Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, koji je nedavno usvojen, produžena je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru za još godinu dana. To je bila jedna od tema današnje konferencije Gradskog odbora Narodne stranke u Čačku, o kojoj je govorio Duško Selaković, potpredsednik Gradskog odbora.
– Prošle sedmice je Narodna skupština usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o budžetskom sistemu, kojim je za još godinu dana produžila zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, uprkos najavama ministra prosvete i premijerke u aprilu, da će od januara sledeće godine ta zabrana biti ukinuta. Oni su tada govorili da su puni razumevanja za te mlade ljude koji su uglavnom podstanari, koji su u nepovoljnom položaju, ne mogu da žive normalno jer ne mogu da podižu kredite i da osnivaju porodice. Izgleda da je to bila njihova prvoaprilska šala. Prvo su najavili ukidanje zabrane zapošljavanja, a zatim učestvuju u pripremi Predloga zakona kojim se definiše nešto suprotno.
Selaković je ukazao na to da četvrtina zaposlenih u prosveti radi na određeno vreme – blizu 30.000 vaspitača, učitelja, nastavnika i profesora radi bez ikakve garancije da će jednog dana biti primljeni u stalni radni odnos.
– Postavlja se pitanje da li će te naše kolege koje rade na određeno, sada postati meta ucenjivanja pred predstojeće izbore. Takođe, pitamo se da li će i dalje biti u nemilosti lokalnih moćnika, da li će se od njih tražiti da slikaju listiće prilikom glasanja i da li će snositi negativne posledice ukoliko budu bojkotovali buduće izbore. U ovom trenutku smo na ivici da škole i predškolske ustanove napusti hiljade kvalifikovanih kadrova, kao što je to bio slučaj u zdravstvu. Ukoliko se do dogodi, upalićemo lampicu da neko konačno povede računa o školstvu. Srbiju ionako godišnje napusti oko 45.000 ljudi, među kojima je najviše mladih, a u mnogim manjim mestima je za pojedine predmete u školama nemoguće pronaći nastavnike.
„Učenici gimnazija su dnevno duže u školi, nego što su neki ministri proveli na fakultetu”
– Sva ova nazovi reforma u školstvu je samo još jedan u nizu apsurda kojim se teži ka dugotrajnoj nastavi i dužim boravkom u školi. Dakle, učenici su umesto rasterećenja, dobili nova opterećenja. Dešava se da prvačići imaju po pet časova dnevno, srednjoškolci preko sedam, u prvom i drugom razredu gimnazija je broj predmeta sa 16 povećan na 18, pa se nakad desi da učenici imaju 11 časova dnevno. Možemo samo da zamislimo kakva je produktivnost rada te dece, njihova volja i mentalna usredsređenost na času. Oni su gotovo hipnotisani nakon toliko sati nastave dnevno. Jasno je da ovakva reforma obrazovanja ne može dovesti do boljitka, zaključio je Selaković.
