Škole ćute o nasilju zbog straha od medijske propraćenosti

Škole ćute o nasilju zbog straha od medijske propraćenosti

- Postoje slučajevi kada škole zataškaju nasilje i to se verovatno dešava zbog straha od medijske propraćenosti. Cela škola se tada nalazi „pod lupom”. Mislim da je to glavni razlog skrivanja nasilja ali to nikako ne opravdavam, kaže Rada Karanac, sociolog i prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku

0

Rodno zasnovano nasilje je svaki čin nasilja nad nekom osobom po osnovu roda, pola ili seksualne orijentacije.

Rada Karanac, sociolog i prosvetni savetnik u Školskoj upravi u Čačku, navodi da je to vrsta nasilja koju ne prepoznajemo u pravoj meri i koja u našoj zemlji nije dovoljno istražena.

– Rodno zasnovano nasilje može da bude i porodično nasilje, partnersko, fizičko, kao i različiti oblici diskriminacije. Ono što je svakako moj utisak kada pričamo o ovom ili bilo kom drugom vidu nasilja jeste da kod nas postoji tolerancija na nasilje i nepreuzimanje odgovornosti. Kao društvo smo jako tolerantni na nasilje i uz pomoć medija možemo videti da je ono prisutno svuda oko nas. Često možemo čuti opravdanja da smo jednostavno takvi, impulsivni, malo agresivni i da to nije strašno. Međutim, na taj način šaljemo pogrešnu poruku deci da je takvo nasilničko ponašanje opravdano. Dešava se da neki oblici nasilja van škole nisu procesuirani i da ne postoji doslednost u sprovođenju nekih postupaka. To nije dobra poruka za mlade jer oni na taj način ne mogu biti svesni da svako nasilje mora da se sankcioniše i da svaki nasilnik mora da odgovara za ono što je uradio, kaže naša sagovornica.

Strah i nepoverenje odvraćaju decu od prijavljivanja nasilja

Iz dosadašnjih razgovora sa školskim psiholozima i učenicima zaključili smo da učenici retko prijavljuju slučajeve nasilja, što nam je Rada Karanac i potvrdila. Ona smatra da je strah glavni razlog koji odvraća decu od prijavljivanja nasilja.

– Mislim da učenici nemaju dovoljno poverenja u institucije. Često čujemo da su neki podaci, koji treba da budu zaštićeni, procureli u medije, pa se samim tim javlja strah da ukoliko prijavimo nasilje nećemo postići ništa drugo nego da nam se taj neko osveti zbog toga. Učenici često razmišljaju ovako: ako prijavim nasilje neće se desiti ništa, već će samo dovesti do toga da mi se neko osveti zbog toga što sam nasilje prijavio. Međutim, ćutanjem i skrivanjem se ništa ne može rešiti. Smatram da se u poslednje vreme poverenje u institucije u nekoj meri i vratilo. Vidimo da postoje neki slučajevi nasilja koji su medijski propraćeni i uspešno rešeni, gde se pokazalo da su svi akteri odreagovali kako treba, kaže Karanac.

Škole ne žele da budu „pod medijskom lupom”

– Postoje slučajevi kada škole zataškaju nasilje i to se verovatno dešava zbog straha od medijske propraćenosti. Vidimo u poslednje vreme na koji su način u javnosti prikazane neke situacije koje su se dešavale u školama. Jednostavno, u tom trenutku nisu samo učenici koji su nešto uradili u centru pažnje, već i roditelji, nastavnici i ostali učenici. Cela škola se tada nalazi „pod lupom”. Mislim da je to glavni razlog skrivanja nasilja, ali to nikako ne opravdavam. Škola mora da reaguje i da prijavi nasilje, ističe Karanac.

– Ukoliko u nekoj školi kažu da kod njih nasilje ni u najmanjoj meri nije prisutno, ja se ne plašim toliko njihovog zataškavanja, već toga da one možda ne prepoznaju nasilje. Važno je znati da iza svake prijavljene tuče stoji verbalni sukob, svađa, pretnje i ucene. Tek nakon tih verbalnih sukoba dolazi do fizičkih obračuna. Zbog toga škole moraju biti sposobne da prepoznaju sve vrste nasilja, a ne samo fizičko nasilje.

Škole nisu dovoljno upoznate sa rodno zasnovanim nasiljem

Karanac navodi da se dešava da škole prijavljuju neke vrste nasilja koje ne prepoznaju kao rodno zasnovano nasilje.

– Dešava se da neke škole prijavljuju verbalno, odnosno psihičko nasilje kada je žrtva učenik kojeg druga deca nazivaju „ženski petko” i govore mu da plače kao devojčica. One su to prepoznale kao psihičko nasilje, ali u osnovi je to rodno zasnovano nasilje jer je neko nekoga maltretirao zbog toga što postoje određene rodne predrasude i rodno ukalupljivanje – a to je ono da se svako mora ponašati shodno ulozi u kojoj je rođen. Ako je to dečak, on ne sme da plače i ne sme da igra balet, dok devojčica to sme da radi, objašnjava naša sagovornica i ističe da su to stvari o kojima treba više da pričamo jer tema roda u našoj državi nije dovoljno zastupljena kroz plan i program srednjih i osnovnih škola.

napomena-za-medijski-projekat-rzn

POSTAVI ODGOVOR