Ivanjica je po mnogo čemu poznata, pa je samim tim teško odlučiti se šta bi to moglo da bude na prvom mestu kada želite da pričate o ovoj prelepoj varošici. Činjenica je da je bogata šumama, planinskim rekama, čistim vazduhom, tako da je i sama priroda ovom kraju dala veliki potencijal u korišćenju obnovljivih izvora energije, što je u današnje vreme jako važno. Teritorija Ivanjice je bogata vodnim potencijalom koji može da se iskoristi za obnovljive izvore energije, pre svega za izgradnju mini hidrocentrala. Podsetićemo da korišćenje ovih izvora koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija gasova staklene bašte, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.
Ono što Ivanjicu izdvaja od drugih gradova i opština u Srbiji jeste i to što se u njoj nalazi jedna od najstarijih hidrocentrala, smeštena u centru Ivanjice, koja je kao deo Stare čaršije proglašena za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. U njenom sklopu se nalaze akumulaciono jezero i vodopad.
Pre više od sto godina gotovo za celo stanovništvo tadašnje Srbije električna energija je bila potpuna nepoznanica. Upravo u ovoj varošici, 1911. godine kada je počela sa radom Mala hidrocentrala „Moravica“, koja se smatra petom hidrocentralom u Srbiji, zasijale su prve sijalice i to 20 godina posle Njujorka, 17 posle Beograda, a pre Čačka, Kraljeva i Smedereva…
O tome kako je ona izgrađena i kako je to izgledalo davne 1911. godine, razgovarali smo sa Raškom Nešovanovićem, novinarom i publicistom iz ovog mesta. Prema njegovim rečima, 1907. godine u Srbiji su samo četiri grada imala struju. Hidrocentrala u Ivanjici je bila vizija uglednih trgovaca i bankara, koji su se udružili u „Ivanjičko električno-industrijsko društvo“ jer su želeli da Ivanjica bude jedna od modernijih varoši tog vremena i odlučili su da uvedu struju. U varošici pod Golijom 1911. godine na Nikoljdan, puštena je u rad hidrocentrala koja je osvetljavala Ivanjicu.
– Davne 1907 godine, Srbija je imala samo četiri grada koja su imala električnu energiju. Ivanjički, u to vreme bogati ljudi – trgovci, bankari, preduzimači, putovali su u Užice i videvši sijalice na ulicama i u kućama, rešili da u svom mestu naprave hidrocentralu i daruju ovom narodu struju. Naravno, išlo im je na ruku to što je Ivanjica imala izuzetno brzu reku Moravicu koja je mogla da se iskoristi za tako nešto. I te daleke 1907. godine napravljen je konzorcijum, i više bogatih meštana Ivanjice se udružilo, uložili su sredstva i krenuli sa izgradnjom. Napravljen je mali vodopad od drvenih brvana, počeli su da se kopaju kanali za zgradu koja je trebalo da bude hidrocentrala. Narod kao narod, dolazio je da gleda to čudo, šta se to radi na reci Moravici, i to je trajalo otprilike četiri godine, priča Nešovanović.
Turbina za Hidrocentralu je kupljena u Beču, a najkomplikovaniji je bio njen transport do Ivanjice.
– Najteži deo posla bila je nabavka i dopremanje turbine koja je trebalo da proizvodi struju. Ona je kupljena u Beču. Interesantno je da je ta turbina vozom stigla od Beča do Kragujevca, a od Kragujevca nije imalo prevoza, pa se krenulo sa volovskim kolima. Nekoliko pari volova vuklo je ogromnu turbinu i putovali su čitavih sedam dana od Kragujevca do Ivanjice da bi je dopremili na mesto gde je trebalo da bude ugrađena. Kada je turbina stigla, bio je to u neku ruku, kako su mi pričali stariji meštani, praznik za Ivanjicu. Okupio se veliki broj građana da vidi to čudo od mašine koja je uz pomoć ljudske snage, jer tada nije bilo ni dizalica ni kranova, stacionirana na mesto gde se zidala zgrada koja je predstavljala hidrocentralu. U izgradnji te zgrade učestvovao je veliki broj radnika, ona je zidana četiri godine, sve do 1911. kada je konačno hidrocentrala bila gotova i mogla da se pusti u funkciju.
„Vidi nano koliko mesecova“
Kada su zasijale prve sijalice na tadašnjim ulicama Ivanjice bilo je to pravo čudo, a Ivanjičani su bili jedni od najponosnijih stanovnika Srbije.
– Kakav je to bio praznik za građane Ivanjice kada su se pojavile prve sijalice na ulici. Okupila se tu skoro cela Ivanjica koja je tada bila mala po broju stanovnika i svi su čekali da zasija prva sijalica. Bilo je to veliko oduševljenje i radost jer su dobili nešto što su do tada imala samo četiri grada u Srbiji. Ima i jedna anegdota iz tog vremena koja kaže da je jedan dečak sa majkom iz Kušića krenuo prema varošici, i kada je došao nadomak brda odakle se vidi Ivanjica i video da gore sijalice, uzviknuo je „Vidi nano koliko mesecova“.
Prema rečima Raška Nešovanovića, Ivanjica je izgledala kao pravi velegrad u to vreme.
– Ljudi tada nisu razmišljali da struju razvedu u svoje domove. Tek kasnije, kada su videli kako to izgleda, počeli su prvo oni imućniji da uvode struju u svoje kuće, a oni koji nisu imali mogućnosti odlazili su kod komšije koji ima struju da gledaju to čudo. Vremenom su u celom gradu postavljene drvene bandere sa sijalicama, pa je Ivanjica izgledala kao pravi velegrad u to vreme. Ivanjičani kao Ivanjičani, bili su ponosni na to što su među prvih pet gradova u Srbiji dobili električnu energiju i sa tim se ponose i danas.
Struja u sela stigla tek osamdesetih godina prošlog veka
Iako je hidrocentrala počela sa radom 1911. godine, elektrifikacija seoskog područja je počela mnogo kasnije.
– Ivanjička sela su dugo bila bez struje, tek početkom šezdesetih godina krenula je elektrifikacija seoskih područja opštine Ivanjica. Ono što je bio problem to je nepristupačan teren gde su trebali da se grade dalekovodi, pa je to išlo dosta sporo. Možemo da kažemo da su negde sredinom osamdesetih godina prošlog veka sela ivanjičke opštine bila obuhvaćena električnom energijom. Ne treba zaboraviti da su pogotovu golijska sela dugo bila bez električne energije, kao i da i danas ima nekih krajeva gde struja teško dolazi. Najteže je dovesti bandere i dalekovode do udaljenih i usamljenih kuća, međutim to je nekako rešeno putem daljinskih sistema, tako da sada možemo slobodno reći da je cela ivanjička opština pokrivena kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom.
Sa razvojem Ivanjice Moravica imala sve manje snage
Ne postoje precizni podaci koliko je u to vreme Hidrocentrala „Moravica“ proizvodila struje, kaže Nešovanović i dodaje da sa razvojem Ivanjice nije imala dovoljno snage da snabdeva celu opštinu.
– Tada nisu postojali instrumenti koji bi merili koliko se struje proizvodilo. Jednostavno, turbina je uključena i davala je struju, ali se nije tačno znalo koja je to snaga, mada je svakako bilo dovoljno da zadovolji potrebe Ivanjice. Međutim, kako se Ivanjica proširivala i izgrađivala, hidrocentrala je bila sve manje u mogućnosti da snabdeva ceo grad strujom, tako da je krajem sedamdesetih godina mogla da snabdeva jedino Hotel „Park“.
Zgrada stare hidrocentrale postaje muzej
U toku je rekonstrukcija vremešne hidrocentrale na Moravici, a pored nje će biti izgrađena mini hidroelektrana. Prema rečima našeg sagovornika, u planu je da objekat stare hidrocentrale postane muzej gde će turisti moći da se upoznaju sa njenom istorijom.
– Pored stare hidrocentrale gradi se mini hidrocentrala koja će biti u funkciji i koja će ući u sistem Elektromreže Srbije. Ivanjičani se nadaju da će zgrada koja je napravljena 1911. godine konačno postati muzej gde će gosti i turisti kojih je svake godine sve više doći da vide i da se upoznaju sa istorijatom ove hidrocentrale. Posebno su lepe fotografije na kojima se vide volovska kola koja vuku turbinu i gde se vidi koliko je truda, napora, rada ali i para uloženo da bi Ivanjica dobila hidrocentralu. Do sada je izvršen remont turbine koja će ponovo moći da bude u funkciji stvaranja električne energije. Prostorije, poslovni prostor gde su nekada bile kancelarije se renoviraju, menja se stolarija i vrši se rekonstrukcija svega ostalog što traje već jedan vek. Po mojim saznanjima, ta zgrada bi trebala da bude gotova za mesec dana, nakon čega će u njoj biti izloženi eksponati i stare fotografije iz vremena izgradnje hidrocentrale. To će biti neka vrsta muzeja elektroprivrede Ivanjice i taj objekat će biti interesantan za sve one koji dolaze u naš kraj, pogotovu što je na lepom mestu gde je i vodopad koji je skorije renoviran i predstavlja jednu od najlepših atrakcija Ivanjice.
Sporan most kod vodopada će biti srušen
Kao što je rekao Raško Nešovanović, vodopad na Moravici, vizuelni simbol Ivanjice, sagrađen je u sklopu hidrocentrale. Stogodišnji vodopad se nalazi na mnogim turističkim promotivnim materijalima ne samo Ivanjice, već i Srbije. Međutim, u sklopu rekonstrukcije, pre nekoliko godina je izgrađen most koji je narušio izgled vodopada i koji se Ivanjičanima nije svideo, zbog čega je više od hiljadu građana zatražilo od nadležnih organa preispitivanje tih radova, kao i rušenje mosta.
– Izgradnja mosta ispred vodopada izazvala je veliki revolt Ivanjičana. Peticiju sa nekoliko hiljada potpisa u kojoj traže da se taj most ukloni poslali su nadležnim organima. Taj most potpuno zaklanja vodopad i ono što je nekada bilo ivanjički imidž je potpuno naruženo. Zato su Ivanjičani razočarani tražili da se most sruši. Konačno je doneta sudska odluka da Elektroprivreda Srbije mora da sruši taj most. Kako sam nezvanično saznao, čekaju se lepši dani, pa će se ti radovi najverovatnije obaviti na proleće. Ostaje pitanje zašto je taj most morao da se gradi, kao i da li je stari vodopad morao da se renovira, jer je bio od čvrstog kamena. Ali ono što je sigurno, Ivanjičani neće dozvoliti da njihov vodopad, kako ga nazivaju „Naper“ ode u zaborav zbog nekog mosta, čiji će razlog izgradnje po svoj prilici ostati zagonetka, kaže Nešovanović.
Mini hidrocentrale budućnost Ivanjice
Brze planinske reke čine Ivanjicu idealnim područjem za izgradnju malih hidrocentrala. Međutim, u ovoj opštini je do sada izgrađena samo jedna i to pre 20 godina. Nešovanović kaže da postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani da grade mini hidrocentrale, a da je golijski kraj za to najpogodniji.
– Ivanjica je poznata po brzim rekama, pored Moravice tu su Nošnica i druge reke koje su idealne za pravljene mini hidrocentrala. U poslednje vreme se pojavio veliki broj interesenata koji su zakupili određeni broj parcela na tim rekama u brdima kako bi pravili male hidrocentrale. Za sada postoji samo jedna u selu Devići koja je izgrađena još pre 20 godina i ta centrala je uključena u sistem Elektroprivrede. Očekuje se da će ih uskoro biti šest do sedam, a možda i više. Golijski kraj, gde su reke dosta brze, je najpogodniji jer uvek ima vode pa i u vreme najvećih vrućina. Mali problem predstavlja otkup zemljišta, ali s obzirom na značaj i korist mini hidrocentrala, mislim da će i ti problemi u skorijoj budućnosti biti rešeni i da će golijski kraj imati pravu reviju mini hidrocentrala, rekao je Raško Nešovanović.
