Istog popodneva nakon što je svečanim otvaranjem u rad pušteno novo zdanje biblioteke „Vladislav Petković Dis“, mesecima najavljivan i dugo odlagan poduhvat dočekan je podeljenim reakcijama. Većina komentara, koji nesmanjenim intenzitetom odjekuju javnošću i društvenim mrežama, veoma pozitivno ocenjuje sprovođenje u delo zajedničkog sna zaposlenih, čitalaca i celokupne kulturne scene Čačka. Međutim, ne tako mali broj sugrađana primećuje, takođe ne bez argumenata i opravdanja, kako svaka priča ima (najmanje) dve strane, što važi i u ovom slučaju.
Među prvima se zvanično oglasila informativna služba „Nove Srbije“, saopštenjem koje prenosimo u celosti:
„Aktuelni gradonačelnik se kiti tuđim perjem“
„Naši stariji sugrađani se sigurno sa setom sećaju starog Doma vojske i kulturnih sadržaja koji su ga krasili još u vreme SFRJ, školskih priredbi, javnih nastupa, koncerata, smotri narodnog stvaralaštva, bogatog filmskog repertoara…
I tako se 2009.godine „rodila“ ideja tadašnje vlasti na čelu sa Novom Srbijom da se prostor ruiniranog Doma vojske sa odličnom lokacijom u centru grada iskoristi na najbolji mogući način, za dobrobit svih sugrađana i preimenuje u prostor buduće gradske biblioteke.
Tadašnja vlast je krenula sa procedurom otkupa Doma vojske, projektom i rekonstrukcijom zgrade, kako bi se danas po ko zna koji put aktuelni gradonačelnik sa svojom naprednjačkom svitom „kitio tuđim perjem“ i sa Ministrom kulture otvorio „najmoderniju i najveću zgradu javne biblioteke u Srbiji, sa 3500 kvadrata prostora na tri nivoa i četvrtim ispod zemlje“, „prema meri svojih potreba, prema meri svoga ugleda, prema meri svoga grada…“.Tako je SNS (podsećanja radi) pripisao sebi i zasluge za izgradnju novog Doma učenika prošle godine u Čačku, a takođe i deonicu autoputa Čačak-Ljig, koja je lična zasluga Velimira Ilića i mnogo toga još…
Takođe, Nova Srbija Čačak se zahvaljuje tadašnjoj direktorki biblioteke „Vladislav Petković -Dis“ Danici Otašević na svesrdnoj podršci i saradnji i zajedničkom delovanju da bi se ovaj naš zajednički projekat i ostvario nakon 8-9 godina, a sve u interesu zajednice, za potrebe svih naših sugrađana , a i šire.“
Bez ostrašćenosti u borbu za kulturu
Činjenica je da se na prostoru koji sada obuhvata zgrada biblioteke nekada nalazio Dom vojske, u kome su održavani brojni kulturni programi i čije su prostorije služile izvođenju predstava, koncerata, priređivanju izložbi, književnih večeri, ali i proba za, primera radi, plesne klubove. Tu tradiciju će novi, prošireni i modernizovani objekat svakako nastaviti i, barem sudeći prema najavljenom, unapređivati na ponos, radost i korist čitavog grada.
Činjenica je i da retko koja nova vlast spremno priznaje zasluge prethodnika sa podjednakim žarom koji ulaže u njihovo ocrnjivanje. Ali, isto tako se ni nekadašnji krugovi ne mogu pohvaliti naročitom nepristrasnošću. Kada se sve to primeni na teme iz kulture, neminovno dolazi do neprimerenog svođenja jednog, po svojoj prirodi pozitivnog događaja, na tek stavku u partijskim prepucavanjima.
Naposletku, ko god priveo kraju realizaciju projekta, nipošto ne sme biti zaboravljeno da su joj temelje postavljali svi prethodni, penzionisani zaposleni i rukovodioci, spoljni saradnici, ljudi dobre volje koji su se borili da „Disovo proleće“ i njegova matična institucija opstanu kroz decenije. Koliko je (ne)primereno prisustvo pojedinih zvanica ili njihovo obraćanje na svečanostima ove vrste; da li je u redu skrajnuti jedne u korist drugih i pretvoriti poduhvat u još jedno „bojno polje“ vlasti i opozicije – na svakome od nas je da procenimo…
