Udruženje privatnih preduzeća i preduzetnika, Unija Čačak 2000, izdala je saopštenje za medije u kojem obrazlaže „još jedno (laičko) viđenje problema Aerodroma „Morava“.
„Aerodrom „Morava“ nalazi se na prostoru vojnog aerodroma u Lađevcima, izgrađenog 1967. godine. U operativnoj upotrebi je i koristi ga jedinica 98. vazduhoplovne brigade. Dužina sletno – poletne piste iznosi 2200 metara. Novoizgrađeni objekti na njemu, namenjeni civilnom saobraćaju, još uvek nisu funkcionalni. Pristanišna zgrada je površine 3000 metara kvadratnih i urađena je po najvišim standardima, a ugrađena oprema je najpoznatijih svetskih proizvođača i visokog kvaliteta. Ono što u ovom trenutku nedostaje „Moravi“, a prema dostupnim informacijama, je carinska ispostava i potreba da se dužina piste poveća za nekih 300 metara (pista Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu je 2.500 metara). Doduše, dosta komercijalnih, malih aerodroma u Evropi imaju i kraću pistu, ali bi se uslovno moglo reći da je to ograničavajući faktor, koji s obzirom na dosadašnja ulaganja ne bi za Republiku Srbiju trebalo da predstavlja problem i veliku iknvesticiju. Kada je doneta odluka da se Aerodrom „Morava“ gradi i započeta realizacija tog projekta, moglo se čuti da će to biti promašena investicija, s obzirom da se lokacija nalazi pokraj reke Zapadne Morave, da ima puno dana sa maglom, kada poletanje, a posebno sletanje neće biti moguće. Međutim, onaj ko se malo ozbiljnije pozabavio tom problematikom mogao je iz meteoroloških podataka, a posebno direktnim kontaktom sa ljudima koji decenijama rade u Lađevcima da dobiju informacija kako te tvrdnje nemaju realnu podlogu. Znači, da zaključim, dužina piste možda jeste problem, ali je lako rešiv, dok meteorološki uslovi nikako ne mogu biti argument da se sa aktiviranjem „Morave“ ne nastavi. Aerodrom „Morava“ je na geografski veoma povoljnoj lokaciji, praktično u geografskom centru Srbije. Prirodno su na njega usmereni gradovi koji se nalaze u njegovoj neposrednoj blizini – Kraljevo 12 km, Čačak 21 km, Kragujevac 39 km… Takođe, na Aerodrom su usmereni drugi gradovi, opštine i turistički centri, koji se nalaze u drugom krugu i to: Gornji Milanovac 32 km, Trstenik 46 km, Požega 47 km, Arilje 72 km, Ivanjica 74 km, Kruševac 74 km, Raška 96 km, Paraćin 108 km, Novi Pazar 118 km, Jagodina 120 km… Zanimljiv je podatak da aerodrom u Prištini ima godišnji promet od oko 1,5 miliona putnika, mada nema letove niskobudžetskih avio kompanija poput Wizzair i Ryanair. Gorepomenuta mesta, kojima je okružen Aerodrom „Morava“, prema podacima o popisu stanovništva iz 2011. godine, predstavlja potencijal od oko 750.000 ljudi. Na priimer, aerodrom u Tuzli (Bosna i Hercegovina) pokriva znatno manju populaciju, čitav kanton ima oko 400.000 stanovnika. Prostom računicom lako je doći do činjenice da se i sa malim udelom od recimo 1% do 2% potencijala, postoji kapacitet od 10 do 15-000 putnika koji se pojavljuju u redovnim terminima tokom godine, van onih udarnih. U špicu sezone (početak i završetak letnjih odmora, novogodišnjih i drugih praznika) broj potencijalnih korisnika bi se znatno uvećao, za šta osnovu predstavlja veliki broj naših građana na boravku ili radu u inostranstvu, a koji u sadašnjim uslovima dolaze i odlaze masovno autobuskim turama. Na relativno maloj udaljenosti od Aerodroma „Morava“ nalaze se značajni turistički centri i banje, poznati i daleko van okvira Srbije, koji svojim prirodnim lepotama i blagotvornim delovanjem na ljudsko zdravlje privlače veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. Među njima se posebno ističu: Mataruška Banja 25 km, Vrnjačka Banja 40 km, Guča 61 km, Kopaonik 119 km, Zlatibor 144 km… Ove destinacije zajedno godišnje beleže više stotina hiljada noćenja u svojim objektima, pretežno stranih gostiju. Aerodrom Tatre u Slovačkoj ima sezonski oko 85.000 putnika. Veliki broj objekata verskog turizma je u neposrednoj blizini Lađevaca (manastiri Žiča, Studenica, Đurđevi Stupovi, mala Sveta Gora u Ovčarsko – kablarskoj klisuri…) predstavljaju značajnu turističku atrakciju. Sportski objekti u Kraljevu, Čačku, Kragujevcu, Kruševcu i drugim mestima predstavljaju osnov za organizaciju značajnih međunarodnih događaja i ostvara mogućnost za održavanje brojnih sportskih manifestacija i pripremu inostranih klubova. Takođe, mnogi bi iz Evrope dolazili i u Beograd preko „Morave“ zbog jeftinih avionskih karata, dok bi put do Beograda organizovanim autobuskim turama novim auto putem bio brz, udoban i jeftin. Sva navedena mesta predstavljaju i značajne izvore poljoprivrednih proizvoda za izvoz, pa sigurno da postoji značajno interesovanje stranih kooperanata za uspostavljanje saradnje i što bržem i efikasnijem transportu od primarnih proizvođača do krajnjih korisnika širom Evrope i sveta. Formiranjem planiranog kargo centra naše voće i povrće bi sigurno bilo znatno konkurentnije na probirljivom tržištu Zapadne Evrope i Rusije. Gradovi koji gravitiraju Aerodromu „Morava“ predstavljaju značajne poslovne centre Srbije, u kojima već funkcionišu poznati svetski proizvođači iz različitih oblasti. Nosilac tih aktivnosti je svakako Kraguujevac, gde je sedište kompanije „Fiat“ i njegovih kooperanata preduzeća Magnetti, Marelli, Johnson Controls… Otvaranje novih srednjih i malih preduzeća, čiji su proizvodni programu namenjeni ino tržištu, kao i otvaranje stranih predstavništava, pomogli bi značajnijem privrednom razvoju ovog regiona. Novi Pazar je karakteristična tačka tekstilne industrije, sa značajnim proizvodnim kapacitetima odeće od džinsa i dugom tradicijom u toj oblasti. Ivanjica sa okolinom se ističe drvno – prerađivačkom industrijom, sa proizvodnjom različitih drvnih sortimenata, kao i proizvodnjom nameštaja vrhunskog kvaliteta. Čačak se ističe značajnim metalo – prerađivačkim kapacitetima, uglavnom namenjenih izvozu. Geografski, demografski, turistički, industrijski i poljoprivredni kapaciteti regiona i svih mesta koja gravitiraju Aerodromu „Morava“ čine ga potencijalno značajnim i jednim od mogućih nosilaca i pretpostavki razvoja ovog dela Srbije. Otvaranje Aerodroma bi označilo prekretnicu u razvoju centralnog dela Republike, što bi uz izgradnju auto puta Beograd – Čačak, kao i deonice do Požege i prema Novom Pazaru omogućilo brz i nesmetan protok ljudi, roba i usluga. Domaći i strani investitori bi u takvoj situaciji bili znatno više zainteresovani za ulaganja u čitav region s obzirom da bi razmena dobara i usluga bili znatno lakša. Putovanja na relaciji Beograd – Kraljevo u trajanju od 2,5 do 3 satavožnje putničkim automobilom, kopnenim putem, znatno je duže nego što bi u slučaju funkcionisanja Aerodroma trajao let iz neke zemlje Zapadne Evrope do „Morave“. S druge strane, potencijal od oko 750.000 stanovnika, koji gravitiraju Lađevcima, predstavlja pouzdan i značajan potencijal za razvoj putničkog saobraćaja niskobudžetskih (low cost) kompanija. Poseban značaj mogu imati različiti turistički aranžmani u udarnim terminima, koji bi kroz direktne linije ili čarter letove omogućili odlazak velikog broja zainteresovanih iz regiona do turističkih centara u Grčkoj, Turskoj, Egipti, Tunisu… ili dolazak velikog broja turista u Srbiju. U isto vreme, Aerodrom „Morava“ bi ostvarivao i prihode kroz prinadležnosti za korišćenje aerodromskih potencijala i druge naknade. ŠTETA
U SLUČAJU NEUKLJUČIVANJA AERODROMA U OPERATIVNI RAD Svako dalje odlagnje puštanja u rad kapaciteta Aerodroma „Morava“ dovelo bi do nenadoknadive štete. Gubici bi nastavili da se uvećavaju i praktično eksponencionalno rastu. Velika šteta već postoji, s obzirom da je zgrada Aerodroma godinama zaključana i ne koristi se. Zbog neprovetravanja i neregulisanja mikroklimatskih uslova (temperatura, vlažnost…) prirodno se javljaju procesi degradacije strukture objekata. Ugrađena oprema, namenjena tehničkoj podršci i svim operativnim funkcijama Aerodroma, ne koristi se, a istekao je ili je umanjen njen garantni rok. Zbog gorepomenutih mikroklimatskih uslova u pitanje dolazi i funkcionalnost dela osetljive opreme, posebno imajući u vidu specifična svojstva ugrađenih komponenti. Gledajući sa aspekta ekonomske matematike, javlja se izrazito negativan efekat povraćaja uloženog novca, pošto izgrađeni kapaciteti Aerodroma „Morava“ već tri godine ne stvaraju dodatnu vrednost.
RAZLIKA IZMEĐU LOW COST I OBNIČNIH AVIO KOMPANIJA Osnovna razlika između niskobudžetnih ili low cost avio kompanija i onih klasičnih je u tome što ove prvi minimalizuju troškove na sve moguće načine. Te uštede ne utiču na sigurnost leta, ali se odražavaju na komfor putnika i iziskuju moguće dodatne troškove. Pre odlučivanja da putujete low cost kompanijom treba uporediti šta se dobija, a šta gubi putovanjem takvom kompanijom u odnosu na klasičnu. Na primer, niskobudžetne avio kompanije imaju samo jednu klasu, u kojoj se nalaze svi putnici i broj sedišta u avionima je povećan (150 do 180), da bi se maksimizirao profit, čime se gubi određeni komfor. Prodaja karata obavlja se preko interneta, pošto nemaju svoja predstavništva, tako da se sva komunikacija (obaveštenja, žalbe…) obavljaju elektronskim putem. Odeređena veličina ručnog prtljaga je besplatna, ali se ni najmanja odstupanja dimenzija ne tolerišu. Veći prtljag se dodatno naplaćuje i neretko to može koštati i više od same cene karte. Još jedna vrlo bitna stvar je da low cost kompanije često lete do sporednih aerodroma, zbog nižih aerodromskih taksi, što može da predstavlja određeni problem prilikom transfera do željene destinacije u određenom gradu. Iako uglavnom postoji organizovan prevoz sa takvih aerodroma do željenog grad, mada ne košta mnogo, on nekada može da oduzme dosta vremena. U okviru cene low cost karte nisu uključeni hrana i piće , te se takva usluga dodatno plaća, s tim što su cene kao u nekom prosečnom kafiću. Low cost kompanije se uglavnom fokusiraju na letove u okviru jednog kontinenta i trajanja do 3 sata. Za prekookeanske i duže letove uglavnom se koroste usluge klasičnih avio kompanija. Ako rezervišete karu kod low cost kompanije nekoliko meseci pred let, cena može biti dosta niža nego regularna.
NAJVEĆE LOW COST KOMPANIJE U EVROPI Evropa, zahvaljujući dogovoru o otvorenom nebu iz 1992. godine, ima najveći broj low cost avio kompanija. Najpoznatije i nama najinteresantnije su: Ryanair je prva low cost kompanija, osnovana 1985. godine u Irskoj. Ima flotu od 326 aviona i leti na 192 destinacije. Easyjet je osnovan 1995. godine i leti na 134 destinacije sa 223 aviona. Sedište im je na Luton aerodromu u Londonu. Wizzair je osnovan 2003. Godine, sa sedištem u Budimpešti. Poseduje 68 letelica i prevozi putnike na 117 destinacija. Wizzair poseduje svoje baze u zemljama Istočne Evrope (BiH, Srbija, Bugarska, Makedonija, Rumunija, Letonija, Litvanija i Češka). MOGUĆI LETOVI SA „MORAVE“ Pored mogućnosti za brojne sezonske i čarter letove, otvorile bi se mogućnosti za putovanja na brojne značajne destinacije širom Evrope. Wizzair ima mogućnost leta za Bazel, Minhen, Dortmund, Frankfurt, Ajndhoven, Geteborg, Malme, Stokholm, Bergamo, Bolonju… Pegasus airlines ima liniju za Istambul, Montenegro airlines do Tivta… CENE KARATA Cene karata kod low cost kompanija nije uvek ista za iste destinacije. Uglavnom zavisi od potražnje, i termina putovanja (sezona, van sezone, praznici…). Takođe, zavisi i do toga kada je kupujete, odnosno da li rezervišete mesto ranije ili tražite kartu u poslednjem trenutku. Cene znaju da budu i ispod ekonomske računice, obično se kreću od desetak evra pa naviše- Na primer, orijentaciono karta kod low cost kompanija na relaciji od Niša do Berlina (dva puta sedmično) košta od 20 evra pa naviše, koliko iznosi i cena puta od Niša do Bratislave, s tim što, prema napred rečenom, te cene mogu da variraju gore ili dole.“, navodi se u saopštenju Unije Čačak 2000.
