Dr Radoslav Milošević, v.d. direktora u odgovoru na moju tvrdnju da nema lekova izjavi: „Nije tačno da nema lekova. Ima svih lekova, povremeno dođe do nestašice određenih… “
Pitam se: u čemu je razlika između moje rečenice: “Nema svih lekova“ i vaše: “Povremeno dođe do nestašice određenih“? Da li je to – kako drugačije reći, a da nekog ne zaboli …? Ako povremeno dođe do nestašice, onda, kada je „došla nestašica“ znači da ih NEMA, ili…!? Dolaskom nestašice je nestao i lek, ili se to u vašoj glavi razume drugačije. Pitam se, poštovani kolega, kako ste se usudili da tvrdite da lekova ima, kada bar 10 000 Čačana (naših sugrađana, komšija, rođaka…) iz direktnog kontakta sa lekarima, sestrama i obolelim ljudima na lečenju, godinama unazad zna da to nije istina? Doživeli su to na svojoj koži, ili na koži bližnjih svojih, a Vi tvrdite da nisu.
Ako ne verujete meni i pacijentima, uzmite temperaturno – terapijsku listu od bilo kog pacijenta sa bilo kog odeljenja i videćete, na svakoj drugoj, trećoj da nekog leka NEMA, zamenjen je nekim drugim ili potpuno izostavljen. Dakle, prečesto nema antibiotika, citostatika, diuretika, kortikosteroida, lokalnih anestetika, itd, itd…
Ko laže, a ko priča istinu, ko ima kredibilitet, a ko ne, sude pacijenti i ishod lečenja sam po sebi .
Lekova, potrošnog materijala, ispravne opreme (MSCT ne radi već mesecima), nedopustivo često NEMA ili NEMA U POTREBNIM KOLIČINAMA. Ako Vi ne smete to javno da kažete da Vam neko „ne zameri“, čuvajući fotelju v.d. direktora – JA SMEM! Istinu, crnu ili belu, kakva god da je, ko god da to sluša – pred carem i pred Bogom!
Što se tiče izjave „Za četiri godine na poslu se pojavio ukupno mesec dana, a sve vreme je uredno primao platu“ – ova nesuvisla tvrdnja ne zaslužuje ni komentar, obzirom da sam za prethodne četiri godine bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odrekao se poslaničke plate i pored toga (skoro sigurno, a lako proverljivo), više dana radio u bolničkoj ambulanti i primio pacijenata (gde god da su me našli ) nego Vi g. Miloševiću, kao v.d. direktora bolnice na „vašem“ internom odeljenju, a o viziti da i ne govorim – koliko ste ih imali za 4 godine kao internista i v.d. direktora na svom ili drugom bolničkom odeljenju? Da li je to vaš posao ili ne? Koliko dežurstava, a koliko pripravnosti ste imali za vreme dok vršite funkciju v.d. direktora? Da li ste ih izbegavali ili ne?! Ranijih godina ste znali da prigrabite dobro plaćenu pripravnost gastroenterologa svih 365 dana u godini iako ste imali kolegu sa kojim ste to trebali da podelite po principu pola-pola.
Da li ste se sa nekim konsultovali oko plana smanjenja obima usluga u 2017. godini za 5% (stručna tela, sindikati, načelnici službi) ili ste ga samostalno prihvatili…? Koliko ljudi će ostati bez posla, ko će biti višak, kako će se to odraziti na kvalitet usluga, ko će trpeti – pacijenti, osoblje…?
Za 4 godine ste primili 4 lekara na specijalizaciju. Bravo! Dakle, jednog godišnje, a koliko ih je napustilo bolnicu, koliko ih je otišlo u penziju, koliko ih je ukupno manje za ove 4 godine vašeg „v.d. direktorovanja“? Koliko sestara je otišlo i koliko ih nedostaje, koliko pomoćnog osoblja? Nadam se da imate taj podatak i da ćete ga rado izneti u javnost. Ako ih kojim slučajem nemate, rado ću Vam ih dostaviti.
Vašu garanciju da ću biti „adekvatno zbrinut“ u slučaju da se šlogiram „visoko cenim“ i zahvaljujem na brizi. Taj „posao“ bi za vas bio krajnje neizvestan…
I na kraju, šta je poznato javnosti o mom „služenju lažima“, objasnićete mi, nadam se, pred nadležnim državnim organima.
S poštovanjem,
Dr Aleksandar Radojević
