U saopštenju za javnost koje je uputila milanovačka Opštinska organizacija Srpskog pokreta Dveri povodom zvaničnog izveštaja Državne revizorske institucije o poslovanju milanovačkog Doma zdravlja, ističe se niz nepravilnosti koje je ova institucija utvrdila, od kojih se jedna odnosi na imenovanje Aleksandra Čivovića za direktora Doma zdravlja.
Dveri navode da je Državna revizorska institucija konstatovala da Aleksandar Čivović, vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja u Gornjem Milanovcu, ne ispunjava jedan od uslova za taj izbor jer u momentu imenovanja nije imao radni staž u oblasti zdravstvene zaštite.
-Za direktora Doma zdravlja postavljen je čovek koji u momentu imenovanja, 6. jula 2016. godine, nije imao radni staž u oblasti zdravstva, a da bi bio postavljen na tu funkciju mora imati najmanje pet godina. U istom trenutku nije imao ni položen Državni ispit, koji je naknadno završio. To znači da lekarsku praksu nije smeo samostalno obavljati, već samo u prisustvu i pod nadzorom lekara sa iskustvom. Konkurs za imenovanje direktora raspisan je tek nakon isteka 6 meseci od postavljenja v.d. direktora Doma zdravlja, i nikad nije sproveden do kraja, navode Dveri u saopštenju.
Sporna i druga pitanja u vezi sa radom milanovačkog Doma zdravlja
Milanovačka opštinska organizacija Srpskog pokreta Dveri osvrnula se na izjavu predsednika ove opštine u vezi sa radom Doma zdravlja, uporedivši je sa stanjem u ovoj ustanovi.
-Predsednik opštine je za televiziju izjavio da je Čivović postavljen na funkciju v.d. direktora da bi ustanovu koja je bila devastirana doveo do toga da danas funkcioniše po svim evropskim standardima. Navodi da nisu imali organizovane službe, da su saniteti bili jako stari, da nije obnavljan vozni park, da nisu imali novac za registraciju vozila, sipanje goriva… Takođe kaže da imaju akreditaciju koja je prvi put od osnivanja Doma zdravlja dobijena na 3 godine, moderno opremljen prostor Hitne pomoći, renovirane ambulante po selima. A u stvarnost to izgleda ovako – Što se akreditacije tiče, ona jeste dobijena ali šta su konkretno sa njom dobili pacijenti a šta zaposleni, i koliko je ona koštala? Koliko pacijenata u proseku pregleda jedan doktor u smeni, odnosno koliko vremena može da posveti jednom pacijentu i koliko se u proseku čeka na pregled? Koliko brzo hitna pomoć stiže do pacijenata? Koliko je mladih lekara primljeno a koliko poslato na specijalizaciju? Ove podatke želimo da znamo, jer su oni pravi pokazatelji kvaliteta rada, navode Dveri u saopštenju.
