Berba maline će naredne nedelje početi u Mačvanskom okrugu, a za dvadesetak dana i u Moravičkom, Zlatiborskom i drugim regionima Srbije. Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije kaže da stanje u malinjacima nije idealno, a da je najava iz Ministarstva poljoprivrede da će proizvođačka cena ove godine biti 110 dinara, dodatno demotivisala proizvođače. Po njenim rečima, malinari se, i pored svega, nadaju boljoj saradnji sa hladnjačarima.
– Malinjaci su u jako lošem stanju, barem ovde u Mačvi, a koliko znam ništa bolje stanje nije ni u Užicu i Ivanjici. Trenutno pokušavamo da odradimo poslove sa kojima kasnimo zbog celokupne situacije u zemlji, ali vremenski period sa puno kiše ne dozvoljava da se ti radovi blagovremeno odrade. Malina je u blagom zastoju jer je hladno, a vremenski uslovi pogoduju korovima tako da malinari opet imaju poteškoća i pitanje je kakvo će biti stanje u malinjacima ako se nastavi kišni period. Bojim se da se ne ponovi scenario iz 2018. godine kada je za tokom berbe bilo puno kiše, a samim tim i truleži.
Krajnja cena sa kojom bi malinari bili zadovoljni je od 235 do 240 dinara
Svetlana Cvijanović kaže da malinarstvo u Srbiji mora da se održi i podigne na viši nivo iz više razloga. Ona je istakla da je malina strateški proizvod koji može da održi egzistenciju mnogih porodica i zadrži ljude na selu.
– Što se tiče cene, Radna grupa za malinu je izašla sa akontnom cenom od 100 dinara, a ministar poljoprivrede je prošle nedelje rekao da je proizvođačka cena 110 dinara. Zar naši ministri nemaju pametnija posla nego da pobijaju mišljenja relevantnih stručnjaka i profesora na fakultetima koji su prošle godine izračunali da proizvođačka cena treba da bude 139,30 dinara. Kako odjednom ove godine kada je sve poskupelo, proizvođačka cena maline može da bude niža. Malinari su svesni situacije u kojoj se nalaze, ali se ipak nadaju da će odnos sa hladnjačarima biti dobar i da će izdejstvovati otkupnu cenu od barem 200 dinara. Krajnja cena sa kojom bi malinari bili zadovoljni je od 235 do 240 dinara. Sa tom cenom bi mogli da krenu u osnivanje novih zasada, jer mislim da u stare koji su u lošem stanju ne vredi više ulagati već bi se morali osnivati novi. Treba raditi i na tome da se poboljšaju uslovi između hladnjačara i malinara i da se stvori povoljnija klima za proizvođače. Malina, kao strateški proizvod u Srbiji koji donosi godišnji priliv od 230 do 300 miliona evra, treba svima da obezbedi adekvatnu zaradu, naročito onima u ruralnim delovima kako bi se sačuvao ostanak na selu. Ljudi odlaze sa sela jer ne mogu da obezbede egzistenciju za svoje porodice, rekla je Svetlana Cvijanović.
