Jedan od najvoljenijih pesnika, Dobrica Erić, preminuo je danas u Beogradu u 83. godini posle duge i teške bolesti.
Dobrica Erić je bio saradnik brojnih listova i časopisa, zdravičar, prozni i dramski pisac, ali najveću slavu i ljubav čitalaca stekao je kao pesnik za decu. Rođen je 1936. u selu Donja Crnuća, opština Gornji Milanovac, završio četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici i oprobao se u, kako je govorio, mnogim zanatima. Od objavljivanja prve zbirke poezije, „Svet u Suncokretu“ iz 1959. godine, nanizao je još dvadeset tri pesničke knjige, pet knjiga lirske proze, isto toliko pozorišnih komada i nekoliko romana.
Bio je zaslužni umetnik grada Beograda, koji mu je 1995. dodelio prestižnu Oktobarsku nagradu za zbirku „Razapeta zemlja“. Dobitnik niza priznanja: od Vukove nagrade i Nevena, do Nagrade Zmajevih dečjih igara, Goranovog vijenca i Žičke hrisovulje, oprobao se i kao jedan od najvažnijih stripskih scenarista legendarnih „Dečjih novina“. Manje je poznato da je upravo Dobrica napisao jednu od najpoznatijih narodnih pesama, „Devojka iz grada“, u izvođenju Miroslava Ilića.
Najlepše je opevao zavičaj
Erićevi emotivni stihovi puni ljubavi najčešće su za temu imali selo, detinjstvo i prirodu. Nezaobilazan u antologijama i čitankama, ulepšao je detinjstva mnogih generacija, a naročito se pamte „Vašar u Topoli“, „Ogrlica od grlica“, „“Tako žubori reka“, „Jezero Ježeva bara“….U svakoj prilici, voleo je da recituje svoje stihove, koji će kao najlepša oda Šumadiji i tradicionalnim vrednostima zauvek ostati deo srpske kulturne baštine.
