AGROSAVETNIK, 28. januar 2018.

AGROSAVETNIK, 28. januar 2018.

Prema novom Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, mali poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju hranu u svojim gazdinstvima, na lokalnim pijacama ili da ih šalju potrošačima na kućnu adresu, ali prethodno moraju da ispune odgovarajuće veterinarsko-sanitarne uslove

0

Pravilnik koji će olakšati poslovanje svima onima koji se bave proizvodnjom hrane životinjskog porekla stupio je na snagu 1. januara ove godine.

Prema tom Pravilniku, mali poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju hranu u svojim gazdinstvima, na lokalnim pijacama ili da ih šalju potrošačima na kućnu adresu. Biljana Janjić iz čačanske Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, objasnila je šta sve propisuje ovaj Pravilnik o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanjima koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Prema njenim rečima, Pravilnik se odnosi na primarnu proizvodnju hrane za lokalno tržište, ali ne i na proizvodnju hrane za upotrebu u sopstvenom domaćinstvu, a poljoprivredni proizvođač mora ispunjavati odgovarajuće veterinarsko-sanitarne uslove.

Odgovornost za bezbednost i kvalitet hrane je na proizvođaču

– Sam proizvođač je odgovoran za bezbednost i kvalitet hrane koju proizvodi i stavlja u promet. Mora ispunjivati određene veterinarsko-sanitarne uslove, odnosno opšte i posebne uslove higijene hrane u skladu za zakonom. Što se tiče prodaje sirovog mleka, nedeljno može da proda oko 200 litara, a osnovni uslov jeste da objekat bude upisan u registar objekata. Što se tiče jaja, nedeljno je maksimalno 500 jaja za prodaju i takođe je neophodno da objekat bude upisan u registar. Godišnje sme da proda oko 1.000 komada ribe, 10 komada krupne divljači i 500 komada sitne divljači, navodi Janjić.

– Obaveza proizvođača je da u promet stavlja sirovo mleko koje je proizvedeno isključivo u njegovom gazdinstvu. Mlekom koje se dobija od različitih životinja mora se rukovati odvojeno, a krajnjem potrošaču mora se prodati u roku od 24 časa ako je odmah posle muže ohlađeno na 4 stepena. Takvo mleko, mali proizvođač može da prodaje upakovano ili neupakovano, putem mlekomata ili prodajom „od vrata do vrata”, ali ono što je bitno jeste da prilikom prodaje mora biti naznačeno ime i adresa proizvođača, identifikacioni broj gazdinstva, vrsta životinje od koje mleko potiče, datum muže i obavezno je napisati da se to sirovo mleko koristi posle kuvanja.

Pravila propisana za preradu mleka

Ukoliko se poljoprivrednik na svom gazdinstvu bavi preradom sirovog mleka mora ispunjavati određene uslove koji se odnose na objekat u kome se proizvode mlečni proizvodi. Pored toga, kao i u prethodnom slučaju, svaki proizvod mora biti označen, odnosno mora sadržati ime i adresu proizvođača, naziv proizvoda, datum pakovanja, rok upotrebe, uslove čuvanja, kao i registracioni broj objekta.

Proizvođač može sirovo mleko prerađivati na gazdinstvu i kao takvo ga prodavati dalje na lokalnom tržištu. Ovim pravilnikom je regulisano kakve treba da budu prostorije za preradu mleka a takođe su određeni uslovi koje domaćinstvo mora da ispunjava kako ne bi bila ugrožena bezbednost proizvoda u proizvodnji i prometu hrane. Posuđe, pribor i oprema moraju se dezinfikovati, prostor za presvlačenje mora biti u neposrednoj blizini objekta za proizvodnju. Prerađeni proizvodi moraju imati etiketu na kojoj će pisati ime i adresa proizvođača, naziv proizvoda, datum pakovanja, rok upotrebe, uslovi čuvanja, kao i registracioni broj objekta, kaže Janjić.

Svako jaje mora imati etiketu sa informacijama

Kod proizvodnje jaja proizvođači se moraju pridržavati sledećih pravila:

– Jaja moraju poticati od zdrave živine, moraju biti čista, suva, neoštećena, kada se prevoze do krajnjeg potrošača moraju biti na ujednačenoj temperaturi, a do krajnjeg potrošača se moraju dostaviti najkasnije 21 dan od nošenja. Takođe, na tim jajima mora stajati etiketa sa informacijama – ime i adresa proizvođača, registracioni broj objekta, vrsta živine od koje jaja potiču, datum nošenja jaja i datum upotrebe.

Pravilnikom su propisana i odstupanja malog subjekta u poslovanju hranom životinjskog porekla u odnosu na izgradnju, uređenje i opremanje objekta, kaže Biljana Janjić.

– Što se tiče klanja i prodaje živine i lagomorfa, dozvoljeno je da se nedeljno proda 100 komada brojlera, dok taj broj na godišnjem nivou iznosi oko 5.000 komada. Što se tiče krupnije živine kao što su ćurke, patke i guske, nedeljno se može prodati 20 komada, a na godišnjem nivou 1.000, kaže Janjić.

Higijena održavanja posuđa i prostora za preradu

Ona navodi da je i higijena klanja i održavanje posuđa jasno regulisano ovim Pravilnikom.

– Proizvođači mogu da prerađuju samo meso dobijeno od životinja uzgojenih u domaćinstvu i zaklanih u odobrenom objektu za klanje životinja. Količina gotovih proizvoda od mesa maksimalno može da iznosi 100 kg nedeljno, odnosno 1.000 kg godišnje. Prostor i oprema za preradu mesa moraju biti smešteni odvojeno od prostora gde se drže životinje.

Objekti za klanje životinja moraju imati upotrebnu dozvolu, kaže Biljana Janjić i dodaje da su ovim pravilnikom malom subjektu u poslovanju hranom dozvoljena određena odstupanja, u skladu sa zakonom.

Dozvoljena odstupanja u izgradnji i opremanju objekata

– Ovim Pravilnikom propisano je koliko teladi, goveda i svinja poljoprivredni proizvođači mogu da zakolju nedeljno. Takođe, ovim Pravilnikom su malom subjektu u poslovanju hranom koji primenjuje tradicionalne metode, dozvoljena odstupanja pri izgradnji, uređenju i opremanju objekata, kao i odstupanja od opštih i posebnih uslova higijene hrane životinjskog porekla, u skladu sa zakonom. Objekti mogu imati plafone od prirodnih materijala koji nisu glatki, koji ne propuštaju vodu, a alat, pribor i oprema ne moraju biti izrađeni od lakoperivog materijala. Međutim, oprema i alatni pribor moraju se redovno održavati, čistiti i dezinfikovati.

Geografska ograničenja

Malom subjektu u poslovanju hranom koji se nalazi u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja, dozvoljena su odstupanja od opštih i posebnih uslova.

– Malom subjektu u poslovanju hranom koji se nalazi u području preko 500 metara nadmorske visine, u objektu za preradu mleka, dozvoljena su neka odstupanja od opštih i posebnih uslova higijene hrane životinjskog porekla u skladu sa zakonom. Ta odstupanja se odnose na lokaciju objekta, raspored prostorija, mesta za pranje i sušenje. Važno je da se proizvođači postaraju za to da hrana bude bezbedna. Takođe, regulisani su uslovi za prevoz hrane.

Samokontrola proizvođača

Janjić dodaje da postoji i takozvani plan samokontrole proizvođača, pri čemu se moraju vršiti najmanje dva odgovarajuća uzorkovanja i ispitivanja tokom godine.

– U slučaju pozitivnog nalaza neophodno je da se ispitivanje ponavlja sve do dobijanja negativnog rezultata. Izuzetak predstavlja učestalost uzorkovanja i ispitivanja sirovog mleka na ukupan broj bakterija i somatskih ćelija, koje se sprovodi najmanje jednom kvartalno. U onim područjima gde se vrši manipulacija živinom zaklanom na gazdinstvu, jednom godišnje se mora vršiti uzorkovanje na salmonelu.

Posebni propisi za kvalitet ribe

Naša sagovornica kaže da su ovim Pravilnikom propisani uslovi higijene za proizvođača koji krajnje potrošače direktno snabdeva malim količinama ribe, odnosno lokalne maloprodajne objekte, pa tako ako postoje epidemiološki podaci, odnosno vizuelni ili laboratorijski nalazi koji ukazuju da riba iz ribarskog područja ili njegovog dela predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, direktna prodaja nije dozvoljena.

– Izlovljena riba koja se prodaje treba da ispunjava zahteve posebnog propisa za kvalitet ribe i uslove o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Riba koja se čuva živa do direktne prodaje krajnjem potrošaču, uključujući i prevoz, drži se tako da to ne utiče na dobrobit, bezbednost i kvalitet isporučene ribe, navodi Biljana Janjić.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR