoj bolnici, koji smatra da će pretvaranje 47 transfuzioloških službi u zdravstvenim ustanovama u banke krvi, ugroziti zdravstveni sistem u Srbiji.
– Ne da imam zamerke o transfuzijskoj medicini, nego smatram da je taj zakon i tragičan i komičan. Dakle, imate situaciju u jednoj državi gde se ima namera da se formira banka krvi ili četiri banke krvi u najvećim gradovima u Srbiji, a poslednjih 50 godina funkcioniše 47 službi za transfuziju krvi u čitavoj Republici koje su teritorijalno ravnomerno raspoređene, koje su vrlo dobro opremljene i opremom i kadrovima. Od njih sada prave neke uslužne trafičice koje će trebovati po kesicu, dve, pet krvi i slati sanitetska vozila put Beograda, Kragujevca, Niša ili Novog Sada da se one dovoze u neku matičnu ustanovu kojoj treba krv. Nije se razmišljalo ni o dostupnosti zdravstvene zaštite koja treba da bude tamo gde ima bolesnih ljudi, a ne tamo u najvećim gradovima u Srbiji koji će onda da servisiraju kako je recimo za naš grad konkretno napravljeno da se utorkom u Domu kulture sakuplja krv, a onda se pravi neka projekcija, navodi Radojević.
,,Ni zemlje poput Nemačke nisu prihvatile potpuno centralizovan sistem”
Prema rečima Aleksandra Radojevića, Grupa Građana je apsolutno protiv rešenja koje je napravljeno zarad sticanja profita od dobrovoljnog davalaštva.
– Stav Grupe Građana i moj stav, kao lekara, kao praktičara kliničara koji je svakoga dana u bonici tamo gde su krv i krvni derivati potrebni nepredvidivo često ili nepredvidivo retko je apsolutno protiv tog rešenja koje je napravljeno zarad sticanja nekog profita od dobrovoljnog davalaštva, od ljudi koji svojim dobrim delima i svojom humanošću žele da pomognu svojim sugrađanima. Oni sada prave banku krvi koja će prerađivati krv na ta četiri mesta i derivate krvi, koji su vrlo skupoceni i dragoceni prodavati zdravstvenom sistemu. Apsolutno mislimo da je to nedopustivo, bez obzira što je po ugledu na neke zemlje Evropske unije, a mogu vam reći da ni zemlje poput Nemačke nisu prihvatile taj potpuno centralizovani sistem, kaže naš sagovornik.
Kako kaže Radojević, Užičani su izneli argumente za to što smatraju da je loše po pitanju transfuziološke službe, a Vlada i Ministarstvo su to morali da prihvate, jer je njihova argumentacija bila na mestu.
– Sve čestitke rukovodstvu koje vodi užičku bolnicu na odlučnosti, na hrabrosti, na svom stavu, kao i na držanju koje je racionalno. Podsetiću vas da užički Zdravstveni centar nije dozvolio ni da bude podela na bolnice i domove zdravlja, on je još uvek ostao kao Zdravstveni centar, dok je Zdravstveni centar u Čačku pocepan na Opštu bolnicu i Dom zdravlja. Užičani su naravno izneli argumente za to što je loše po pitanju transfuziološke službe, a Vlada i Ministarstvo zdravlja nisu imali kud, pa su prihvatili njihovu argumentaciju koja je potpuno na mestu i Užice je sačuvalo svoju službu transfuzije krvi onako kako po nama i treba da bude, kaže Aleksandar Radojević.
,,Davaoce krvi treba maksimalno uvažavati”
Radojević smatra da dobrovoljno davalaštvo u našem gradu treba da bude svetinja i da davaoci treba maksimalno da se poštuju i uvažavaju.
– Ja mislim da je poniženje za svakog dobrovoljnog davaoca krvi da od toga da imate svoju službu transfuzije i vi kao doborovoljan davalac odete u bolnicu i date krv, sad vas neko preusmerava u Dom kulture ili u neki autobus koji će doći iz Beograda da date krv. Mislim da je dobrovoljno davalaštvo nešto što treba da bude svetinja u ovom gradu i u ovoj državi i da davaoci treba da se maksimalno poštuju, uvažavaju i da se u svakom trenutku kad je to potrebno i kad je moguće oni informišu o onome što se dešava u službi za transfuziju krvi. Nekada je to kod nas u gradu i u celoj državi funkcionisalo tako što kada nekome zafali krvi, pozove se Udruženje dobrovoljnih davalaca, oni odmah pronađu među sobom onoliko davalaca krvi određene krvne grupe koliko je i potrebno, pošalju ih u službu za transfuziju, oni daju krv koja se kasnije obrađuje, a za to vreme se uzme ona krv koja je već obrađena i ordinira pacijentu, kaže Aleksandar Radojević.
