Jedan od najučestalijih i najprisutnijih vidova rodno zasnovanog nasilja među srednjoškolcima je osuđivanje izgleda, objektifikacija i ogovaranje, navodi se u „Priručniku za prevenciju rodno zasnovanog nasilja“, namenjenom zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, učenicima i njihovim roditeljima.
Objektifikacija kao deo ponašanja koje proizvodi i učvršćuje ideju da je najvažnije kako neko izgleda, te da određeni izgled mora biti ukalupljen shodno aktuelnim trendovima i psihologiji mase, sve češće dovodi do teškoća u socijalizaciji mladih i utiče na formiranje njihove ličnosti.
Umetnost kao vid borbe protiv diskriminacije
Naša mlada sugrađanka Jana Vasojević, koja se fotografijom bavi već dve godine, organizovala je izložbu pod nazivom „Ne osuđuj”, koja je 16. novembra prikazana u čačanskom Domu kulture. Svesna toga da se njeni vršnjaci sada nalaze u dobu kada grade svoju ličnost i identitet, odlučila je da na svoj način progovori o problemu diskriminacije sa kojim se oni svakodnevno susreću, a koji umnogome utiče na njihov psihički razvoj.
– Glavna poruka izložbe je „ne osuđuj”, a cilj mi je bio da mlađoj populaciji kao i starijoj pokažem koliko je nama mladima teško jer se često susrećemo sa nekim vidom diskriminacije. Na mojim fotografijama konkretno možete videti osude na osnovu fizičkog izgleda. Odlučila sam se da prikažem taj vid diskriminacije, ali sam svesna da ih postoji još i da svakoj od njih moramo stati na put, kaže Jana.
Imamo pravo da budemo drugačiji
Ono što se najbolje vidi na fotografijama ove sedamnaestogodišnjakinje jeste različitost. Ona nam šalje jasnu poruku da smo svi različiti i da imamo pravo na to.
– Svaka od devojaka na fotografijama je drugačija, svaka ima svoju priču i nažalost sve one su barem jednom bile osuđivane od strane zajednice. Prikazala sam devojku koja je odevena u široku trenerku i u ruci drži flašu alkohola.
Takav izgled je ljudima dovoljan povod da upere prstom i kažu da je ona loša osoba koja je skrenula sa pravog životnog puta. Niko od njih ne može da razume da devojka možda ima probleme pa zbog toga pije alkohol, kao ni to da je takav način oblačenja samo njen stil koji joj se dopada i u kojem nema ništa loše, objašnjava naša sagovornica.
Nedostatak podrške društva kada je ona najpotrebnija
Mladi se nalaze u životnom dobu kada treba da izgrade svoju ličnost i kada im je podrška društva i više nego potrebna. Međutim, veoma često se dešava da u tim kritičnim godinama naiđu na osude od strane svojih vršnjaka i budu izopšteni iz društva zbog neke svoje različitosti. Nemogućnost da se socijalizuju može loše da utiče na formiranje njihove ličnosti.
– Smatram da diskriminacija može biti jako opasna jer mladi ljudi koji naiđu na takve probleme lako padaju u depresiju i zatvaraju se u sebe. To može mnogo da utiče na njihovo zdravlje, a i kasnije u životu mogu imati posledice koje će se pokazati kroz njihovu nesigurnost, odnosno nedostatak samopouzdanja. Moji vršnjaci se stalno susreću sa osudama. U školi postoje određene grupice koje ne prihvataju pojedinca jer se po nečemu razlikuje od njih. Ono što je poražavajuće je da nisu samo učenici ti koji osuđuju, već i pojedini profesori, kaže Jana.
Poznati daju loš primer mladima
Javne ličnosti koje mladi mogu videti na televiziji, internet portalima i časopisima često im daju loš primer i nameću im kako treba da izgledaju. Na taj način se stvara kalup, devojke počinju da liče jedna na drugu, a svaka koja se ne pridržava propisanog stila biva odbačena, a često i ismevana.
– U našem gradu je sve stvar ukalupljivanja. Nametnuto je kako devojka treba da izgleda, kako da se oblači i ponaša. Svaka koja odstupa od toga, koja nema novca da to priušti ili to jednostavno nije njen stil, bude odbačena od svojih drugova. Mislim da je to jako loše, a ova izložba je znak upozorenja da ovaj problem postoji i da nam smeta, naglasila je ova mlada devojka i dodala da je svesna da ona kao pojedinac ne može da promeni mnogo, ali da zajedničkim snagama možemo postati bolji.
Mladi ćute o nasilju
Jana ističe da se njeni vršnjaci, pored diskriminacije na osnovu fizičkog izgleda, suočavaju i sa težim oblicima nasilja kao što je fizičko nasilje. Kaže da je nasilje prisutno na svakom koraku, ali da se o tome malo govori.
– Škole prikrivaju nasilje, ali ni mi učenici ne želimo da razgovaramo o tome. Svesna sam da je to loše, ali svi znamo da niko neće reagovati na pravi način kada se nasilje dogodi. Zbog toga često prećutimo, zaključuje Jana.
