Škola makramea u čačanskom Muzeju

Škola makramea u čačanskom Muzeju

Ova veština budi kreativnost, maštovitost, a kod dece pospešuje psihičko sazrevanje

0

U Narodnom muzeju u Čačku, od 19. juna u trajanju od sedam dana, po četvrti put održava se škola makramea – umetničkog vezivanja čvorova. Zbog ranijeg interesovanja, naročito mladih, odlučeno je da se još više podstakne i popularizuje makrame. Školu vodi Vladimir Radulović, profesionalni dizajner iz Čačka.

– Vladimir se, pored dizajnerstva oduvek bavio i umetnošću i sjajan je predavač. Prošle godine je imao i samostalnu izložbu u galeriji Narodnog muzeja, pa su naši sugrađani već upoznati sa njegovim radom. Od njegovih ostvarenja ističe se ,,Simonida “, kopija freske iz manastira Gračanica, navodi Snežana Šaponjić Ašanin, etnolog i kustos Narodnog muzeja.

Makrame kao estetski detalj

Tehnika vezivanja čvorova je jako stara. Španska reč macramé potiče od arapske migramah što znači „ukrasne rese“ ili „izvezeni veo“. Nakon mavarskih osvajanja ova umetnost se proširila u Španiju a vremenom i u ostatak Evrope.

Snežana Šaponjić Ašanin objašnjava tehniku makramea, istorijat ovog zanata, praktičnu upotrebu pri pravljenju artificiranih, dekorativnih i svakodnevnih predmeta.

– Prvobitno makrame nastaje iz potrebe da se nešto veže, učvrsti. Kasnije postaje i estetski detalj, prvo kod upotrebnih a onda i kod dekorativnih predmeta. Tako se, od vezivanja čvorova kod konjskih uzda, prešlo na primenu makramea pri izradi lustera, zavesa, tapiserija, zatim narukvica, brojanica. Naročito kod dece, ova veština izaziva kreativnost, maštovitost, podstiče koordinaciju mozga sa rukama i pospešuje psihičko sazrevanje, objašnjava Snežana Šaponjić Ašanin i dodaje da je cilj radionice savladavanje i oživljavanje ovog starog zanata.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR