Sva dokumenta koja uđu u Međuopštinski istorijski arhiv u Čačku imaju status kulturnog dobra, ali čak 163 arhivska fonda ove ustanove imaju status kulturnog dobra od izuzetnog i velikog značaja što znači da su to dobra koja imaju prvorazredni značaj za našu državu.
Lela Pavlović, direktorka čačanskog Arhiva, kaže da se fondovi iz 19. i prve polovine 20. veka čuvaju fragmentarno što im i daje status dobra od izuzetnog i velikog značaja.
– To su najstariji fondovi načelstva: rudničkog i čačanskog, sudova, zatim sudova i opština u ratnom periodu kako u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu, fond Kren-Stanković, zbirka pečata, fotografija i tako dalje. To su sve fondovi koji se čuvaju u celosti i tu nije bilo nikada nikakvog škartiranja. Nekada se prema arhivi odnosilo sa mnogo nemara, pa je čuvena već priča o Dimitriju Miti Petroviću, učitelju crtanja u Gimnaziji, ocu slikarke Nadežde Petrović kojem su 1876. na pijaci bakaluk uvili u dokument iz Karađorđevog ustanka. Kada je otišao u tadašnje Okružno načelstvo i pitao kako se to našlo na pijaci rekli su mu da imaju mnogo toga na tavanu i da to prodaju „na kilo“. On je tada počeo da prikuplja arhivsku građu, prvo u Čačku, a zatim u Beogradu i tako je nastala jedna od najvećih i najboljih zbirki koja se čuva u Arhivu Srbije i nosi naziv „Zbirka Mite Petrovića“, kaže Lela Pavlović.
Sve što uđe u Arhiv, više ne može van
Lela Pavlović kaže da su u Međuopštinskom istorijskom arhivu veoma dosledni kada je u pitanju neiznošenje materijala van zgrade Arhiva.
– To je prvo i osnovno: ništa što je ušlo u arhiv kao dokument ne sme se izneti. Ovo pravilo ne važi samo za istraživače nego i za sve službe. U nekom ranijem periodu se ovo pravilo kršilo, međutim sada se to striktno poštuje. Ne smemo izdavati čak ni sudu, već im dajemo overene kopije na osnovu kojih sud može da vodi postupak. Isto važi za katastar ili bilo koju drugu službu. Stavljanjem našeg pečata mi potvrđujemo da je kopija koju smo izdali verna originalu, kaže dirktorka.
Arhiv je otvoren za sve građane
Arhivska građa koja je prikupljena za 67 godina postojanja Arhiva u Čačku dostupna je svim zainteresovanim građanima i to potpuno besplatno, kaže Lela Pavlović.
– Često se postavlja pitanje kakva je procedura i zbog toga moram da naglasim da je veoma jednostavna. Posle popunjavanja zahteva naši službenici će vas uputiti u kojem delu arhivskog materijala to možete da nađete. Recimo, ako pravite rodoslov, kod nas su sve matične knjige rođenih, venčanih i umrlih za period druge polovine 19. veka i sam početak 20. veka za područja Čačka, Gornjeg Milanovca i Lučana. Za sve ćete dobiti uputstvo i uverićete se da je sve lako i dostupno. Sedmično nam se obrati 15-ak istraživača, odnosno građana koji imaju potrebu da tragaju za nekim dokumentima koji se čuvaju u Arhviu, kaže direktorka Istorijskog arhiva u Čačku Lela Pavlović.
