Zagađenost vazduha u pojedinim gradovima u Srbiji već danima je na izrazito visokom nivou. Prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, poslednja dva dana koncentracije zagađujućih materija u vazduhu bile su na alarmantnom nivou u Kosjeriću, Užicu, Beogradu, Valjevu, Pančevu, Smederevu. Zagađenost vazduha nije novina. Visoke koncentracije smo imali i prethodnih godina. One nisu konstantne ali su najučestalije u gradovima koji se nalaze u kotlinama u kojima nema strujanja vazduha. U Čačku situacija nije alarmantna, ali ni naša urbana sredina nije u potpunosti lišena zagađivača, objašnjava dr Aleksandar Radojević, čačanski pulmolog.
– Zagađenost vazduha je nešto što nas prati. Vezano je za urbane sredine kada je u pitanju ono što je monitoring u zadnje vreme uspeo da pokaže na nekim mestima gde nema zabrane objavljivanja rezultata monitoringa. Kada imate gradove tipa Užica, recimo, koji su u kotlinama i gde nema strujanja vazduha, onda daleko češće i sve vrednosti tih polutanata prelaze ono što je dozvoljeno. A dozvoljeno je ono što je dogovorom između nekih stručnih ljudi prihvaćeno kao donja granica koja omogućava, da tako kažem, komforan život. Međutim, donja granica otrova praktično ne postoji. Čovek je biće koje treba da živi u čistoj sredini. Ali zagađenje je neminovnost. Kada živite u urbanoj sredini onda morate da se pomirite sa tim da imate zagađivače i da dišete zagađen vazduh. Praktično, jako je teško u takvim gradovima obezbediti da sve funkcioniše a da nema čestih zagađenja. U Čačku je situacija bolja jer se Čačak ne nalazi u tako uzanoj kotlini. Tu su vetrovi češći pa se onda i prečišćavanje vazduha u gradu „obavlja“ bolje nego u sredinama koje su u dubokim kotlinama, objašnjava dr Radojević.
Motorna vozila i usporen saobraćaj glavni uzročnici zagađenosti vazduha u gradovim
Motorna vozila i loša regulacija saobraćaja u gradskim sredinama glavni su uzročnici zagađenja, navodi sagovornik i kaže da je jedina preventiva u vezi sa tim što kraće zadržavanje ili izmeštanje iz okruženja u kome je saobraćaj gust i posebno usporen.
– Rezultati svih studija ukazuju da je stepen zagađenosti najveći tamo gde je najviše automobila i gde je usporeno njihovo kretanje. Da zlo bude veće, svi ti gasovi u savremenim automobilima su bez mirisa, ukusa i boje tako da ih ne možete osetiti, ne možete se od njih adekvatno braniti, osim da ste svesni ove činjenice i, kada ste u nekoj saobraćajnoj gužvi u centru grada, da se zadržite što je kraće moguće ili dislocirate sa tog mesta. Dakle, zaštita od otrovnih produkata sagorevanja u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ne postoji, osim sklanjanja iz okruženja u kome se nalazite.
Evropske zemlje postepeno uvode zabranu vožnje starih dizel vozila u centrima metropola ili u pojedinim delovima gradova sa najvećim zagađenjem. Mi to sebi za sada još ne možemo da priuštimo, objašnjava dr Radojević, i navodi regulatorne propuste koje bismo mogli da ispravimo sa ciljem efikasnije zaštite životne sredine a time i sopstvenog zdravlja.
– Mi smo kao država siromašni pa sebi ne možemo priuštiti taj luksuz da zabranimo da u centre gradova ulaze oni koji voze automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jer elektromobilima zameniti javni ili lični prevoz je za nas, čini mi se, još uvek skupo. Neka redukcija u planu saobraćaja u užim centrima gradova u svakom slučaju je moguća. To rade i evropski a i neki naši gradovi. Nažalost, mi imamo zakon koji se odnosi na saobraćaj i na pešake a koji daje prednost pešacima na svim pešačkim prelazima. Sledstveno tome, imate drastično usporavanje saobraćaja i sistem automobila stani-kreni, kada oni ispuštaju daleko više izduvnih gasova. Mi smo kao država skloni da prepisujemo zakone i ovo je prepisano od skandinavskih zemalja koje su to uvele pre nekih 20-30 godina i vrlo brzo su uvidele da su napravile lošu uslugu sebi i svojim građanima pa su taj zakon povukle. Dakle, Skandinavci su ga prvi uveli i prvi povukli, a mi smo ga uveli tek kad su ga oni povukli i nikako da se setimo da promenimo taj zakon jer on ne donosi ništa dobro ni pešacima, ni vozačima a ni stanovnicima urbanih sredina, kaže dr Aleksandar Radojević.
Da li je vazduh u ruralnim sredinama zdraviji?
Često pomislimo da je život na selu mnogo zdraviji nego u gradu. To je možda nekada bio slučaj jer danas ni u ruralnim sredinama situacija nije bolja kada je reč o zagađenju, objašnjava naš sagovornik.
– U ruralnim sredinama zagađenje se ne meri ili se jako retko meri. Imate ljude koji žive blizu velikih plantaža ili voćnjaka gde se voćne kulture često i nekontrolisano prskaju raznim otrovima koji su praktično derivati bojnih otrova, a koji onda bukvalno okruže neka domaćinstava. Ti ljudi žive u jako zagađenoj sredini iako su van gradskih sredina. Oni su možda čak i ugroženiji od onih koji žive u gradu i koji su mobilni pa možda mogu negde da se sklone, dok ovi prvi imaju možda kuću pored nečijeg voćnjaka ili plantaže i oni nemaju gde.
Medicinske maske ne štite od zagađenja
Prva asocijacija na zagađenje, zdravlje, ali i virusne infekcije većini nas su medicinske maske, pa ih čak i u našem okruženju neki nose kao prvu liniju odbrane. Međutim, dr Radojević objašnjava da medicinske maske, u tu svrhu zaštite, nemaju nikakvog efekta.
– Te maske su još jedna svetska prevara velikih kompanija koje se bave time, a koje su u „dilu“ sa nekim ljudima iz vlada ili medija koji kažu da te maske mogu da štite pluća ili nos, sinuse, respiratorne organe od onoga što su isparenja u vazduhu. Te maske su u medicini napravljene da ih nose oni ljudi koji vrše intervencije na otvorenim ranama pacijenata. Dakle, ta maska služi da štiti pacijenta od doktora i onoga što on izdiše iz svojih disajnih organa, a ne da štiti doktora od pacijenta. Virusi ulaze i kroz oči, a ne samo kroz nos, ulaze na usta, ulaze kroz kožu, otvorene rane, ulaze kuda god. Zaštita stavljanjem maski u te svrhe je, da ne kažem, čista glupost, ali u principu je tako.
I boravak u zatvorenom nosi rizike
U danima kada je zagađenje vazduha na alarmantno visokom nivou, preporučuje se boravak u zatvorenom. Dr Radojević navodi da ni to nije zdravo, ali je opcija koja je bezopasnija od direktne izloženosti visokim koncentracijama zagađujućih materija na otvorenom.
– Nažalost, to je zanemarljivo zdravije nego biti negde na otvorenom. Ali svi ti gasovi ulaze i u sobe, ulaze u stanove, oni su svuda. Vi ste jednostavno „potopljeni“ u zagađenu atmosferu. I na najmanje otvaranje vrata i prozora ti gasovi ulaze unutra. Oni prolaze čak i kroz zidove ako ne otvarate vrata, u nešto manjoj meri, ali ako ih ima u sobi a vi ste ceo dan u sobi, neminovno je da ih udišete i živite sa njima, zaključuje dr Aleksandar Radojević.
