Poslednjih nekoliko godina proizvodnja organske hrane postala je pravi hit u svetu, a u Srbiji, gde je ova grana poljoprivrede još u začetku, sve je veći broj ljudi koji su zainteresovani da se bave ovim poslom. Međutim, zbog skupe tehnologije proizvodnje i nedovoljne edukacije proizvođača, količine hrane koja se proizvede na takozvani zdrav način, nedovoljna je da podmiri potrebe tržišta.
U čitavoj Srbiji ima oko 6000 hektara pod organskim zasadima, a nama najbliži su u Zlatiborkom okrugu, i to oko četiri hektara.
Sa organskih oranica požeške kotline, već na jesen biće izvezen prvi kontigent paprike i paradajza proizvedenih bez pesticida i veštačkih đubriva. Cena povrća koju su požeški proizvođači ugovorili sa izvoznikom, motivisala je i druge poljoprivrednike da se zainteresiju za organsku proizvodnju hrane. Zbog toga će u Požegi uskoro biti otvorena kancelarija za edukaciju poljoprivrednika koji su zainteresovani da konvencionalnu proizvodnju zamene organskom.
Jedan od najvećih zagovornika, organske proizvodnje u Srbiji je dr Nikola Bajić, dugogodišnji univerzitetski profesor, koji je najveći deo radnog veka proveo upravo propagirajući organiku. Bajić ovaj vid proizvodnje vidi kao šansu za opstanak srpskog sela, ali i jedan od osnovnih načina da svoje zdravlje poštedimo hemije i otrova.
U izjavi koju je dao našem radiju, naveo je zabrinjavajući podatak da prosečan stanovnik Srbije godišnje u organizam unese oko sedam kilograma raznovrsnih herbicida i pesticida, pa stoga i ne čudi što danas postoje bolesti za koje naši preci nisu znali.
Profesor Nikola Bajić rođen je u milanovačkom selu Bogdanica, danas živi u Užicu, a u čačanskom selu Prijevor među prvima u Srbiji podigao je zasade voća i povrća, na kojima već decenijama nema hemije. U susretu sa prozvođačima iz seoskih sredina, saznao je da postoji interesovanje za proizvodnju zdrave hrane i smatra da za to naši seljaci imaju mnoge preduslove.
{soundcloud}https://soundcloud.com/user123456789123/nikola-baji{/soundcloud}
