Čačak prema svom položaju danas u Srbiji zauzima središno mesto i u njega je vrlo lako doći iz bilo kog kraja Srbije. Sada postoje saobraćajne komunikacije koje nam idu u prilog, kao što je autoput iz pravca Beograda, kao što će biti autoput iz Kruševca, blizina razvijenih turističkih mesta poput Zlatibora i Vrnjačke Banje. Čačak je tu kao spona između Šumadije i Zapadne Srbije. Sve to otvara mogućnost da veliki broj turista može posetiti naš kraj, jer ima šta da vidi kod nas. Ne treba računati samo na prolazne goste i izletnike, već obezbediti popunjeniji produženi vikend u čačanskom kraju uz raznovrsne sadržaje sa kojima turisti mogu zadovoljiti svoje potrebe, kaže naš sagovornik Dragan Đolović, turizmolog u penziji, dugogodišnji vodič pri Turističkoj organizaciji Čačka i veliki poznavalac prirodnih i kulturnih vrednosti čačanskog kraja i Ovčarsko-kablarske klisure.
Bogatstvo termalnih izvora
Ovčarsko-kablarska klisura posebno ima ogromne potencijale i dosta toga može da ponudi domaćim i stranim turistima.
Zanimljiva je i zahvaljujući Ovčar Banji kao banjskom mestu. Lekovita voda Ovčar Banje čija temperatura se kreće od 35 do 38˚C, spada u kategoriju homeotermi odnosno voda termperature jednake normalnoj temperaturi ljudskog tela na kojoj dolazi do najvećih razmena materija iz mineralnih voda i organizma čoveka. Lekoviti banjski izvori potiču iz dubinskih tektonskih razloma, koji se izlivaju u nanosu banjske ravni. Po sastavu ova mineralna voda je jodna i slabo sumporovita, a pogodna je za lečenje reumatskih oboljenja, posledica preloma povrede mišićnog tkiva i pojedinih kožnih oboljenja.
Turisti zainteresovani za kulturno nasleđe, vernici traže duhovni mir
Đolovći ističe da pored banjskih potencijala Ovčarsko-kablarska klisura nudi za svakga ponešto.
– Idealna je kao mesto za sport i rekreaciju jer ima veliki broj mogućnosti za bavljenje određenim aktivnostima i sportovima ili rekreacijom na vodi, a takođe ima preko 100 km uređenih pešačkih planinarskih staza koje su koncipirane i obeležene tako da se na svakoj stazi nalazi bar po jedan ili dva manastira koji se mogu obići. Na taj način moguće je obezbediti jedan sasvim drugačiji pristup turističkom razgledanju jer ovde imamo jednu kompletnu i širu priču, vrlo raznorodne i heterogene grupe turista. Jedni će pešačiti do nekog od manastira, drugi će katamaranom ili brodićem doći do Nikolja i to je već jedna druga atrakcija. Treći će uz obilazak manastira do kojeg se može doći autobusom provesti vreme u Wellness centru. Zato smatram da ovom područje ima potencijal za još intenzivniji razvoj turizma. Budući da je Ovčarsko-kablarska klisura zaštićeno prirodno dobro, tu pre svega treba voditi računa o održivom razvoju i sa dobrom organizacijom dovesti do toga da i turisti, a i oni koji pružaju usluge, uključujući i naše manastire, ne izgube ništa od te svoje osnovne delatnosti.
Preciznih podataka o posetilačkom prometu nema, kaže Đolović ali ističe da su gotovo svi manastiri do kojih je omogućen pristup, vrlo posećeni.
– Za dobar deo manastira su zainteresovani vernici, a turisti uglavnom za one koji su na najpodesnijoj lokaciji i kojima se najlakše može prići. Možemo izneti podatak da samo Blagoveštenje u Ovčar Banji ima evidentirano preko 60 hiljada posetilaca u toku godine, a da ne računamo veliki broj onih koji svrate individualno a koje ne evidentiramo. Po broju posetilaca zatim dolaze manastiri Nikolje i Preobraženje, kao i Vavedenje koji je uz samu magistralu kada se izađe iz Čačka iz razloga jer je lako dostupno i ima obezbeđen parking. Ovi manastiri su najinteresantniji za ekskurzije i posete đaka, osnovaca iz užeg okruženja i srednjoškolaca iz Republike Srpske ili dela jugoistočne Srbije.
Prisutna je pojava da se veliki broj ljudi vraća u Ovčarsko-kablarske manastire, kaže Đolović.
– Dođu jednom kao turisti ili kao vernici, a onda se posle određenog vremena ili u kontinuitetu vraćaju u neke manastire. Mnogi žele da vide šta je to što je vezano za kulturno-istorijsko nasleđe i duhovno nasleđe, da saznaju šta je karakteristično za svaki pojedinačni manastir. Dosta njih žela da u tišini sami provedu neko vreme u manastirskom prostoru, jedan broj njih želi da se sretne sa monasima i da popriča o onome što je za njih važno u tom trenutku, kao i da dobiju dodatne informacije.
Veliki broj turista se interesuje da li u nekom od manastirskih konaka mogu prenoćiti.
– Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure nisu tako organizovani i nemaju taj prostor da bi mogli da primaju turističke grupe na prenoćište, ali vernici koji dolaze na drugi način u neku od verskih poseta, uz angažovanje i posredstvom svojih sveštenika, sigurno mogu uz ranije pripreme i dogovore, odobrenje i usklađivanje i da prenoće u nekom od manastira. No oni koji planiraju samo turistički obilazak, ne mogu da računaju na taj vid smeštaja, već moraju ići na neki od postojećih turističkih smeštaja u Ovčar Banji ili u okruženju. Jedan broj naših manastira ima svoje imanje, bave se određenim aktivnostima pre svega pripremanjem hrane i svega onoga što je vezano za sam život monaštva. Bave se i proizvodnjom, pakovanjem i branjem lekovitog bilja, imaju svoja vina i rakije koje takođe prodaju turistima, svoje kvalitetne i dobre prirodne kreme, koje su veoma prodavane. Dobar broj ljudi koji dolazi u te manastire i već zna da tu može nabaviti nešto od njihovih proizvoda i poneti kao uspomenu. Dobar deo građana dolazi da pomogne u radu u manastirima, oko prijema gostiju. Imamo one koji predaju veronauku u školama pa vreme provode u manastirima, prihvataju goste daju im dodatna objašnjenja o manastiru, prostoru, pravoslavlja i ta se priča širi i nakon toga, ljudi odlaze sa najboljim utiscima.
Negovanje tradicije stare skoro četiri veka
– Ne treba pričati o Ovčarsko-kablarskoj klisuri i Ovčar Banji a da se ne pomene kaligrafsko-ikonopisačka radionica, odnosno manifestacija koja se svake godine početkom avgusta organizuje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri gde se neguje tradicija stara gotovo četiri veka – kaligrafsko pisanje i izrada ikona. To se radi na stručan i organizovan način, glavni organizator je Centar za vizuelna istraživanja Krug uz podršku Turističke organizacije Čačka, profesora, umetničkih akademija gde imamo najbolje mlade kaligrafe koji pod stručnim nadzorom svojih mentora rade. Takođe, oni koji rade ikone rade to po principima i na način kako se to radilo i u prošlosti, to je nešto što je vrlo značajno i ostaje kao trajna vrednost koja se može koristiti. Još jedna zanimljivost je da kaligrafi svake godine ispišu po neku od pesama dobitnika Disove nagrade pa i to postaje zanimljivost koja kasnije može imati neku promotivnu i turističku svrhu.
Potrebno još dosta posla na podizanju turističke ponude Ovčarsko-kablarske klisure
Kulturno istorijsko nasleđe Čačka i okoline zavređuje da bude više turistički valorizovano, ali to podrazumeva da se mora još dosta toga uraditi, kaže Đolović.
– Bez obzira na posećenost manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri smatram da njihov značaj, mesto i uloga nisu valorizovani. Ne postoji zaokružen turistički proizvod koji će u celini dati jednu kompletnu ponudu da bi se moglo dovoditi više turista u ovaj kraj. Tokom cele godine turisti mogu posećivati manastire, ali nisu svi podjednako dostupni. Do najudaljenijih, kao što su Trojice i Sretenje, putevi se čiste ali su oni uzani i vrlo je nezgodan pristup pa se ne može uvek računati na mogućnost da oni budu dostupni i za posete turista.
Potrebno je više raditi na saobraćajnoj turističkoj signalizaciji, treba bolje rešiti pitanje parkinga u Ovčar Banji.
– Neophodno je urediti parkinge koji su blizu manastira i raditi na komunalnoj higijeni, odnosno na ekološkoj strani koja je neophodna Ovčarsko-kablarskoj klisuri, jer imamo zaštićeno prirodno dobro. Dolazak i boravak turista podrazumeva da oni nose određene negativnosti u prostor u koji ulaze, bez obzira koliko se ponašali kulturno i lepo, njihovo prisustvo remeti neke odnose u prirodi, zato je potrebna dobra organizacija i neophodno je stalno održavati taj prostor. Ostaje dosta posla da se uradi na zadovoljavanju tih potreba kako bi Čačak bio jedno od najznačajnijih mesta u Srbiji za različite vrste posetilaca. Imamo Ovčarsko-kablarsku klisuru i njene manastire, imamo bogatstva same Ovčar Banje, ali to podrazumeva da i infrastruktura prati sve to. Neophodno je uraditi sve što je vezano za informativni centar gde prolaznik može da dobije sve neophodne informacije. Takođe, ukoliko postoji veći dnevni posetilački promet potrebno je da neko sugeriše da umesto u jedan manastir kojem je planirana poseta, preusmeri zbog gužve turisičku grupu u drugi manastir da bi im se izašlo u susret i omogućilo da realizuju svoj plan putovanja. Takođe smatram da je sa ekonomske strane potrebno ostvariti dobit, pa time i izađi u susret turistima kako bi se zadržali duže u turističkim i drugim objektima.
Šteta je što se ne koristi pruga koja prolazi kroz Ovčarsko-kablarsku klisuru, a vrlo lako i povoljno bi se moglo doći do Ovčar Banje. Nepovoljno je to što se broj stanovnika u okruženju oko Ovčarsko-kablarske klisure smanjuje i nema mogućnosti za intenzivni razvoj seoskog turizma koji bi trebalo da bude prateća grana gde bi jedan broj onih koji posećuju Ovčarsko-kablarsku klisuru i manastire mogao da se smesti i u nekom od seoskih domaćinstava. Mi sada imamo situaciju da je škola u Ovčar Banji zatvorena, ali sa nekim intenzivnijim razvojem Banje verovatno će postojati potreba da sve to opet funkciniše. Do tada treba rešiti pitanje banjskih kupatila, zdravstvene zaštite i svega onoga što prati život u banji. To bi značilo i za monaštvo i za manastire, kao i za one koji dolaze u Ovčarsko-kablarsku klisuru, ističe Đolović.
Sa ovčarsko-kablarskih visina
Postoji vidikovac koji se nalazi na vrhu Kablara, a takođe postoji i jedno mesto na vrhu Ovčara sa kojeg je lep pogled na meandre Zapadne Morave koji su karakteristični i možda jedini koji su uklješteni u Jugoistočnoj Evropi.
– Planinarima je interesantno to što ih prilikom izlaska na Kablar vodi staza pored isposnice Svetog Save, svetilišta Savinje, a u povratku kod planinarskog Doma dođu do manastira Nikolje. Smeštaj u planinarski dom Kablar i u Wellness centar u Ovčar Banji stvaraju mogućnost da ljudi mogu i duže ostati.
Jedno od interesantnih mesta je i pećina Kađenica.
– Pećina Kađenica je sveto mesto na kojem je spaljen srpski zbeg posle Hadži Prodanove bune, to je svetilište vrlo značajno i može postati jedno od najatraktivnijih za promociju i zainteresovanost turista za dolazak. Kao što je Vladika Nikolaj uredio taj prostor i podigao to svetilište, treba uraditi ono što je vezano za mogućnost lakše posete, Mi za sada imamo samo planinare koji mogu tim svojim stazama preći, vrlo je komplikovano jer se prelazi preko jednog starog železničkog mosta koji više nije u upotrebi. Potrebno je otvoriti taj pravac i prilagoditi za posete i to može da bude vrlo zanimljivo i posećeno mesto. Zanimljivo je to što pored planinara i ljubitelja prirode imamo i ljubitelje ekstremnih sportova. Za penjanje po stenama postavljena je takozvana vija ferata i tu se održavaju takmičenja. Skoro smo imali jednu grupu planinara iz Slovenije koji su vrlo lako u toku jednog dana prošli pored isposnice Svetog Save do vrha Kablara i vratili se sa vrha Kablara uz posetu manastiru Nikolje. Sutradan su otišli do manastira Sretenje i do vrha Ovčara i u povratku svratili do manastira Trojice i vratili se u Ovčar Banju. Sve je dobro obeleženo, ne samo planinarskim znacima, već i određenim putokazima , tablama, a uvek se na raspolaganju može naći neko od turističkih vodiča.
Neophodno očuvanje prirodne i duhovne ravnoteže
Iako je cilj unapređenje kapaciteta i turističke ponude Ovčarsko-kablarske klisure, važno je voditi računa da se prirodna i duhovna ravnoteža ne naruše.
– Tu je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, tu je i naš Narodni muzej i vodi se računa o zaštiti, održivosti, radi se pod strogom kontrolom. Skoro su rađene studije razvoja i regulacionih planova sa područja Ovčarsko-kablarske klisure i Ovčar Banje od opštine Čačka i opštine Lučani, a i šire koja je sada na javnoj raspravi, koja se odnosi na regulacioni plan celog zaštićenog područja sa okruženjem. Bile su uključene sve strukture sa ovog područja i naravno monaštvo iz Ovčarsko-kablarskih manastira je zainteresovano i bilo je prisutno. Sve ono što je vezano za investiciona ulaganja i aktivnosti u Ovčarsko-kablarskoj klisuri ne treba da zaobiđe ni njih. Što je potencijal veći i što su vrednosti veće tu treba u razvoju biti obazriviji i ispoštovati struku, a onda nakon toga svi će imati koristi, zaključuje naš sagovornik.
