Претрага
[rstr_selector]
Ilustracija

Jedni odlaze, ali drugi ne dolaze: Emigracija lekara i zabrana zapošljavanja desetkovali medicinski kadar

Odliv medicinskog kadra iz Srbije je veliki problem već nekoliko godina, uslovljen brojnim faktorima, koji je kulminirao propisivanjem zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Mnogi lekari odlaze u penziju dok se sa druge strane novi ne primaju, zbog čega je lekarima i medicinskom osoblju značajno povećan obim posla, a suočeni smo i sa emigracijom zdravstvenih radnika iz cele Srbije. Zbog celokupne situacije, mladi koji završavaju medicinske fakultete sve češće se opredeljuju za odlazak u inostrastvo, objašnjava  dr Milan Roganović, specijalista otorinolaringologije.

– Tačno je da mi u poslednjih nekoliko godina imamo izrazito veliki odliv medicinskog kadra, ne samo iz čačanskih zdravstvenih ustanova, nego i šire na teritoriji cele Republike. Mnogi od nas koji smo u zdravstvenoj zaštiti prisutni kao zaposleni, skretali smo pažnju na to da smo već godinama u problemu što se tiče odliva kadrova iz naših ustanova, delom i zbog prirodne biološke selekcije zbog odlazaka u penziju. Pri tome, ne primaju se novi kadrovi koji će zameniti te ljude, a imamo i emigraciju zdravstvenih radnika iz cele Srbije. Poseban problem je što mi već godinama imamo taj zakon kojim se zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru, što podrazumeva i zdravstvo, a na osnovu koga se mogu samo po potrebama službe u određenim segmentima i u određenim specijalnostima lekari ili medicinsko osoblje primati na određeno vreme. Pacijenti i mi zaposleni smo svesni toga da je kadra nedovoljno, da je obim posla prevelik, da su ljudi koji rade pod velikim pritiskom i velikim brojem obaveza i da nekada jedna osoba obavlja posao praktično za tri čoveka istovremeno. A kada se zaposli određeni broj ljudi na određeno vreme, niko im ne garantuje da će na tom mestu i ostati nakon sticanja nekog iskustva u prvim mesecima ili godinama rada, kaže dr Roganović.

Svršeni studenti medicine traže poslovnu sigurnost u inostranstvu

On navodi da se mladi po završetku fakulteta opredeljuju za odlazak u inostranstvo gde će kao gotovi stručnjaci sa diplomom biti primljeni u službu i sigurni u stabilnost svog radnog mesta.

– Zbog nesigurnosti po pitanju posla, kao i relativno malih primanja u sektoru zdravstvene zaštite, mladi se po završetku fakulteta opredeljuju za odlazak u inostranstvo. Više od 50 odsto mladih svršenih studenata je na kursevima nemačkog ili nekih drugih jezika jer žele da odu u zapadne zemlje gde će kao gotovi stručnjaci sa diplomom biti primljeni i gde im se osigurava neka stabilnost njihovog posla i daljeg usavršavanja, što je kod nas veoma neizvesno. Postoje podaci da lekarska komora Srbije izda do 800 sertifikata dobre prakse na zahtev osoblja koje je već zaposleno u našem sistemu zdravstvene zaštite, a ti sertifikati su im neophodni kako bi otišli na rad u druge zemlje, najčešće u Nemačku, Skandivanske zemlje i Sloveniju,  navodi dr Milan Roganović.

Поделите вести

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Сродне вести