„Forverk“ otvara fabriku u Čačku. To je danas već izvesno. Zaposliće najpre četiri visokostručna lica koja će poslati na obuku u Nemačku kako bi oni kasnije preneli znanje drugim novozaposlenim radnicima. I to je danas izvesno.
Ulica koja vodi do fabrike na lokaciji u Preljini nosiće ime po vlasniku „Forverka“ – više je nego izvesno. Predlog Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj da ulica ponese ime po nemačkom investitoru bio je toliko čvrst i nepokolebljiv da su sugestije i neslaganja neistomišljenika ekspresno odbačeni a predlog u rekordnom roku prošao sve procedure – od lokalnih do republičkih.
A da li je u brzini i želji da se ova priča što pre realizuje ime vlasnika fabrike pogrešno napisano i transkribovano na srpski, a kao takvo i usvojeno, do danas je ostalo nejasno.
U pisanju imena načinjena je greška, pa je predlog kao takav morao da se povuče iz procedure i ispravi, primetili su neistomišljenici iz Komisije za davanje naziva ulicama, u želji da se procedura sprovede kako dolikuje.
– Nema nikakve omaške, kategoričan je bio sekretar Skupštine Grada Čačka, Miroslav Petković. Iz „Forverka“ smo dobili tačno ime i prezime, kako se piše na ćirilici, a kako na latinici. U skladu sa tim Uprava za lokalni ekonomski razvoj je takav zahtev i uputila Ministarstvu koje je dalo saglasnost za to. Ulica će se zvati Peter Kelen, odnosno trebalo bi da se čita Peter Celen, rekao je tom prilikom Petković i uneo još veću zabunu u tada već goruću polemiku o pisanju imena investitora.
Zašto će se ulica zvati Peter Kelen ako bi trebalo da se čita Peter Celen? U čemu je razlika u pisanju imena na latinici i ćirilici? Zašto uopšte govornik stranog jezika treba da nam sugeriše kako ćemo pisati ime na ćirilici?
U nameri da to saznamo i obavestimo javnost, bar one zainteresovane koji su komentarima počeli međusobno da debatuju i da preispituju svoje znanje maternjeg i stranog jezika, uputili smo Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, sa molbom da nam dostave zahtev Grada nemačkom investitoru i njihov odgovor na taj zahtev o pisanju imena vlasnika fabrike.
Od Gradske uprave smo dobili odgovor da „ne mogu da dostave taj dopis jer koliko je njima poznato na tu temu nije vođena nikakva pisana komunikacija sa kompanijom „Forverk“ već isključivo usmena komunikacija prilikom njihovih poseta Čačku“.
Na pitanja koja smo uputili Gradskoj upravi sada već mogu da se nadovežu nova, ali priči onda nikad ne bi bilo kraja.
Ako sa investitorom nije vođena pisana komunikacija na ovu temu, a sekretar Skupštine izjavljuje da su „dobili tačno ime i prezime, kako se piše na ćirilici, a kako na latinici“, pretpostavljamo da je onda pisanje imena i prezimena saopšteno usmenim putem pa nam ostaje jedino da se oslonimo na znanje sekretara Skupštine kada je reč o maternjem jeziku i njegovo dobro razumevanje stranog jezika. Šta drugo? Njegova kategorična izjava da „Nema nikakve omaške“ nam je za sada jedina referenca.
A zašto će se ulica zvati Peter Kelen ako bi trebalo da se čita Peter Celen i zašto smo dobili sugestiju od govornika stranog jezika kako da pišemo ime na ćirilici, to teško da možemo i da pretpostavimo.
– Pa da li je, na kraju, uopšte važno kako se čita, imamo većih problema od njegovog imena, prokomentarisao je jedan pratilac naših društvenih mreža.
Cöllen ili Coellen, Kelen ili Celen – kako će ga ko čitati, na kraju, nije važno.
A kako se pravilno čita – to, na kraju, jeste važno da znamo a svako neka bira kako mu je lepše i lakše za izgovor.
Zašto nam strani govornik sugeriše kako ćemo ime pisati na ćirilici – to, na kraju, jeste važno.
Zašto će se ulica zvati Peter Kelen ako bi trebalo da se čita Peter Celen – i to je, na kraju, važno.
Javno izgovorena reč, na kraju, jeste važna.
