Narodni muzej u Čačku je bogatiji za 75 novih eksponata koji će popunjavati muzejske zbirke. Reč je o predmetima vezanim za etnologiju i srpsku istoriju, a dar su Antonija Simovića rodom iz Zablaća, kaže Snežana Ašanin, kustos čačanskog Muzeja.
– Mi uglavnom odlazimo na teren i na taj način uspostavljamo kontakte sa ljudima dolazimo do eksponata. Međutim, ovoga puta eksponati su pronašli nas. Antonije i Ljiljana Simović su naši nekadašnji sugrađani, Antonije je rođen u Zablaću, završio je pravni fakultet i već 65 godina živi i radi u Beogradu. U svojoj vikendici na Rudniku su sakupljali predmete vezane za narodnu tradiciju i prošlost, ali i predemete koje je Antonije doneo iz roditeljskog doma. Predmeti su stari više od 100 godina, neke od njih je izrađivao njegov otac, a neke i njegov deda. Svaki od tih predmeta ima svoju priču i na osnovu njih mi saznajemo kako je porodica Simović živela, kakvi su bili porodični odnosi, kuda su putovali, kako su se selili, kako su živeli u datim istorijskim okolnostima, u ratnim stradanjima i oni su bili jako vezani za te predmete. Međutim, kako vreme prolazi i oni sada imaju preko 80 godina, razmišljali su šta će biti u budućnosti sa tim predmetima i smatrali su da će ti predmeti najbolje nastaviti da žive i da traju u Narodnom muzeju u Čačku. Važno je da napomenemo da smo pored tih predmeta dobili bogate priče i saznanja o životu, načinu izrade pojedinih prdmeta, jer su nam napisali sve u vezi izrade i funkcije tih predmeta. Na Preobraženje smo upriličili susret sa darodavcima i izložili sve ono što smo dobili od Antonija i Ljiljane Simović jer smo želeli da našim sugrađanima pokažemo kako jedna porodica ima divan odnos prema narodnoj tradiciji i razmišlja o tome kako će ona biti predstavljena sutra nekim budućim pokolenjima.
Priča o jednoj tronoški vraća nas u prošlost
Predmeti će popunjavati različite zbirke i biće izlagani na raznim tematskim izložbama.
– Imamo predmete koji su vezani za odeću, kovački zanat, stolarski zanat, dečije igračke i popunjavaće te tematske izložbe, a naravno jednog dana nešto od toga će se naći i u nekoj stalnoj postavci. Možemo da ih izlažemo na nekim manjim manifestacijama ili ako se bude organizovala Noć muzeja i da napravimo razne priče. Recimo, dobili smo čitavu priču o istorijatu jedne stolice tronoške koju kada pogledate nije ništa posebno. Ali o toj stolici je pisano kroz vreme, od momenta njenog nastanka do danas. Antonije Simović je tu stolicu nosio u školu jer posle Drugog svetskog rata, škole su bile zapaljene i deca nisu imala ni klupe ni stolice, škole su se održavale u nekim pomoćnim prostorijama, pa i u štalama i deca su nosila stolice od kuće. Kroz takvu priču mnogo saznajemo o istorijskim okolnostima i samim ličnostima, događajima, školstvu, drugarstvu… Antonije je čovek koji je obišao puno muzeja i pozorišta u svetu i video je još pre 50 godina kako se u naprednom svetu odnose prema tavkim predmetima i spojio je ono što je saznao sa našom tradicijom. I to je ono što tim predmetima koje je on poklonio čačanskom Muzeju daje posebnu lepotu i čar, istakla je Snežana Ašanin.
