Omaž Mihajlu Pupinu

Omaž Mihajlu Pupinu

0

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u  saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka i Visokom školom tehničkih strukovnih studija, organizuje  predavanje o Mihajlu Pupinu koje će biti održano u sredu, 9. novembra, u 13.00 časova u Amfiteatru Visoke škole. Predavanje o ovom velikom naučniku namenjeno je studentima, mladim talentima i učenicima.
Istog dana u 18.00 časova u Velikoj sali Skupštine grada Čačka, predavač Aleksandra Ninković Tašić, predsednik Obrazovno-istraživačkog instituta „Mihajlo Pupin“ u Beogradu i multimedijalni ambasador Unesko kluba Sorbona, govoriće o Pupinu prosvetnim radnicima, učenicima i zainteresovanim građanima.

Mihajlo Pupin – život i delo

Mihailo Pupin (1854-1935) je bio naučnik, humanista, patriota, političar, borac za istinu, pravdu, napredak čovečanstva, pisac, rođen je 9. oktobra 1854. godine u banatskom Idvoru. Detinjstvo je proveo čuvajući stoku i radeći seoske poslove o čemu će pisati u autobiografskoj knjizi „Od pašnjaka do naučenjaka“ koja je u Americi 1924. godine nagrađena Pulicerovom nagradom. Zahvaljujući majci Olimpijadi, koja je bila nepismena, ali je sina uputila na knjigu i školu, Pupin 1869. godine upisuje gimnaziju u Pančevu, a potom odlazi u Prag na dalje studije. Zbog teške materijalne situacije i smrti oca Konstantina, 1874. napušta studije i kupuje kartu u jednom pravcu na relaciji Hamburg – Njujork. U Americi je gladovao, radio razne fizičke poslove, učio engleski, grčki i latinski kako bi upisao studije eksperimentalne fizike na Kolumbija univerzitetu, na  kome će 1889. godine postati profesor i predavati studentima punih 40 godina.
Svetsku nauku Pupin je zadužio sa 34 patenta koji su našli primenu u industriji i ubrzali razvoj mnogih disciplina: telegrafiju, telefoniju, elektrotehniku i radiologiju.  Električno strujno kolo poznato  u nauci kao „Pupinovi kalemi“ omogućilo je telefonsku komunikaciju na velikim razdaljinama, a pronalasci u domenu sekundarne rengentske radicije unapredili su radiologiju.

Mihajlo Pupin bio je predsednik Njujorške akademije nauka, član Francuske i Srpske akademije nauka, predsednik Američkog društva za unapređenje nauke, osnivač NACE (daanas NASE) i mnogih drugih institucija. Ovenčan slavom i hvalom, titulama doktora nauka 18 univerziteta, odlikovan najvišim američkim priznanjima za nauku, ali i Ordenom Svetog Save Prvog reda koji mu 1932. godine dodeljuje Kraljevina Jugoslavija za pomoć otadžbini u Prvom svetkom ratu. Bio je počasni konzul Srbije u SAD, predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi, učesnik pregovora naše vlade o miru i granicama sa Austrijom i Italijom  1919. u Parizu. Pronalazač pred kojim su se klanjali Amerikanci, veliki pobornik srpstva, donator mnogih ustanova u Americi i Srbiji,  Narodnog muzeja u  Beogradu, umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku.
Povodom obeležavanja 160-godišnjice od rođenja velikog naučnika u Srbiji su organizovane brojne izložbe i predavanja. Značajan doprinos osvetljavanju naučne, istorijske i patriotske uloge Mihajla Idvorskog Pupina dala je upravo Aleksandra Ninković Tašić.

POSTAVI ODGOVOR