Slikar Božidar Plazinić uselio se 1985. godine u objekat iznad upravne zgrade Doma učenika u Čačku, a zatim i sagradio atelje na spratu te zgrade istovremeno potpisujući ugovore o korišćenju prostora prvo sa Domom učenika, a potom i sa Ministarstvom prosvete. On je prošle godine stekao pravo vlasništva nad spratnim prostorom u Učiteljskoj 8 u dvorištu Doma učenika i istovremeno potpisao ugovor o korišćenju jer, kako je istakao, vlasništvo nije želeo s obzirom na to da mu je namera bila da tih 80 kvadratnih metara pokloni Domu učenika. Na danas održanoj konferenciji za novinare, Plazinić, koji od 2001. godine ima status istaknutog umetnika, tvrdio je da mu je sada onemogućen pristup ateljeu i to zbog toga što neko želi da mu uzme atelje.
– Ja imam pravo prolaza i to ne mogu da mi zabrane. Međutim, oni imaju pravo da produže suđenja, a ja više nemam mogućnosti da se sudim jer mi je to već odnelo dve hiljade evra. Obrazloženje zašto mi i pored toga što imam pravo da prođem kroz prizemlje da bih se popeo na sprat to pravo uskraćuju, niko mi iz Doma učenika nikada nije dao. Ako ne mogu da priđem ateljeu, to je kao i da ga nemam, rezigniran je Plazinić.
Umetnička i društvena odgovornost
Plazinić je danas naglasio da umetnik osim umetničke mora da ima i društvenu odgovornost i rekao da se njegova ogleda u tome što je 244 mladih pripremio za upis na akademije, kao i u velikom broju umetničkih projekata koji su privukli zasluženu pažnju i van granica Srbije. On je dodao i da čovek koji se bavi nekim stvarima za dobrobit grada ne sme da bude prepušten nečijoj volji ili nevolji.
– Potpuno sam miran što se toga tiče jer, ako to tako može, nemam ništa protiv, neka to tako i urade. Ako misle da me oteraju iz Čačka, to im neće uspeti jer ja iz Čačka sigurno neću da odem. Ali, postavljam pitanje: da li sve to treba da ostane u zatvorenom krugu ili javnost treba da bude obaveštena o ovim dešavanjima? Sad više nije bitno moje ime nego imena nekih umetnika koji će doći iza mene, kaže Plazinić.
Ko treba da rešava stambena pitanja?
Sa druge strane, u Domu učenika tvrde da ništa od svega što je Plazinić rekao nije tačno. Rosa Jelesijević, sekretar ove ustanove, kaže da Plaziniću niko nije zabranio da ulazi u atelje kroz prostorije Doma.
– Niko Božidaru Plaziniću nije zabranio niti ima nameru da zabrani da ulazi u atelje i u prostorije koje on koristi. On je ulagao neka sredstva u 38 kvadrata iznad naše upravne zgrade i po tom osnovu je od 1985. godine besplatno boravio u njemu i mi smo te ugovore produžavali sa njim i pored protivljenja Ministarstva prosvete. Ipak, kada je ugovor u maju 2015. godine istekao po drugi put, mi smo morali da mu tražimo da nam vrati ključeve i da se iseli iz ovog prostora, ali on to nije učinio i mi smo bili prinuđeni da pokrenemo tužbu jer je ovo državna imovina. Mi ovde apsolutno nismo njega ugrozili već samo tražimo da se prostor koji se nalazi iznad naše upravne zgrade, vrati nameni. Ja znam da je Božidar Plazinić akademski slikar i istaknuti umetnik, ali malo je neobično da mu Dom učenika rešava stambeno pitanje. Valjda grad ima obavezu i valjda grad zna koga ima za sugrađanina, izjavila je Jelesijević.
