Nakon informisanja javnosti o potpisivanju ugovora između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Grada Čačka o izgradnji staklenog vidikovca sa ugostiteljskim objektom na vrhu Kablara, glas protiv realizacije ovog projekta podigli su biolozi, arhitekte, doktori veterine, ekolozi, iznoseći svoje argumente zašto bi izgradnja takvog objekta narušila ovo zakonom zaštićeno područje.
Oni su inicirali peticiju „Sačuvajmo Kablar“ i uputili brojna pitanja nadležnima od kojih očekuju otvorene i javne odgovore, sa ciljem informisanja javnosti o stvarima od izuzetnog značaja.
Detaljan elaborat o zaštiti Klisure obezvređen zbog jedne staklene konstrukcije
Jedan od inicijatora Peticije je i Bogdan Šojić, doktor veterinarske medicine i saradnik Zavoda za zaštitu prirode, koji kaže da je Elaborat Zavoda, kao jedine merodavne institucije u ovom slučaju, argument koji govori u prilog tome zašto područje Ovčarsko-kablarske klisure treba sačuvati u njegovom izvornom obliku.
– S obzirom na to da sam saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije u vezi sa lečenjem ptica, mogu da kažem da je 2019. godine veliki broj ljudi pokrenuo Program zaštite Ovčarsko-kablarske klisure koja je već tada, ali i dosta ranije, počela da se urušava kao prirodno dobro koje nam je od Boga dato na čuvanje. Zavod za zaštitu prirode Srbije je od 2019. godine radio opsežna istraživanja i zaključio je da je ovo prostor koji treba zaštititi, koji je zaista toga vredan jer je pun biljnog i životinjskog sveta koji se retko nalazi, ili se uopšte ne nalazi na drugim mestima, te da tu osobenost Ovčarsko-kablarske klisure treba sačuvati. Ljudi iz Zavoda koji se bave problematikom ekologije i zaštite životne sredine, stručnjaci u svojim oblastima, uradili su elaborat na 300 kucanih strana koji govori u prilog tome zašto ovaj predeo treba sačuvati u njegovom izvornom obliku.
,,Ko je taj kome smeta da se zaštiti Klisura?“
Zavod za zaštitu prirode Srbije je jedina merodavna i zakonom ovlašćena institucija koja treba da se pita kada je reč o podizanju staklenog vidikovca na Kablaru ističe Šojić, dodajući da se brojni ljubitelji prirode i ove planine, kao i stručna lica, brinu da je ovde reč o interesima pojedinaca koji su stavljeni ispred prirode i zakona.
– Brinemo šta će se uraditi jer se bojimo da politika ima primat nad prirodom i željom građana da zaštite ovaj predeo. U ovom slučaju, izgleda da se pokazuje da je tako. Jednostavno, za zaštitu prirode odgovorna je samo jedna institucija – Zavod za zaštitu prirode Srbije. Smešno je da neko drugi odlučuje o tome. I ko je taj sa druge strane? To treba da znamo. Ko je taj kome smeta da se zaštiti Klisura? Sada imamo situaciju, posle toliko godina i rada na zaštiti, da zbog jednog objekta za koji ne znamo ko ga i zašto podiže na vrhu Kablara, treba da propadne sve ono što su ljudi do sada radili, čitav elaborat na 300 strana o zaštiti Ovčarsko-kablarske klisure.
,,Razumno rešenje mora biti iznad politike“
Sagovornik je mišljenja je da se ova situacija može rešiti ukoliko postoji dobra volja.
– Smatram da je sasvim jednostavno, ako postoji dobra volja, da se odluka o tome prepusti Zavodu koji je za to i plaćen i odgovoran, a ne da se prepušta pojedincima koji nisu ni stručni za to. Postavlja se pitanje da li na ceni treba da dobije politika ili neko razumno rešenje. Ljudi žele da zaštite svoje prirodno dobro – manastire, meandre, biljni i životinjski svet koji je prepoznat kao prirodna retkost koja se ne meri parama i koja treba da služi ovom narodu. Treba da imamo Ovčarsko-kablarsku klisuru onaku kakva ona izvorno jeste, a ne prerađenu sa staklenim objektima koji se podižu na vrhu Kablara. Kako će se razmnožavati ptice i životinje ako vi uzurpirate njihov životni prostor? Onda ovo ne treba da zove zaštićeno područje, već uzurpirano područje.
