U čačanskom prihvatilištu za žrtve nasilja tokom poslednjih meseci zabeležen je veći broj žrtava nego obično i to su uglavnom žene u starijem životnom dobu koje trpe fizičko, psihičko i ekonomsko nasilje od strane svojih sinova, kažu u ovoj instituciji.
O tome kako odrastanje u porodici u kojoj se svakodnevno dešava neki od ovih oblika nasilja može da utiče na dete, i da li će se ono u školi ponašati kao što se njegovi roditelji ponašaju kod kuće, razgovarali smo sa Anom Savković, psihologom u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović” u Gornjem Milanovcu.
Dete ne usvaja nužno model roditelja nasilnika
– Prema određenim teorijama u psihologiji, deca imaju tendenciju da oponašaju delovanje svojih uzora. Pošto su roditelji prvi uzori deci, ona će određena ponašanja usvajati po ugledu na njih. Međutim, treba imati u vidu da je to jedan od oblika učenja i sticanja repertoara ponašanja, ali ne i jedini. Ukoliko neko dete svakodnevno posmatra nasilje u svojoj porodici ono to ponašanje može, ali i ne mora usvojiti. To između ostalog zavisi i od toga da li je nasilno ponašanje modela naišlo na opravdavanje ili na osudu okoline. U slučajevima kada nasilno ponašanje roditelja nema negativnih posledica ili oni čak dobijaju nagradu, pohvalu za takve postupke, veća je verovatnoća da će ih dete oponašati, kaže Ana Savković.
Ukoliko, na primer, dečak posmatra neki oblik nasilja koji otac sprovodi nad majkom, postavlja se pitanje da li će se taj dečak ugledati na oca i da li će biti nasilan prema svojim drugaricama u školi, što bi se moglo okarakterisati kao rodno zasnovano nasilje. Mišljenje psihologa je da postoji mogućnost da takvo dete postane nasilno jer je kod kuće imalo takav primer ponašanja, ali to ne mora uvek da bude slučaj, već zavisi i od drugih faktora.
– Ne postoji jednoznačan odgovor na ovo pitanje. U jednom od pristupa ovom problemu, tvrdi se da deca usvajaju repertoar ponašanja oponašajući delovanje svojih uzora. Rezultati studija pokazuju da postoji veza između posmatranja nasilja i nasilnog ponašanja, ali jačina te veze nije ista u svim studijama pa ne možemo govoriti o tačnim brojkama i procentima. Da li će dete izrasti u nasilnika zavisi i od drugih faktora kao što su osobine deteta, nasilni čin kome dete prisustvuje, okolnosti, objašnjava Savković.
Škola edukuje decu o oblicima nasilja
Ona kaže da se ne dešava često da škola dobije saznanje da je neki učenik žrtva porodičnog nasilja, a razlog tome je mali procenat dece u školi koja trpe i prijavljuju nasilje u porodici, kao i da škola radi na tome i trudi se da osnaži decu da prepoznaju sve vrste nasilja, da o tome slobodno govore i da potraže pomoć kada im je ona potrebna.
– U našoj školi se dosta govori o nasilju i njime se bave svi zaposleni. Deca su dobro informisana o vrstama nasilja i razvila su osetljivost za prepoznavanje istog, kao i praksu da slučajeve vršnjačkog nasilja prijave razrednom starešini, predmetnim nastavnicima ili stručnoj službi. Škola ima formiran tim za prevenciju i zaštitu učenika od nasilja, kao i jasne procedure koje se primenjuju u zavisnosti od stepena nasilja. U situacijama kada je to neophodno, škola uključuje i spoljašnju mrežu, Centar za socijalni rad i policiju, zaključuje naša sagovornica.
