Restauracija Starog hana u Kosjeriću, koji je izgrađen 1854. godine je u toku, a radovi bi trebalo da budu završeni u junu. Snežana Joksimović, direktorka Turističke organizacije Kosjerić, kaže da će ovaj objekat biti rekonstruisan u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva, a po završetku radova postaće centar kulturnih i turističkih dešavanja u ovoj opštini.
U delu Starog hana nalaziće se i etno soba, zbog čega iz Turističke organizacije Kosjerić pozivaju građane da ustupe stare fotografije ili predmete koji imaju istorijski značaj, a koji će biti izloženi upravo u toj prostoriji.
– Ideja je da se sada ova zgrada na neki način privede nameni, odnosno da služi svim stanovnicima Kosjerića, da je doživljavaju kao nešto svoje. Mi prikupljamo raznu foto-dokumentaciju i predmete koji će biti potpisani, tako da ovim putem pozivamo sve građane koji imaju predmete od istorijskog značaja da nam ih donesu. Na taj način će imati više razloga da posećuju Stari han. Pored toga, ovaj objekat bi trebalo da bude prva stanica za sve zvanične posete, za turiste, dakle, mesto gde će svi rado dolaziti, dobiti sve potrebne informacije, imati priliku da kupe suvenire i da vide ko smo i odakle smo, kaže Snežana Joksimović.
Prema njenim rečima, objekat će nakon restauracije zadržati svoju autentičnost.
– To su bili i uslovi Zavoda. Neće se farbati novom farbom, već će se guliti stara dok se dobije onaj pređašnji izgled. Prozori ostaju kakvi jesu, neće biti postavljena moderna stolarija. Skidaju se oluci, kopaju se drenažni kanali. Arhitekte se bune da to nije trajno rešenje, jer će kiša ponovo spolja kvasiti zidove, ali iz Zavoda traže da sve ostane autentično, kaže naša sagovornica.
Nekada prenoćište za trgovce, danas kulturno-istorijsko dobro
– Zgradu Starog hana je izgradio Antonije Radojević, jedan od potomaka Antonija Kosijera, osnivača Kosjerića koji je krajem 18. veka došao iz plemena Kosijeri sa Cetinja i ovde se naselio. Njegov potomak premešta srez u Kosjerić 1854. godine i gradi ovu zgradu. Tada kreće ubrzani razvoj. Ova zgrada je zapravo bila prenoćište za trgovce koji su putovali sa severa ka Jadranskom moru ili Solunu, koji su u prizemlju ostavljali svoje konje, a na spratu su imali sobe i gostionicu.
